Франческо Сојмировић

Франческо Сојмировић (Фрањо Сојмировић) (Ћипровци, 1614 — Ћипровци, 1673) био је призренски и никопољски бискуп и охридски надбискуп. Истакнута личност у такозваној католичкој пропаганди у бугарским земљама.

Франческо Сојмировић
Датум рођења	1614.
Место рођења	Ћипровци,  Османско царство
Датум смрти	1673.
Место смрти	Ћипровци,  Османско царство
Призренски бискуп
Године	27. фебруар 1651 — 20. март 1656.
Претходник	Петар Катић
Охридски надбискуп
Године	20. март 1656 — 1661.
Претходник	Андреа Богдани
Никопољски бискуп
Године	1663 — 1673.
Претходник	Филип Станиславов
Наследник	Филип Станиславов

Биографија

Рођен је 1614. године у Ћипровцима. Сојмировићи су били трговачка породица пореклом из Новог Брда која се крајем 14. века населила у Дубровник.^[1] Учио је богословију у Италији, после чега се враћа у Ћипровац. Био је активни помоћник Петра Богдана на почетку своје црквене и јавне делатности. Говорио је, поред српског, турским, румунским, латинским, италијанским и другим језицима. Написао је дело Историја Србије. Извесно време је био генерални викар Бугарске католичке провинције, а пре тога, кустос и гвардијанин (секретар) Петра Богдана.^[2] Био је често његов сапутник приликом путовања Бугарском и Влашком. Током 1637. и 1640. године, њих двојица су били у Влашкој где су водили успешну борбу да поврате од ћипровачких трговаца католички манастир близу Трговишта. Тада је Сојмировић већ био судија Конгрегације за Бугарску и Влашку. И он је, као и Петар Парчевић, извршавао дипломатске мисије. Године 1650. је био именован за призренског бискупа, а од 1655. за охридског надбискупа. Од 1663. године управња Никопољском бискупијом наследивши Филипа Станиславова. Након многих лутања и прогона од стране османске власти, 1673. године остаје у Ћипровцу где у ишчекивању нове црквене дужности и умире.^[3]