Уједињење Албаније и Косова

Уједињење Републике Албаније и самопроглашене Републике Косово^[а] је иредентистичка политичка идеја етничких Албанаца. Ова идеја је први пут откривена оснивањем Призренске лиге, а потом је знатно популаризована након Бојанске конференције, рата на Косову и Метохији и доношења Декларације о независности Косова.^[1] Уско је повезана са иредентистичким концептом Велике Албаније.^[2][3][4]

Положај Албаније (зелено) и Косова (наранџасто) у Европи.

Историја

Током протеста на Косову 1981. године, Југославија се плашила потенцијалног уједињења Косова са Албанијом.^[5] Почетком 1990-их, изјаве албанских политичара често су биле контрадикторне у погледу могућности.^[6] Политички активиста Укшин Хоти, оснивач Партије албанске националне заједнице, који је нестао у притвору српске полиције 1999. године, био је ватрени присталица уједињења Косова са Албанијом.^[7] Арбен Имами, политичар из Демократске партије Албаније, 2001. је изјавио да уједињење Косова са Албанијом треба да буде партијски циљ, али је ова изјава наишла на критике унутар његове партије.^[8]

Ахтисаријев план је условио независност Косова усвајањем мултиетничког „Косова「, а не албанског идентитета.^[9] Ипак, Галупова истраживања су открила да би 75% косовских Албанаца радије живело уједињено са Албанијом у једној земљи. Иста подршка је забележена и у Албанији где је 68% грађана Албаније дало предност уједињењу Албаније са Косовом.^[9] У 2017. години, неки албански политичари, као што је Бен Блуши, иступили су у прилог уједињењу.^[10] На Косову, политичка партија Самоопредељење подржава уједињење. Политичка унија између две државе може довести Албанију у дипломатски сукоб са Србијом, која Косово сматра својом де јуре територијом.

Хашим Тачи је у мају 2019. предложио референдум о уједињењу Косова и Албаније, уколико се спори процес интеграције Европске уније не убрза. Међутим, неки то једноставно виде као покушај Тачија да се „одржи у центру пажње「, без икакве стварне намере да уједини две земље.^[11]

Јавно мњење

Без обзира на анкете које подржавају уједињење Косова са Албанијом, циљ албанских политичара је био улазак у НАТО и ЕУ, а не национално уједињење.^[12] Неки римокатолици и православни хришћани Албанци страхују да би свако евентуално уједињење балканских области које доводи значајан број муслимана у нову државу могло довести до све веће „муслимизације「 Албаније.^[13]

Према анкети Фондације за отворено друштво из 2019. која је обухватила 2.504 испитаника у обе земље, 79,4% косовских Албанаца је било за уједињење између Албаније и Косова, у поређењу са 82,9% испитаника у Албанији. На питање да ли би били спремни да плате порез за уједињење, 66,1% испитаника на Косову се сложило, у поређењу са само 45,5% у Албанији.^[14]

Види још

• Албански национализам
• Велика Албанија
• Подела Косова

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.