Шалманасар III

From Wikipedia, the free encyclopedia

Шалманасар III
Remove ads

Шалманасар III (или Салманасар III) је био краљ Асирије од 859. до 824. п. н. е. Син је претходног краља Ашурнасирпала II.

Укратко Датум рођења, Датум смрти ...
Thumb
Стела из Курка од Шалманасера, у којој се говори о бици код Каркара
Thumb
Црни обелиск Шалманасара III у Британском музеју


Remove ads

Стални походи

Дуго је владао и стално је водио походе против источних племена, Вавилонаца, народа Месопотамије и Сирије, као и против Кизувадне и Урартуа. Његова војска је дошла све до језера Ван и до планина Таурус. Хетити из Каркемиша су били принуђени да му плаћају данак. Покорио је краљевине Хамат и Арам Дамаск.

Против Асирије је 853. п. н. е. створена коалиција Египта, Хамата, Арвада, Амонита, Ахаба од Израела и других суседних држава. Коалицију је предводио Хададезер од Дамаска. Коалиција је победила асирску војску у бици код Каркара 853. п. н. е. Ипак Шалманасар је истрајао у својим покушајима да покори Израел и Сирију. Уследиле су и друге битке током 849 и 846. п. н. е.

Remove ads

Пет покорених краљева

Шалманасар III је поново кренуо у поход против Хададезерова наследника Хазела од Дамаска и прислио га је потражи склониште унутар зидина главог града. Шалманазар није могао да заузме Дамаск, али околну територију је похарао. Тада су краљ Израела Јеху и феничански градови били присиљени да плаћају данак Асирији, што су и учинили 841. п. н. е.

На црном обелиску, који се данас налази у Британском музеју приказанао је 5 покорених краљева, како се клањају пред асирским краљем Шалманасаром[1]. То су били:

  • Суа од Гилзана, у данашњем Ирану
  • Јеху од Израела
  • један неименовани владар (могуће Египат)
  • Мардук-апил-усур од Сухија, средњи Еуфрат, Сирија и Ирак
  • Калпаранда од Патин

Иначе Вавилонију је већ био освојио, као и мочваре Халдејаца на југу. Вавилонског краља је убио.

Remove ads

Грађански рат у Асирији

Шалманасар је 836. послао експедицију против Тибарена (Табал), а после тога је уследио поход на Кападокију, а 832. поход на Урарту. Већ 831. краљ је због старости заповедништво над војском предао Тартану (главнокомандујућем) Дајан-Асуру. Нинива и други градови су се побунили 826. п. н. е. Побуну је предводио његов син Асурданинпал. Грађански рат је трајао две године, а побуну је угушио други Шалманасаров син Шамшиадад V. Нешто после тога Шалманасар је умро. Саградио је палату у Калаху (Нимруд), а неколико едиција краљевских анала описивало је његове војне походе, од којих је последње уписао на Црном обелиску из Калаха.

Спољашње везе

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads