Црвеноврати легањ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Црвеноврати легањ (лат. ) највећа је врста легња која се среће у Европи. Гнезди се на Пиринејском полуострву и северној Африци и мигрига у тропску западну Африку.
Remove ads
Таксономија
Име рода лат. долази од латинске речи , "коза дадиња" и глагола , што значи "мусти", а све то из мита да ова птица сиса млеко козама, док специјски део имена ruficollis долази од латинског rufus, "црвен" и collum што значи "врат".[2]
Постоје две подврсте: номинална подврста ruficollis, гнезди се на Пиринјеском полуострву и desertorum која се гнезди у северној Африци. Северноафричка форма desertorum је светлија од европске форме и има другачије шаре у основи примарних пера: тане и наранџасте појасеве сличне дебљине, који су другачије дебљине; ужи наранџасти и далеко дебљи тамни појасеви код ruficollis-а.[3]
Remove ads
Опис
Разнолико перје подсећа на легња. Одрасла птица је лишај-сиво обојена, испругана беж, кестењастим и црним пецкама. Доње перје је такоње испругано. Дужи је и са дужим крилима од већине широко распрострањених врста и има црвени оковратник. Оба пола имају беле туфне на примарним перима крила, бочним перима репа и на врату. Током дана легаљ лежи непомично и нечујно на земљи, сакривен својим камуфлажним перјем. Тешко га је детектовати, будући да личи на суву грану прекривену лишајевима или на део коре дрвета. Дужина тела је око 32 центиметра, а распон крила 64 центиметра. Као и друге врсте легњева, има велика уста, дугачка крила и мекано перје које му омогућава нечујни лет током ноћи, када трага за пленом.
Оглашавање
Оглашава се репетативним механичким кјок-кјок-кјок..., које има осцилације у висини звука како птица окреће главу лево-десно. Када се оглашава зујањем, птица лежи на земљи или је шћућурена на грани, али када пева, то ради са високог места предодређеног за певање. Током удварања, а понекад и током других периода, оглашава се механичким звуком, оштрим шкрипућим звуком, који прави ударајући оба крила истовремено о леђа.
Remove ads
Станиште
Отворене пешчаре са дрвећем или жбуњем су места на којима лови црвеноврати легањ. Лети у сумрак и свитање, лаким и нечујним летом сличном оном којим лете нићни лептири. Храни се крепускуларним инсектима, као што су ноћни лептири.
Гнежђење
Ово је касни мигрант који се понекад појављује на гнездилиштима крајем априла и почетком маја. Не прави гнездо, већ два издужена јаја полаже директно на земљу. Најбоља заштита гнезда је птица која лежи на јајима или птићима.
Статус и распрострањење
Лутање
Врста се појавила као луталица два пута у северној Европи, у Нортамберланду, Британији у октобру 1856. године,[3] и у Данској 1991. године.[4] Птица из Нортамберланда је упуцана код Килингворта 5. октобра од стране ловца, а узорак је купио Џон Ханок.[5] In 2006, Keith Vinicombe and Dominic Mitchell cast doubt on the British record, believing that the lack of detail around the circumstances of finding indicated that a mistake or fraud could not be ruled out.[6] Комитет за налазе британске орнитолошке уније је проучио узорак и установио да се ради о црвеновратом легњу.[3][7] Узорак из Бриотаније је први поврђени налаз ове врсте са јесење миграције на острву и пореклом је са Пиринејског полуострва и припада подврсти ruficollis. Птица нађена у Данској такође припада овој подврсти. Раније се веровало да је британска птица афричка подврста desertorum, јер је узорак доста избледео од седења у музејској збирци.[3][8] Постоје налази ове врсте ван ареала распрострањења из 90-их година двадесетог века из југоисточне Француске, Малте, Канарских острва, Хрватске, Израела и Сицилије.[3]
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads