Цесаревна

Цесаревна (рус. , од лат. ) била је титула супруге цесаревића (престолонасљедника) у Руској Империји од 1797. године.

Пуна титула је гласила: Њено императорско височанство цесаревна и велика кнегиња (рус. ).

Историја

Титула цесаревне се појавила у Руској Империји прије него титула цесаревића. Титулу је увео император Петар Велики, дана 23. децембра 1721, а носитељке титуле су биле његове кћерке Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна (ниједна није била насљедник престола). Супруга императора Катарина Алексејевна је добила титулу „императорке или цесареве「 (рус. или ).^[1] Од тада је из употребе нестала титула царевне (посљедње царевне су биле кћерке цара Ивана V Алексејевича).

Титула „цесаревне и велике кнегиње「 је по породичном правилнику за чланове Императорског дома (рус. ) постала званична титула за супругу цесаревића (престолонасљедника). Кћерке императора су имале титулу „велике кнегињице「 (рус. ).^[2]

Цесаревне

Једине цесаревне, као кћерке императора сверуског, биле су: Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна. Све су биле кћерке Петра Великог.

Цесаревне, супруге цесаревића:

• Наталија Алексејевна (прва супруга цесаревића Павла Петровича);
• Марија Фјодоровна (друга супруга Павла Петровича);
• Јелисавета Алексејевна (супруга цесаревића Александра Павловича);
• Ана Фјодоровна (супруга цесаревића Константина Павловича);
• Марија Александровна (супруга цесаревића Александра Николајевича);
• Марија Фјодоровна (супруга цесаревића Александра Александровича).

Од руских императорки у 19. вијеку титулу цесаревне није носила Александра Фјодоровна, супруга Николаја I Павловича (јер и сам није имао титулу цесаревића) и Александра Фјодоровна, супруга Николаја II Александровича (јер се оженио након крунисања).

Види још

• Цесаревић
• Велики кнез
• Кнез императорске крви