Фрушкогорски манастири

Фрушкогорски манастири представљају православне манастире Српске православне цркве, смештене на падинама Фрушке гора у Аутономној Покрајини Војводини. Сви манастири припадају Сремској епархији. Постоји и зилотски манастир на Угору. Због њихове бројности и духовног значаја, Фрушку гору често називају Српски Атос или Српска Света гора.^[1]

Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори

На ширем подручју Фрушке горе током XVI и XVII века постојало је 35 манастира, али је велики број њих током времена уништен или напуштен услед ратних разарања.^[2] Многи од преосталих манастира били су подложни пљачкању, рушењу и страдањима, нарочито у Другом светском рату, када су усташе опљачкале манастирске реликвије и предале их немачким окупационим снагама.Током НАТО бомбардовања 1999. године, неколико манастира је претрпело озбиљна оштећења.^[3]

Манастири Фрушке горе настајали су у периодима великих сеоба српског народа и представљали су духовни и политички темељ српског народа у том крају. Њихова архитектура је углавном под утицајем моравске и рашке школе, док су касније реконструкције донеле барокне елементе попут високих, вишеспратних звоника. Унутрашњост манастира красе велики иконостаси које су осликали најбољи српски уметници тог времена.^[4][5] Први писани траг о манастирима на Фрушкој гори датира из писма Ђурђа Бранковића из 1455. године. У том документу се српски средњовековни владар позива на право добијено од папе Николе V, да подигне православни манастир.^[6][7]

Од првобитних 35 средњовековних манастира, њих 16 је активно.^[8] Активни су Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник - Раваница.^[9] Остали су напуштени или уништени. Поред ових манастира, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.^[10]

Ових шеснаест манастира чине јединствену културно-историјска целину која је проглашена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.^[11]

Манастири Српске православне цркве

Мапа средњовековних фрушкогорских манастира

Од запада ка истоку налазе се манастири:

• Света Петка-Беркасово
• Привина Глава
• Дивша
• Кувеждин
• Петковица
• Шишатовац
• Светих Архангела
• Врањаш
• Бешеново
• Беочин
• Мала Ремета
• Јазак
• Раковац
• Савинац
• Врдник
• Старо Хопово
• Ново Хопово
• Гргетег
• Велика Ремета
• Крушедол
• Ваведења Пресвете Богородице

Поред наведених, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.^[10] Манастир Беркасово је женски манастир и успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљају занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налазио и православни зилотски манастир на Угару.^[12] Он је због премештања монашког братства на место Коштунићи преиначен у парохију Српске истински православне цркве.

Списак манастира

Бр.	Назив	Фотографија	Време оснивања	Локација	Координате
1.	Беочин		XVI век[13]	Беочин	45° 10′ 38″ N 19° 43′ 17″ E
2.	Бешеново		крај XIII века[14]	Бешеновачки Прњавор	45° 07′ 01″ N 19° 42′ 25″ E
3.	Велика Ремета		1562.[15]	Општина Ириг	45° 08′ 32″ N 19° 55′ 03″ E
4.	Врдник		1566.[16]	Врдник	45° 07′ 42″ N 19° 47′ 04″ E
5.	Гргетег		1471.[17]	Гргетег	45° 08′ 17″ N 19° 54′ 07″ E
6.	Ђипша		крај XV века[18]	између села Визић и Дивош	45° 10′ 04″ N 19° 29′ 02″ E
7.	Крушедол		1509—1514.[19]	Крушедол	45° 07′ 10″ N 19° 56′ 24″ E
8.	Кувеждин		1520.[20]	Дивош	45° 07′ 38″ N 19° 30′ 41″ E
9.	Мала Ремета		Крај1588.[21]	Мала Ремета	45° 06′ 37″ N 19° 44′ 36″ E
10.	Ново Хопово		1451.[22]	Ириг	45° 07′ 42″ N 19° 50′ 46″ E
11.	Петковица		XVI век[23]	између села Дивош и Шишатовац	45° 07′ 34″ N 19° 32′ 00″ E
12.	Привина Глава		крај XV века[24]	у близини Шида	45° 08′ 12″ N 19° 17′ 55″ E
13.	Раковац		крај XV века[25]	близу Новог Сада	45° 11′ 05″ N 19° 46′ 27″ E
14.	Старо Хопово		крај XV века[26]	близу Новог Сада	45° 08′ 07″ N 19° 51′ 31″ E
15.	Шишатовац		1520.[27]	Шишатовац	45° 07′ 31″ N 19° 33′ 05″ E
16.	Јазак		1736.[28]	Јазак	45° 07′ 09″ N 19° 45′ 55″ E
17.	Беркасово		XX век[29]	Беркасово, Шид	45° 10′ 05″ N 19° 15′ 51″ E
18.	Савинац		обнова 2017.[30]	Стари Лединци	45° 11′ 02″ N 19° 48′ 21″ E
19.	Манђелос		2011.[31]	Манђелос	45° 05′ 34″ N 19° 36′ 19″ E
20.	Грабово		XVIII век[32]	Грабово	45° 10′ 25″ N 19° 36′ 49″ E
21.	Манастир на Угору		1996.	Врдник	45° 08′ 40″ N 19° 47′ 22″ E