Ускршњи обичаји - освећивање паске
Tрадиционални обичаји Русина и Украјинаца у Војводини, који представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника. From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ускршњи обичаји - освећивање паске (русински: пошвецаня паски) / (украјински: посвячення паски; посвячення великоднього кошика), је традиционални обичај Русина и Украјинаца у Војводини и представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника.[1] Ускршњи обичаји - освећивање паске се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије од 2021. године под инвентарним бројем 52.[2]
.jpg)
Remove ads
Празновање Ускрса
Верници русинске и украјинске Гркокатоличке цркве у Војводини Ускрс празнују по јулијанском календару („стари календар「), осим у неколико места где се поштује грегоријански („нови календар「).[3]
Специфичност обичаја
Специфичност обичаја се састоји у посебном обреду освећивања хране у цркви на Ускрс (русин. Велька ноц; укр. Великдень), као и самој припреми хране у домаћинству. Бојење и шарање јаја (русин. писанє писанкох / укр. розписування яєць) се обавља на Велики петак (русин. Вельки пияток; укр. Велика п』ятниця). У Шиду и околним местима сачувана је батик техника фарбања јаја. Том техником јаја се прво шарају воском, а затим боје.[1]
Трпеза
Сем бојених и шараних јаја, припрема се „сирец「 – обредно јело од јаја и млека, односно домаћи бели сир. Ту су још и „паска「 – обредни ускршњи колач, барена шунка, кобасице, млади лук, со и друго. Храна се ставља у плетену корпу и прекрива украшеном салветом, која се користи само за ову прилику.
Обред
Обред освећивања хране се обавља у цркви или у порти цркве, након чега се приступа даривању и размени јаја, а верници се поздрављају са „Христос воскрес「 (русин.) / „Христос Воскрес! – Воістину Воскрес「 (укр.). Након тога, освећена храна се једе на свечаном обеду у кућама.[3]
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads