Цефалоспорини

Цефалоспорини су антибиотици из групе β-лактамских антибиотика који изворно потичу од лат. , који је претходно био познат као „цефалоспориум“.^[1]

Структурна формула цефалоспоприна

Историјат

Цефалоспоринска једињења је први пут изоловао из културе (лат. ), 1948. италијански научник Ђузепе Бротзуитал. на Сардинији.^[2] Он је приметио да су те културе производиле супстанцу β-лактамат, која је била ефикасна против бактерија из групе салмонела тифи (лат. ), узрочника тифуса,.

Истраживачки тим на челу са Вилијамом Дуном () са Универзитета у Оксфорду изоловао је цефалоспорин Ц, чије је основна структура језгро 7-аминоцефалоспоринске киселине (7-ACA) која се састоји од β-лактамског прстена и има сличност са језгром пеницилина (6-аминопеницилинском киселином).

На тржишту лекова први пут се цефалоспорин појављује под називом цефалотин, а његову производњу је покренула компанија Eli Lilly 1964.

Начин деловања

Цефалоспорини делују бактерицидно на исти начин као што то чине и други β-лактамски антибиотици (попут пеницилина). Али за разлику од пеницилина они су мање подложни дејству пеницилиназе. Цефалоспорини ометају синтезу пептидогликенског слој у зиду бактеријске ћелије.^[3] Пептидогликен је полимер који се састоји од шећера и амино киселина и учествује у формирању заштитног слоја око плазме бактерија, стварајући ћелијски зид важан за за очување структуре и интегритета ћелијског зида бактерија. Цефалоспорини ремете процес умножавања пептидогликена и на тај начин изазивају оштећења у заштином зиду бактерија и спречавајући њихов даљи раст и умножавање. β-лактамски антибиотици се укључују завршну фазу синтезе пептидогликена, који је од суштинског значаја за раст ћелија и њено дељење (репродукцију) и одржавање стабилности ћелијске структуре у бактерији. β-лактамски антибиотици доводе до неправилности у структури ћелијског зида, као што су елонгација, оштећења, губитак селективне пермеабилности, и евентуална смрт ћелија и њено распадање (лиза).

Хемоконцентрација цефалоспорина у µg/ml^−1[4]

Структурна формула	Назив лека
	Цефалотин	0,2–0,4	6,2
	Цефалоридин	0,02	3,2–6,4
	Цефапирин	0,1–0,4	12
	Цефамадол	0,2–0,8	0,4–0,8
	Цефуроксим	0,8	0,8-6,2
	Цефотаксим	3,2	0,04–0,10
	Цефоперазон	1,6	0,04–0,40

Индикације

Цефалоспорини су индиковани за профилаксу и лечење инфекција изазваних бактеријама осетљивим на ову врсту антибиотика, што се најбоље може утврди након антибиограма. Прва генерација цефалоспорина је била активна углавном против грам-позитивних бактерија, да би развој нових генерација овог антибиотика показао повећану активност и против грам-негативних бактерија (мада често са нешто смањеном активношћу него против грам-позитивних бактерија).^[5]

Нежељена дејства

Класична структура цефалоспорина прве генерације

Најчешће нежељене ракције у организму болессника након примене цефалоспорина могу се поделити у неколико група на основу учесталости промена код болесника на;^[5]

• Уобичајена нежељена дејства (већа од 1%, мања од 10%) су;

• пролив,
• мучнина,
• оспа,
• поремећаја електролита,
• бол или запаљење на месту уноса лека (на месту убода инјекције)

• Неоубичајена нежељена дејства(код 0.1-1% болесника)су;

• морбилиформне промене по кожи,
• свраб и
• копривњача, реакције сличне серумској болести (мултиформни еритем и/или ситнозрнаста оспа праћени запаљењем и болом у зглобовима, са повишеном температуром или без ње)

• Ретка нежељема дејства (од 0,01% до 0,1%);
• повраћање,
• главобоља,
• вртоглавица,
• кандидијаза у устима и вагини,
• псеудомембранозни колитис,
• суперинфекција, праћена грозницом
• промене у крви (еозинофилија, тромбоцитопенија, пролазна лимфоцитоза, леукопенија, реверизибилна неутропенија),
• лимфаденопатија,
• протеинурија,
• Стивен-Џонсонов синдром,
• токсична епидермална некролиза,
• анафилактичне реакција,
• анафилактоидне реакције (поткожни едем, астенија, едем који укључује предео лица и удове, отежано дисање, трњење по кожи, пад из усправног положаја уз губитак свести и ширење крвних судова),
• реверзибилна хиперактивност, узнемиреност, нервоза, несаница, конфузија, повећање тонуса, омаглица, халуцинације и сањивост,
• пролазни хепатитис, холестатска жутица, повећање ензима јетре,
• реверзибилни интерстицијални нефритис.

Најчешће се наводе подаци да око 10% боесника са алергијском преосетљивошћу на пеницилине и карбопеницилине, има унакрсну реакције са цефалоспоринима (према студијама из 1975),^[6] док су накнадне студије показале да је та преосетљивост знатно мања..^[7]

Имајући у виду могуће алергијске реакције након употребе овог антибиотика његова примена је контраиндикована код болесника који у историји болести наводе озбиљне, непосредне алергијске реакције као што је уртикарија, анафилакса, интерстицијални нефритис, итд) на пеницилине, карбопеницилине или цефалоспорине^[8]

Бројне епидемиолошке студије говоре о томе да је са појавом друге и каснијих генерација цефалоспорина стопа унакрсних реакција са пеницилином знатно нижа.^[9] У Великој Британији претходно је издато упозорења да постоји могућност унакрсне реакције у 10% случајева, а од септембра 2008 објављено је упутство у коме се указује на одсуство одговарајућих реакција уз упозорење код примене; перорални облика као што су цефиксим цефуроксим и инјектибилних; цефотаксим, цефтазидин и цефтриаксон који се слободно користити са опрезом, а да се избегава цефахлор, цефадроцил, цефалексин и цефрадине.^[10]

Неколико цефалоспорина је повезано са хипопротромбинемиом и дисулфираму сличним реакцијама са алкохолом^[11] Ово укључује латамоксеф, цефменоксиме, моксалактам, цефоперазоне, цефамандоле, цефметазоле и цефотетан. Веома ретко као нежељена реакција могу се јавити појединачни случајеви: са позитивним Комбо тестом, поремећајем коагулације. Овај поремећај највероватније настаје због - енгл. који се налази на једној страни у ланацу ових цефалоспорина, и блокира ензим витамина К-епоксид редуктазу (вероватно изазивајући хипопротромбинемиу) и алдехид дехидрогеназе (која изазива нетрпељивост према алкохолу)^[12]

Подела

Поред „класичних“ цефалоспорина (цефалоспорина прве генерације), постоји велики број варијација ових антибиотика, који се означавају као друга трећа и четврта генерација цефалоспорина. Предности друге генерације цефалоспорина је у већој отпорност на β-лактамске, ензиме неких бактерије, (посебно грам-негативних бактерија). Трећа генерација има знатно шири спектар деловања, тако да се може применити и у лечењу грам позитивних бактерија.

Тренутно је највише у оптицају око девет цефалоспорина, који имају добру подношљивост и ефикасност. Четврта и пета генерација цефалоспорина није донела ништа револуционарно и више представља „маркетиншки покушај“ фармацеутских кућа да на светском тржишту повећају употребу цефалоспорина.

ЦЕФАЛОСПОРИНИ (β-лактамски антибиотици)

Генарације цефалоспорина	Генерички називи цефалоспорина
Цефалоспорини прве генерације	Цефалексин • Цефалоридин® • Цефалотин • Цефазолин • Цефадроксил • Цефазедон Цефатризин • Цефапирин* • Цефрадин® • Цефацетрил® • Цефроксадин* • Цефтезол
Цефалоспорини друге генерације	Цефокситин • Цефуроксим • Цефамандол • Цефаклор • Цефотетан® • Цефоницид • Цефотиам Лоракарбеф • Цефметазол® • Цефпрозил • Цефоранид
Цефалоспорини треће генерације	Цефотаксим • Цефтазидим • Цефсулодин® • Цефтриаксон • Цефменоксим • Латамоксеф Цефтизоксим® • Цефиксим • Цефодизим® • Цефетамет • Цефпирамид® • Цефоперазон Цефподоксим® • Цефтибутен • Цефдинир • Цефдиторен Цефоперазон у комбинацији с другимим препаратами: «Сулфаперазон» (цефоперазон+сулфабактам)
Цефалоспорини четврте генерације	Цефепим • Цефпиром®
Монобактами	Азтреонам
Карбапенеми	Меропенем • Ертапенем Дорипенем Имипенем у комбинации с ензимским инхибитором: «Тиенам®» (имипенем+циластатин)и (панипемен-батамипром)
Остали цефалоспорини	Цефтобипрол медокарил

Тек треба да се класификују

Поред горе приказаних препарата из групе цефалоспорина, на држишту лекова са појављују и ова велка група која још није довољно проучена и којој није додељена одређена генерација,

• Цефакломезин
• Цефалорам
• Цефапарол
• Цефканел
• Цефедролор
• Цефемпидоне
• Цефетризоле
• Цефивитрил
• Цефматилен
• Цефмепидиум
• Цефовецин
• Цефоксазол
• Цефротил
• Цефсумид
• Цефтаролин
• Цефтиоксид
• Цефурацетим

Види још

• Бата-лактамски антибиотици
• Пеницилин