Филон Александријски

Филон Александријски (грч. , лат. , око 20. године п. н. е. - око 40. године не.) био је јудејски научник и филозоф новоплатоновац. Један од оснивача Александријске егзегетске школе. Основни предмет његових анализа било је Мојсијево Петокњижје.^[1] Доктринарна јудаистичка мисао карактерише дела Филона Александријског као мисли које настају под снажним утицајем хеленизма. Егзегетски метод Филона искоришћен је и у делима Оригена, блаж. Августина, светог Амвросија Миланског и неких других ранохришћанских писаца.

Насупрот увреженом схватању да филозоф треба да се посвети изградњи себе и по својој савршености приближи богу, његов циљ је био да докаже онтолошку ништавност људских бића.^[2]

Његови радови објављени су: "Philonis Opera quae supersunt", Берлин, 1896-1930; 1962-1963. Руски превод: Филон Јудејац, "Ο контемплативном животу「 - /Смирнов, „Терапеути и Филонови радови「, Кијев, 1909. Такође и у делу: „Текст Кумрана「, Москва, 1971. година, 1. део/ Филон је био Јеврејин из свештеничког рода, и живео је до око 40. године после Христа. Учио се у Александријској школи и повео се по духу Платонове науке. Због тога је и увео алегоријски смисао при тумачењу Светог писма^[3]. (Phot. Cod. 103)

Види још

• Јеврејска филозофија