Централна Дреничка офанзива

Централна Дреничка офанзива била је офанзива коју је предузела Југословенска војска против ОВК терориста у селима Ликовац, Горње Обриње, Гланасела и другим селима у централном делу региона Дренице. Офанзива је трајала од 22. до 26. септембра 1998. године.

Централна Дреничка офанзива
Део рата на Косову и Метохији
Време 22—26. септембар 1998. Место Централна Дреница, Србија Исход Победа СР Југославије[1][2] Југословенске снаге заузеле најмање шест села[3] ОВК је ослабљена у региону Дренице[4] Југословенске снаге уништиле центре ОВК и потиснуле их у планине[5] Yugoslav Forces capture KLA strongholds in the villages of Gornje Obinje and Donje Obinje[1] Југословенске снаге масакр 35 албанских цивила у Горњем Обрињу као одмазда Југословенске трупе се повлаче из Ликовца и региона Обриња због међународног притиска[6][7]
Сукобљене стране
Војска Југославије Полиција Србије JCO	OBK
Команданти и вође
Властимир Ђорђевић Сретен Лукић Небојша Павковић Стојан Коњиковац Френки Симатовић	Мује Красники Силејман Селими Илаз Кодра Фехми Лладровци † Хамит Лладровци †
Жртве и губици
14 погинулих 3 тенка 1 оклопно возило	много погинулих
35 цивила убијено

Позадина

До 1997. године, Албанци су почели да називају Дреницу „ослобођеном територијом“ због присуства локалне ОВК. Влада је сматрала Дреницу жариштем „албанског тероризма“. Дреница је била упориште ОВК током и пре рата на Косову и била је место многих оружаних сукоба против снага безбедности СР Југославије. Такође је била безбедно место за избеглице које су долазиле из других делова Косова. Године 1998, српска полиција и војска покренуле су кампању у Дреници, од којих је била прва ликвидација терористичке групе Јашари у Преказу.

Офанзива

Југословенске снаге су 21. септембра почеле реорганизацију својих трупа за офанзиву у Централној Дреници, пружајући им подршку тенковима и оклопним возилима. Видевши ово, ОВК је поделила своје снаге у региону на три положаја. Други положај, који се налазио у селу Гланасела, којим је командовао генерал Фехми Ладровци, био је први кога су напале југословенске снаге 22. септембра, а напад на село трајао је осам сати. Током борби, југословенске трупе су покушале да се реорганизују на оближњем путу, што је довело до тога да је ОВК отворила ватру на њихове тенкове ракетним бацачима, уништивши три тенка. Југословенске снаге су брзо почеле да нападају ОВК с леђа, користећи оклопна возила да би пуцале на ОВК, убивши генерала Фехмија Ладровција . Видевши ово, преостали војници ОВК су побегли, осим супруге Фехмија Ладровција, Џефе Ладровци, која је остала у Гланасели, пружајући отпор убијању југословенских трупа. Након пада другог одбрамбеног положаја и смрти Фехмија Ладровција, снаге ОВК у том подручју су дошле под команду Муја Краснићија и Сулејмана Селимија.^[8][9][7]

Снаге ОВК су наставиле да пружају отпор југословенским трупама, наносећи им многе жртве користећи тактику „удар и бежање“, нападајући југословенске снаге пре него што су се повукле у оближња села.^[10] Током борби, 25. септембра, противтенковска мина коју је поставила ОВК детонирана је на путу Ликовац-Горње Обриње од стране оклопног возила југословенске полиције, што је резултирало смрћу пет официра и уништењем оклопног возила.^[11] Борбе су трајале до 26. септембра.

Због напада на мину на путу Ликовац-Горње Обриње и немогућности да продру кроз положаје ОВК, југословенске снаге су 26. септембра у оближњој шуми убиле 21 цивила породице Делијај из Доњег Обриња. Међу 21 убијеним, 9 је било жена и 5 деце. Истог дана, југословенска полиција је мучила још 14 албанских цивила и на крају погубила 13 њих. Следећег дана, 27. септембра, новинари Хјуман рајтс воч су стигли у то подручје и документовали масакр, што је довело до тога да догађај привуче пажњу Запада.^[12]