Хиперфосфатемија

Хиперфосфатемија је високи ниво фосфата у крв ном серуму. Може бити резултат повећаног уноса фосфата, смањеног излучивања фосфата или поремећаја који помера интрацелуларни фосфат у екстрацелуларни простор. Како је морбидитет пацијената са овим стањем чешће повезан са основном болешћу него са повећаним вредностима фосфата, чак и тешка хиперфосфатемија је највећим делом клинички асимптоматски поремећај.

Опште информације

Отприлике 60-70% дијеталних фосфата, 1.000 до 1.500 мг/дан, апсорбује се у танком цреву. Иако витамин Д може побољшати апсорпцију, посебно у условима осиромашења фосфата у исхрани, апсорпција фосфата у цревима не захтева присуство активног витамина Д. Конкретно, висок серумски фосфат и висок унос фосфата у исхрани не утичу значајно на унос у цревима. Кретање фосфата у и из кости, резервоара који садржи већину укупног фосфата у телу, генерално је уравнотежено. Бубрежно излучивање вишка уноса фосфата храном обезбеђује одржавање хомеостазе фосфата, одржавајући серумски фосфат на нивоу од приближно 3-4 мг/дЛ у серуму.

Хиперфосфатемија као фактор је ризика има значајну улогу у настанку калцификација срчаних валвула и коронарних артерија болесника који се лече редовним хемодијализама.^[1] Према једном истраживању спроведеном на 115 болесника који су лечени редовним хемодијализама дуже од 6 месеци хиперфосфатемију имало је 31,30% болесника, повећан производ солубилитета 36,52% болесника, а калцификацију срчаних валвула 48,70% болесника. Болесници код којих је на почетку испитивања концентрација фосфата у серуму била >2,10 ммол/Л и про извод растворљивости >5,65 ммол2/Л2 имали су висок ризик за развој општег и кардиоваскуларног морталитета.^[2]

Клиничка слика

Иако је већина пацијената са хиперфосфатемијом асимптоматска, они повремено пријављују хипокалцемичне симптоме, као што су:^[3]

• грчеви у мишићима,

• тетанија,

• периорална утрнулост или пецкање.

• бол у костима и зглобовима,

• свраб (пруритус) и осип.

Чешће, пацијенти пријављују симптоме повезане са основним узроком хиперфосфатемије, генерално уремичне симптоме као што су:^[3]

• умор,
• кратак дах,
• анорексија,
• мучнина,
• повраћање,
• поремећаји сна.

Код акутне хиперфосфатемије, посебно оне изазване парентералном применом фосфата, пацијент може бити хипотензиван или показивати знакове хипокалцемије, као што су:^[3]

• позитиван Trousseau-ов или Chvostek-ов
• хиперрефлексија
• карпопедални грч

Терапија

Главни циљеви терапије хиперфосфатемије су следећи:

• Дијагноза узрока: у циљу започињања специфичне терапије: на пример, код пацијенти са хиперфосфатемијом код којих се примењујњ липозомални амфотерицина Б, ако им је и даље потребна антифунгална терапија могу се пребацити на формулацију липидног комплекса амфотерицина Б, која садржи мање неорганског фосфата.^[4]
• Ограничење уноса фосфата: пацијента са хроничном бубрежном болешћу требало би да избегавају храну која има посебно висок садржај фосфата. Намирнице са високим садржајем фосфата укључују млечне производе; месо, орахе и другу храну богату протеинима. Код болести бубрега треба водити рачуна о унетим изворима фосфата током давања препорука за исхрану, пошто се апсорбује приближно 40-60% фосфата животињског порекла, у поређењу са 20-50% фосфата на бази биљака, и да су свежа и домаћа храна пожељнија од прерађене хране, која често садржи неорганске адитиве фосфата.^[5]
• Ограничење апсорпције фосфата: треба спрооводити према најновијој стратегија лечења, засниваној на томе да пацијенти на дијализи, користе тенапенор, који смањује апсорпцију гастроинтестиналног фосфата инхибицијом изоформе 3 измењивача натријум/водоника.
• Појачано излучивање фосфата путем бубрега: нпр код хиперфосфатемија услед лизе тумора, такви болесници реагује на повећање губитака мокраће путем присилне диурезе физиолошким раствором