Украс (часопис)

Украјинско-српски зборник Украс (укр. ) је годишњак на украјинском језику посвећен представљању значајних појава српске уметности, културе и историје, као и веза украјинског и српског народа. Основан је 2006. године и уређују га главни уредник Дејан Ајдачић, Оксана Микитенко и Ала Татаренко. Украс је упућен читаоцима заинтересованим за културу, а уже славистима, србистима и украјинистима.^[1]

Украс

Тип	годишњак
Издавач
Уредници	Оксана Микитенко Ала Татаренко
Главни уредник	Дејан Ајдачић
Оснивање	2006.
Језик	украјински
Веб-сајт

Садржај

У првом броју (2006) представљене су судбине угледних српских официра који су се преселели у Руско царство - на територији данашње Украјине - у 18. веку, веза Срба са украјинским романтичарским алманахом Русалка дњистрова (), као и новија српска драматургија са портретом и интервјуом Душана Ковачевића.^[1]

Други број Украса (2007) садржи преводе најзначајнијих манифеста српске авангарде, радове који осветљавају Николу Теслу као предмет књижевних, скулпторских, и других уметничких обрада, и присуство стваралаштва Емира Кустурице у Украјини.^[1]

У трећем броју (2008) објављени су текстови о Милорадовићима у Украјини, радови украјинских филолога о прози Драгослава Михаиловића и преводи из дела Милете Продановића, интервју и есеји о Милети Продановићу.^[1]

Четврти број (2009) представља текстове на теме: Кијевски универзитет и Срби, Харковски универзитет и Срби, те Срби и српски мотиви у украјинској књижевности.^[1]

Пети број Украса (2010) је био посвећен историчару и писцу Јовану Рајићу, преводима српске књижевности на украјински језик и радовима украјинске лингвисткиње Веронике Јармак.^[1]

Шести број (2011) садржи радове о козацима и граничарима, поређења језичке слике света у српској и украјинској фразеологији, преводима украјинске књижевности на српки.^[2]

Седми број годишњака (2012) објављује радове о часопису Кијевска старина и Србима, поређењу украјинског и српског језика и представља избор српске поезије за децу у препевима песникиње Оксане Сенатович.^[3]

Осми број (2013) објављује радове о духовно-црквеним везама Украјине и Србије, о Слободској Украјини и Србима и радове Але Татаренко.^[4]

За девети број (2014) су најављене следеће теме: о српској књижевности на украјинском порталу ЛитАкцент, Уметничке везе Украјине и Србије, Дејан Ајдачић - интервјуи.^{[тражи се извор]}

Годишњак је представљен на 12 презентација у Украјини. Примерци часописа су доступни у великим библиотекама у Београду, Новом Саду, Кијеву, Харкову и Лавову.^{[тражи се извор]}