Хемипареза

Хемипареза или непотпуна парализа, је неуролошки поремећај који се карактерише смањеном функцијом мишића, једне половине тела.^[1][2] Настаје као последица уништења одговарајућег горњег моторног неурона и њихових аксона, или моторних неурона у предњем централном гирусу или кортикоспиналном (пирамидалном) путу начелно изнад нивоа задебљања вратне кичмене мождине.^[3]

Хемипареза
Специјалности	неурологија

Хемипареза, по правилу, има церебрално, ретко - кичмено порекло. Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који захтева што брже дијагностичке процедуре.^[4]

Од виталног је значаја што пре интегрисати хемипаретичну особу у друштво и охрабрити је у њеним свакодневним животним активностима. У таквим условима уз адекватну кинезитерапију временом неки појединци могу остварити значајан напредак у појединим функцијама.^[5]

Опште информације

Хемипареза је синдром оштећења мозга који доводи до моторичке слабости једне половине тела и праћена је променом сензибилитета, говора, честих психичких и других промене у понашању пацијента.

Хемиплегија је термин који се често користи као синоним за хемипарезу, што није правилно јер она указује на потпуни губитак мишићних функција и вољних контракција.^[2]

Након оштећења централног нервног система тонус мускулатуре је снижен или повишен, што зависи од дистрибуције инхибицијских или ексцитацијских импулса. Промене се могу видети при прегледу и испитивању рефлекса. Пацијент не може вољно померати делове тела, или их може покренути с великим потешкоћама. Занимљиво је да су запаљењске промене у зглобовима узроковане хроничним артритисом, код хемипарезе обично мање изражене на тој страни тела.^[5]

Код особа са хемипарезом често се јавља компензација нормалне стране, чија појачана активност производи абнормално стање и кроз одређени период води у оштећење обе стране тела.^[6] Како је функционисање преосталих мишића захваћених делимичним или потпуним пресецањем инхибицијских путева очувано, ствара се абнормална постурална адаптација, што узрокује асиметричност а тиме лош или неадекватан баланс, који прати неправилно извођења аутоматских покрета. С обзиром на то да су постурална адаптација и аутоматски покрети, као подлога и пратња у извођењу вољних покрета, измењени, они се не изводе на правилан начин.^[7] ИТо доводи до хемипаретичниог хода, који се карактерише спорим и асиметричним корацима са сиромашном селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже, те смањеним преносом тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.^[8]

Етиологија

Хемипареза је стање које је најчешће узроковано можданим ударом или церебралном парализом, иако може бити узроковано:^[3][2]

• Болестима органа за циркулацију крви (мождани удар, пролазни исхемијски напад, инфективни ендокардитис, церебрално крварење).
• Повредама, тровањима и неки други спољашњи узроци (нпр траума главе).
• Болестима нервног система (церебрална парализа, церебрални апсцес, менингитис, енцефалитис, мултипла склероза, инфантилна хемиплегија).
• Шећерном болести.^[9]
• Трудноћа, порођај и постпорођајни период (порођајна траума).
• Тумоима мозга.
• Конгениталним аномалијама, деформитетима и хромозомским аберацијама (Стурге-Веберов синдром, Брусхфиелдова болест, Клиел-Фајлов синдром, церебрална агенеза).^{[10][11][12][13][14][15][16][17]}

Клиничка слика

Клиничком сликом доминира нарушена функција једне половине тела коју болесник може да помера, због смањене снага мишића. Губитак способности повезаних са можданим ударом, па самим тим и знаци и симптоми хемипарезе зависи од подручја оштећења мозга особе.^[18]

Основне крактеристике клиничке слике су:^[19][2]

• потешкоћа при кретању,
• тешко одржавање равнотеже,
• потешкоће у заузимању усправног положаја.

Због тога, обављање свакодневних активности као што су одевање, јело, хватање предмета или коришћење купатила може бити отежано.^[18]

Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који омогућава убрзавање дијагностичке претраге.^[20]

Изненада развијена или веома брзо напредујућа хемипареза

Овај облик хемипарезе карактерише:

• Ход (најчешћи узрок).
• Волуметријско образовање у мозгу са псеудо-апсцесним протоком.
• Краниоцеребрална повреда.
• Енцефалитис.
• Постичностно стање.
• Мигрена са ауром (хемиплегична мигрена).
• Дијабетесна енцефалопатија.
• Вишеструка склероза.
• Псеудопареза.

Субакутно или полако развијање хемипарезе

Овај облик хемипарезе карактерише:

• Мождани удар
• Тумор мозга.
• Енцефалитис.
• Вишеструка склероза.
• Атрофични кортикални процес

Дијагноза

Хемипареза се идентификује клиничким прегледом од стране здравственог радника, попут физиотерапеута или лекара.

Радиолошке студије попут ЦТ -а или снимања мозгаи кичмене мождине магнетном резонанцом треба користити за потврду повреде мозга и кичмене мождине. Како се ове претраге саме не могу користити за идентификацију поремећаја кретања, оне се допуњују испитивањем цереброспиналне течности; ЕЕГ; евоцираних потенцијала различитих модалитета; ултразвучна доплерографија главних артерија главе, хематолошким и метаболичким тестовима.

Појединци који развију нападе могу проћи тестове како би утврдили где је фокус вишка електричне активности.^[21]

Пацијенти са хемипарезом обично показују карактеристичан ход, који карактеришу спори и асиметрични кораци са лошом селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже и смањеним преношењем тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.^[8][22]

Терапија

Терапија се заснива на лечењу основног узрока који је довео до појаве хемипарезе и интензивна и дуготрајна кинезитерапија.^[23][2]

Физикална терапија је важан део третмана, јер помаже болеснику да поврати контролу над својим мишићима док развија снагу мишића. Физиотерапеути такође помажу особама са хемипарезом да примене разне трикове и савете који им могу помоћи да се успешније крећу и како да искористе пуну снагу мишића обе стране тела.^[24]

Кретање или ходање као најважнији циљ физикалне терапије.^[25]
Код пацијената са хемипарезом, у процесу рехабилитације, кретање или ходање је једно од најважнијих циљева.^[26] Ход је компликован моторни чин који захтева координацију мишићи трупа и екстремитета, мишићи који прелазе многе зглобове.^[27] Ходање је основни предуслов за свакодневни живот, мора бити прилагодљиво, односно мора одговарати потребама појединца и захтевима окружења, при чему

треба напоменути да је ово једна од најаутоматизованијих радњи. Он је функционални резултат интеракције биомеханичких, неурофизиолошких и моторних система управљања.^[7] Тако је кретање захтева интеграцију неуронских подсистема укључених у стварање постуралних и

локомоторне контроле. Ходање би требало да обезбеди напредак у простору, за шта неопходна синергија горњих екстремитета, трупа и доњих екстремитета.^[28]

У терапији се могу применити и помоћни уређаји који укључују ходалице, протезе и инвалидска колица, јер могу такође бити од помоћи људима који имају потешкоће са ходањем.

Прогноза

Хемипареза није прогресивни поремећај, осим у прогресивним стањима као што је растући тумор на мозгу. Када се повреда појави, симптоми се не смеју погоршати.^[29]

Међутим, због недостатка покретљивости могу настати компликације, које могу укључивати:^[2]

• укоченост мишића и зглобова,
• губитак аеробне способности,
• грчеве мишића,
• појаву декубитуса и крвних угрушака.

Изненадни опоравак од хемипларезе је веома редак. Многи појединци ће имати ограничен опоравак, али ће се код већине стање побољшава након интензивне специјализоване рехабилитације.^[30] На основу резултата истраживања утврђено је да...специјализована и високо индивидуализована медицинска гимнастика - кинезитерапија доводи до значајног побољшања у квалитету активности хода и функционалном опоравку пацијената.^[8]

Потенцијал за напредовање може се разликовати у церебралној парализи, од оног код стечених повреда мозга.^[31]