Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата

From Wikipedia, the free encyclopedia

Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата
Remove ads

Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата (1618-1623) је почетна фаза тридесетогодишњег рата. У њему су снаге Хабсбуршке монархије и Католичке лиге угушиле устанак протестаната у Чешкој и уништиле Протестантску унију са центром у Фалачкој (Палатинату).[3]

Укратко Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата, Време ...
Remove ads

Чешка кампања

У првој фази тридесетогодишњег рата, Мансфелд се, иако лично католик, борио на страни протестаната. По завршетку рата у Италији, у јесен 1618. стигао је у Чешку са око 2.000 најамника и придружио се протестантским побуњеницима.[3] Учествовао је у бици на Белој Гори 8. новембра 1620, одакле се, после пораза, пробио смелим маршем у Фалачку[б].[1]

Фалачка кампања

Пошто је до марта 1621. протестантски устанак у Чешкој потпуно угушен, тежиште операција је пренето у Фалачку, центар протестантског покрета у Немачкој. Тамо је 1620. из Шпанске Низоземске упао и пустошио Амброзио Спинола са око 25. 000 шпанских најамника. Мансфелд је са својим најамницима бранио Горњу Фалачку ( ), одакле су га убрзо Тили и Максимилијан Баварски потисли ка Доњој Фалачкој. Зими 1621/22. није било операција: обе стране искористиле су затишје за тражење нових савезника. Фридрих V и Мансфелд придобили су Кристијана Млађег, војводу од Брауншвајга ( ) и Георга Фридриха, грофа Бадена ( ), а добили су и новчану помоћ од Холандије, која је наставила рат против Шпаније.[3]

У пролеће 1622. борбе су настављене. Мансфелд и Георг Фридрих Баденски заједно су потукли снаге Католичке лиге под Јоханом Тилијем код Вислоха ( ) 27. априла 1622, али су се после победе, у потрази за храном, раздвојили. Тили је, пошто му се придружио контигент шпанских снага под Гонзалом Кордовом (шп. ), појединачно потукао Георга Фридриха 6. маја 1622. код Вимпфена ( ), а 20. јуна војводу Кристијана код Хехста ( ).[3]

Пошто је тиме рат у Фалачкој коначно изгубљен, Мансфелд и Кристјан повукли су се у Алзас и ступили у службу Холанђана.[3] У холандској служби, Мансфелд и Кристјан са својим најамницима потукли су Шпанце под Гонзалом Кордовом код Флериса у Шпанској Низоземској (Белгији) 29. августа 1622.[1] Пошто нису могли да поднесу строгу дисциплину у холандској војсци, Мансфелд је после уговореног рока прешао у источну Фризију, где су му се најамници разишли због недостатка новца и хране, док је Кристјан прешао у Вестфалију, где га је Тили поразио 6. августа 1623. у бици код Штатлона ( ).[3]

Remove ads

Последице

Тиме је завршен први период тридесетогодишњег рата. У њему је тријумфовала Католичка лига: Чешка је умирена, Фалачка окупирана, Протестантска унија доведена до распада.[3]

Напомене

  1. Овако велике снаге, састављене од најамника разних нација, окупљене су само једном, у бици код Вислоха.[1]
  2. Фалачка је традиционално српско-хрватско име за Палатинат

Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads