Чешка Шлеска

За друге употребе, погледајте страницу Шлеска (вишезначна одредница).

Чешка Шлеска или Шлезија, Шљонск (чеш. , шл. , , пољ. ; понекад Моравска Шлеска или Шлезија (чеш. , шл. , , пољ. ), је једна од историјских три историјских чешких земаља (земаља чешке круне).^[1][2][3] Налази се на крајњем северо-истоку Чешке Републике и чини њен мали део. Иако се често назива и само Шлеска или Шлезија, Чешка Шлеска чини тек мањи део историјске области Шлеска.^[1] Некада је била позната и као Аустријска Шлеска или Шлезија, а од 1918. до 1945. године као Судетска Шлеска или Шлезија ( , чеш. , шл. , пољ. ).

Чешка Шлеска   (чешки)   (шлески)
Историјска земља
Моравскошлески Бескиди
Застава Coat of arms
Чешка Шлеска (зелено) и такозване Моравске енклаве у Шлезији (црвено) у односу на данашње регионе Чешке Републике
Локација Чешке Шлеске у Европи
Координате: 50° N 18° E
Држава	Чешка
Бивши главни град	Опава
Највећи град	Острава
Површина
• Укупно	4.459 km2 (1,722 sq mi)
Становништво
• Укупно	1.000.000
• Густина	220/km2 (580/sq mi)
Временска зона	CET (UTC+1)
• Лети (DST)	CEST (UTC+2)

Географија

Чешка Шлеска се простире на крајњем северо-истоку земље кроз Моравско-Шлеског краја и мањим делом кроз Оломоуцки крај. То је подручје западно и источно од града Острава који је и највећи град у том региону.

Област обухвата Судетске планине. На истоку, реке које чине границу са Пољском, односно пољским делом Шлезије су Одра, Опава и Олша, док границу са Моравском чине реке Одра и Остравице на југу ове регије. На југоистоку, Чешка Шлеска се граничи са Словачком.

Међу већим градовима су Острава, Опава, Чешки Тјешин и Карвина.

Историја

Током средњег века, територија је наизменично падала како под Чешку, тако под пољску управу. Почетком 13. века, Шлеска се формирала као историјска земља у области долине реке Одре. Делила се на горњу и доњу Шлеску. Доња Шлеска се распала на још мање територије којима су управљали различити владари. Област око реке Опаве је припадала Моравској, а Отакар II од Чешке је дао свом ванбрачном прворођеном сину Николи да управља поседима у тој области у 13. веку. Никола I тада постаје оснивач бочне стране династије Пшемисловића и војвода од Опаве. Ове области је заузео и ујединио Иван Луксембуршки у периоду од 1327, до поптуног присаједињења Шлеске Чешкој краљевини 1335. године.^[1][2]

У каснијем периоду, ова област потпада под Хабзбуршком монархијом, односно под Аустријско царство. Ипак, након Рата за Аустријско наслеђе у периоду од 1740. до 1748. године, велики део Шлезије пада под Пруско краљевство, а мали део који приближно одговара данашњој Чешкој Шлеској остаје у Аустријском царству. Тада је ова територија била позната као Аустријска Шлеска.^[2]

Након Првог светског рата, због релативне немачке већине, Чешка Шлеска потпада под Републику Немачку Аустрију, али Споразумом из Сен-Жермена из 1919. године, ова област потпада под новоформирану Чехословачку. У периоду од 1918. до 1945. године, област је била позната и као Судетска Шлеска. Након Минхенског споразума из 1938. године, област окупира Немачка, а током Другог светског рата, цела Шлеска ће се наћи под немачком окупацијом.^[2] Након ослобођења од окупације, Чешка Шлеска поново потпада под Чехословачку, а због декрета тадашњег чешког председника Едварда Бенеша, Немци бивају протерани из те области.

Тешка градска индустрија у Острави

Култура и становништво

Поглед на градско језгро Остраве

Већина становништва данашње Чешке Шлеске су Чеси, а мањим делом Пољаци. Говоре већином чешким језиком. Постоје и мањи дијалекти, попут Лашког дијалекта, кога чешки лингвисти сматрају делом чешког језика, док пољски лингвисти сматрају да је његовог порекло у пољском језику.^[4] У мањим местима на граници са Пољском, ка пољском граду Ћешину, Пољаци говоре локалним шлеским дијалектом.

Због открића угља у близини Остраве, крајем 19. и током 20. века ова област је била захваћена наглом индустријализацијом. Због тога је Острава постала највећа индустријска конурбација, састављена од чешког и пољског дела. Данас су многобројне фабрике опустеле због смањене индустријске производње.^[2]

Познате личности

• Мартин из Опаве, хроничар из 13. века и свештеник
• Ханс Кудлих, аустријски политички активиста из 19. века
• Иван Лендл, бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе
• Јохан Палиса, аустријски астроном
• Јурај Трановски, чешки свештеник и химнописац, познат и као Словенски Лутер
• Грегор Мендел, аустријски свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником класичне генетике

Види још

• Чешке земље