Филмска критика

Филмска критика је дисциплина која се бави анализом, интерпретацијом и вредновањем филмског стваралаштва, укључујући појединачна остварења, опусе редитеља, жанрове, националне кинематографије и историјске периоде. Она представља важан медиј за разумевање филма као уметности и друштвеног феномена. Генерално се дели на новинарску критику, која се објављује у медијима и намењена је широј публици, и академску критику, која је позната и као филмска теорија.^[1]

Историја филмске критике

Филмска критика се појавила готово истовремено са самим филмом, крајем 19. и почетком 20. века. У почетку је била сведена на новинске извештаје о новој врсти забаве. Озбиљнија критика почиње да се развија двадесетих и тридесетих година 20. века, са појавом првих филмских теоретичара попут Сергеја Ејзенштајна и Андреа Базена.

Кључни тренутак за развој модерне филмске критике наступа педесетих година у Француској, оснивањем часописа Cahiers du Cinéma. Критичари окупљени око овог часописа, као што су Франсоа Трифо, Жан-Лик Годар и Ерик Ромер, развили су ауторску теорију, која је наглашавала редитеља као централног аутора филма. Ова идеја је извршила огроман утицај на светску кинематографију и критику. У другој половини 20. века, критичари попут Роџера Иберта и Полин Кејл у САД популаризовали су филмску критику и приближили је најширој публици. Са појавом интернета, критика се демократизовала кроз блогове, подкасте и видео есеје на платформама попут Јутјуба.

Функције филмске критике

Филмска критика има неколико важних функција:

• Водич за публику: Помаже гледаоцима при одабиру филмова дајући им процену квалитета и основне информације.
• Анализа и контекстуализација: Нуди дубље разумевање филма, анализирајући његову режију, глуму, сценарио, кинематографију и друштвени или историјски контекст.
• Утицај на индустрију: Позитивне или негативне критике могу значајно утицати на комерцијални успех филма и каријере филмских стваралаца.
• Допринос историји филма: Критички текстови постају део историјске грађе која помаже будућим генерацијама да разумеју кинематографију одређеног доба.

Приступи и методологија

Постоји више приступа филмској критици, а неки од најчешћих су:

• Новинарска критика: Најчешће се објављује у дневним и недељним медијима. Фокусира се на препоруку и основну оцену филма за ширу публику, често користећи систем оцена (нпр. звездице).
• Ауторска теорија: Анализира филмове кроз опус редитеља, тражећи поновљене тематске и стилске елементе који дефинишу редитеља као "аутора".
• Жанровска критика: Проучава филмове у оквиру одређеног жанра (вестерн, научна фантастика, ноар филм итд.), анализирајући како се филм уклапа у конвенције жанра или их мења.
• Идеолошка критика: Анализира филм кроз призму одређене идеологије, као што су феминистичка филмска теорија, марксизам или постколонијализам.

Види још

• Критика уметности
• Филмска теорија
• Ауторска теорија
• Небојша Поповић (филмски критичар)
• Награда Небојша Поповић