Црногорско оро

Црногорско оро је најпопуларнија народна игра која се изводи широм Црне Горе. Позната је у различитим облицима, као Црмничко оро, Зетско оро, Катунско оро и Ријечко оро.^[1] Оро на исти начин играју и Срби у Херцеговини. Оро се игра уз песму, али га традиционално не прате музички инструменти.^[2]

Црногорско оро
Скулптура „Црногорско оро” на улазу Подгорицу
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Црна Гора

Свечана мушка црногорска народна ношња у којој се традиционално игра Оро

У прошлости Оро није означавало само игру, већ скуп момака и девојака, ожењених и удатих, одраслих и старијих особа на којем се игра, пева, весели, шали, воде разговори, гусла и играју друге друштвене игре.^[3]

Једну од најбољих уметничких изведби ове игре креирао је познати црногорски етнолог и кореограф Драшко Савковић.^[4]

Последњих година у туристичким дестинацијама у Црној Гори домаћини туристе често дочекују културно-уметничка друштва, изводећи баш ову игру,^[5] а такође се Ором Црна Гора представља на различитим манифестацијама широм света.^[6]

Црногорско оро заштићено је 2016. године као нематеријално културно наслеђе Црне Горе. Тако је ова древна фолклорна игра уписана као седми елемент у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа које има статус добра.^[7]

Оро у фолклору Црне Горе

Народне игре заузимају значајно место у фолклорном стваралаштву Црне Горе. Веома су разноврсне, јер су вековима настајале у складу са специфичним условима живота народа Црне Горе, прилагођавајући се културним и друштвеним потребама. Постанком и развојем, игре из Црне Горе већином припадају ширем динарском и приморском фолклорном подручју. Најкарактеристичније су оне из Старе Црне Горе – Зетско коло, Црмнички оро и игра у двоје.^[8]

Оро је од давнина^[када?] била најпопуларнија народна игра у Црној Гори. Играла се на целој територији ове балканске државе. Играли су га и у кућама и на ливадама, дању или ноћу, приликом весеља и свечаности у свако доба године. Ноћу су се играчи осветљавали светлошћу запаљених лучи. Готово да ни једно весеље није могло проћи без ове игре. Играчи су песмом подстицани да уђу у игру и да боље, брже и веселије играју. То весеље је трајало дуго, понекад до зоре. Раније су ови скупови били чести, а данас ретко да се могу видети, углавном о неком празнику. Весеља су се организовала углавном зими, у време празника, када је најмање домаћих обавеза. Како лети сеоско становништво има много посла и нема много свечаности, тада се ретко играло, и тада обично на отвореном простору — гумну.^[3] Једино се није играло, као ни друге народне игре које се играју уз песму, када је братство, село или племе у короти односно жалости због смрти братственика, сељанина или племеника. У Ору обично играју одрасли мушкарци и жене, без обзира да ли су ожењени, односно удати или не, али не заостају ни деца, која су од малена учила ову игру, у свему подражавајући одрасле. Гипко, тачно и елегантно играње Ора сматрано је врлином.

Оро се играло како у сеоским, тако и у варошким, односно градским срединама. Између варошког и сеоског Ора постојале су неке разлике. У варошким играма су се при окретима избегавале неке фигуре, које су се сматрале непристојним, док су у сеоском Ору оне биле уобичајене. У градским срединама се у том смислу мање пазило на смрт појединца, па се није играло само у случају смрти значајних личности.^[9]

У ранија времена,^[када?] када се заврши зидање куће и породица треба да се усели, у долини реке Зете постојао је обичај да се позову гости, углавном млади момци и девојке, на игранку. У добром расположењу играло би се до јутра. На крају, када би сви гости отишли задовољни својим кућама, остајао је задовољан и домаћин, коме су својом игром добро утабали под, јер у то време нису све куће имале патос, већ је под био посут земљом или песком.^[3]

Етимологија

Према научним изворима, назив оро настао је од грчке речи „хорос” што значи „скуп људи”, „игранка”, „игра”,^[10] док Велимир Вујовић у својој књизи „Црногорско оро у Црмници” наводи да је то „скуп на коме се игра”.^[11]

У народу се верује да је игра добила име по птици орлу (у народном говору изговара се "о'ро"), пошто се самом игром преставља орловски полет.^[9][12]

Опис игре

Оро представља више од окупљања заједнице и играње у његовом најозбиљнијем смислу. Типично игра почиње тако што се млади мушкарци и жене окупе у кругу, најчешће мушкарци на једној, а жене на другој страни и почну да певају. Певају се обично песме у облику ругалице према некоме са друге стране, којим га зачикавају да уђе у коло и почне игру. У Катунској нахији Оро се играло углавном уз јуначке народне песме. Један од најхрабријих момака улази у коло и почиње да игра, подвикујући и ширећи руке као орао крила. Циљ игре је да освоји девојку. Публика одмах одговара повратном песмом, која је или похвална или га исмева. Играч позива у круг жену са којом се унапред договорио или неку коју је привукла његова игра. Жена иступа из реда осталих и стаје према своме играчу на другој страни кола и игра започиње. Мушкарац почиње играти десном ногом. Укрсти десну ногу испред леве и поскочи двапут у месту, на врховима прстију, орловски ширећи руке на обе стране и подвикујући. Пошто је двапут скочио у вис с десном ногом, укоченом напред, укрсти леву ногу напред и понови скок. Ове скокове понови неколико пута пре него што му се у игри придружи и жена.^[9] Она такође опонаша орла и на исти начин укршта ноге али су њени скокови много елегантнији. Симболично, док он са раширеним и подигнутим рукама представља снажног орла, она са спуштеним рукама, према неким изворима представља женку орла,^[2] док према другима представља нежну ластавицу.^[3] Све време игре публика наставља песмом да бодри играче. Када се пар умори, они се међусобно пољубе у образ, а други пар ускаче у коло, док се певање публике наставља без прекида.^[1]

Игра се обично завршава тако што једна група младића формира коло, док друга, мања група формира друго коло на њиховим раменима. Ово је најпрепознатљивија сцена, позната и под називом „коло на коло”,^[13] која је најчешћа тема на фотографијама којима се илуструје ова игра.^[1]

Нематеријално културно наслеђе

Црногорско оро Заштићено је 2016. године као нематеријално културно наслеђе Црне Горе. Тако је ова фолклорна игра уписана као седми елемент у Националном регистру нематеријалног културног наслеђа које има статус добра.^[7]

У јулу исте године у парку на Булевару Светог Петра Цетињског у Подгорици, иза старе зграде Владе, постављена је у част ове игре скулптура „Црногорско оро”, рад вајара Митра Живковића. Скулптура је рађена у полиестеру и представља осам играча у црногорским ношњама, у препознатљивој сцени „коло на коло” и висока је 5,5 метара.^[14] Скулптура је 2020. измештена, прво на привремену локацију у суседној општини Даниловград,^[15] а убрзо потом и на нову локацију, на Булевар 21. мај у подгоричком насељу Доња Горица.^[16]

Види још

• Оро (игра)
• Македонско хоро