Туркијски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Туркијски језици (турски језици или турскотатарски језици[2]), језичка су породица од најмање 35[3] језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да је дио алтајске макропородице језика.[4][5]
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.[6][7][8] Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.[5]
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.[5]
Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.
Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.
Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији – од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у централној и западној Европи.
Remove ads
Класификација
.png)
Распрострањеност туркијских језика међу другим светским језичким породицама
Туркијски језици:[9]
- Југозападни туркијски језици (огуски)
- Печенешки језик †
- Западни огуски
- Староанатолски турски језик †
- Османски турски језик †
- Турски језик
- Ирачко туркменски језик
- Гагаушки језик
- Азерски језик
- Балкански гагаушки турски језик
- Источни огуски
- Туркменски језик
- Хорасански туркијски језик
- Јужни огуски
- Афшарски језик
- Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
- Саларски језик
- Аргујски језик
- Халаџски језик
- Северозападни туркијски језици (кипчачки)
- Кипчачки језик †
- Западни кипчачки (кумански језици)
- Кумански језик †
- Кумички језик
- Карачајско-балкарски језик
- Кримско татарски језик
- Кримчачки језик (језик кримских Јевреја Кримчака)
- Караимски језик (језик кримских Јевреја Караима)
- Северни кипчачки (волшко уралски)
- Казањско татарски језик []
- Мишарско татарски језик []
- Башкирски језик
- Јужни кипчачки (аралско каспијски)
- Казашки језик
- Каракалпачки језик
- Киргиски језик
- Ногајски језик
- Ферганско кипчачки језик (кипчачко узбечки језик) †
- Југоисточни туркијски језици (карлучки)
- Западни карлучки
- Источни карлучки
- Ујгурски језик
- Таранчијски језик
- Ајнијски језик
- Или-туркијски језик
- Чагатајски језик †
- Североисточни туркијски језици (сибирски)
- Северни сибирски
- Јакутски језик
- Долгански језик
- Западни сибирски
- Јужни сибирски
- Сајански туркијски
- Тувински језик
- Тофански језик
- Сојотски језик
- Јенисејски туркијски
- Хакаски језик
- Фујуско киргиски језик
- Шорски језик
- Западно југурски језик (западно ујгурски, жуто ујгурски)
- Чулимски туркијски
- Чулимски језик
- Алтајски туркијски
- Алтајски језик (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи)
- Сајански туркијски
- Северни сибирски
- Огурски језици
- Прабугарски језик †
- Чувашки језик
- Хазарски језик †
- Аварски језик †
Remove ads
Најважнији туркијски језици
Три најраспрострањенија туркијска језика су:
- Турски 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, западна и Средња Европа (имигранти)
- Азерски 30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран
- Узбечки 24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина
Остали већи туркијски језици:
- Казашки 11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија
- Ујгурски 8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг
- Туркменски 6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран
- Киргиски 3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан
- Чувашки 1,8 мил. говорника: европска Русија
- Башкирски 2,2 мил. говорника: Башкирија
- Татарски 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир
Remove ads
Сродност са другим породицама језика
Туркијски језици имају одређених сличности са монголским, тунгуским, корејским и јапанским језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању алтајске макропородице језика, али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.[10][11] Такође су због сличности „алтајских језика」 са уралским језицима, ови језици сматрани делом хипотетичке уралско-алтајске макропородице језика.[12][13][14] Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих.
Основне речи у туркијским језицима
Remove ads
Опште карактеристике
- Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
- Неки туркијски језици (туркменски, јакутски) разликују дужине вокала
- Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
- Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
- Придеви се не деклинирају
- Не постоје облици за множину
- Одсуство члана
- Одсуство граматичког рода
- Ред речи је субјекат-објекат-глагол
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads