Шарл Робер Рише

Шарл Робер Рише (фр. ), Париз, 26. август 1850 — Париз, 4. децембар 1935, ^[1] је био француски физиолог и имунолог. Добио је Нобелову награду за физиологију и медицину 1913. године за своја истраживања анафилаксе.^[2][3]

Шарл Робер Рише
Датум рођења	(1850-08-26)26. август 1850.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	4. децембар 1935.(1935-12-04) (85 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Поље	физиологија, имунологија, физиолошка хемија, психологија
Институција	Универзитету у Паризу , Париз, Француска
Познат по	имунологија, физиологија, физиолошка хемија
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину 1913.

Биографија

Шарл Рише је рођен 26. августа 1850. године у Паризу,^[2] Француска, као син Алфреда Ришеа, професора клиничке хирургије на Медицинском факултету у Паризу, и мајке Еугеније. Образовао се у Гимназији Бонапарта (фр. ) у Паризу^[4] а затим је студирао медицину на Универзитету у Паризу. Студије је завршио 1869. године са докторатом медицине, док је докторат природних наука стекао 1878. године. Године 1887. постављен је за професора физиологије на Медицинском факултету у Паризу^[2] где се бавио истраживањима у разним областима (варење, неурохемија, терморегулација код хомеотермних животиња, дисање).^[5]

Каријера

Као професор Рише је радио на широком спектру физиолошких питања. Свој рад је започео истраживањем регулације температуре код животиња, посебно заштити од прегревања путем знојења. Пре његових истраживања о полипнеји (или тахипнеји) и дрхтавици због повишене телесне температуре (од 1885. до 1895. године), мало се знало о методама којима животиње лишене могућности кожне транспирације могу да се заштите од прегревања (и како се животиње са сниженом телесном температуром могу поново загрејати). У експериментима са антителима успео је да покаже да су антитела формирана у крви након вакцинације успешна у борби против патогена. Рише је показао у експерименталној терапији, да су животиње вакцинисане против неке инфекције заштићене од те инфекције (новембар 1888. године). Први експеримент са давањем имуносерума људима извршио је 6. децембра 1890. године у Отел Дју у Паризу (фр. ), најстаријој болници у Паризу.^[6] Својим експериментима 1900. године, показао је и да исхрана млеком и сировим месом може излечити псе од туберкулозе. Установио је и да смањењем натријум хлорида у храни, лечење епилепсије калијум бромидом постаје толико ефикасно да се терапеутска доза смањује са 10 g на 2 g, 1901. године. Експериментушићи на псима (од 1901. године) Рише је радећи са Полом Портијеом (фр. ), открио феномен анафилаксе.^[7] Измислио је ову реч да означи осетљивост коју развија организам након што му је дата инјекција: колоидне, протеинске супстанце или токсина (1902). Он је показао да инјекција протеинске супстанце дубоко и трајно мења хемијску конституцију телесних течности. Рише и Портије су 15. фебруара 1902. године заједно представили своје експерименте у Француском биолошком друштву (фр. ) у Паризу. Њихово истраживање се сматра почетком научног проучавања алергије (реч коју је сковао Клеменс фон Пирке, , 1906. године).^[8] Ришеов рад је помогао да се објасне алергијске реакције: на стране супстанце, астму, одређене реакције на интоксикацију и одређени случајеви изненадне срчане смрти. Он је наставио да проучава феномен анафилаксе да би 1913. године је за свој рад добио Нобелову награду за физиологију или медицину.^[2][3][9] Поред медицинске делатности, имао је велико интересовање за спиритуализам^[2] и водио је истраживања у парапсихологији па је створио термин ектоплазма (термин који се користи у спиритуализму да означи супстанцу или духовну енергију коју формирају физички медији када су у стању транса). Рише је био заговорник еугенике и залагао се за стерилизацију и забрану брака за ментално заостале особе.^[1] Од 1920. до 1926. био је председник Француског еугеничког друштва. Био је активан у разним научним областима па је написао и Општу културну историју у којој је, веран својим пацифистичким идеалима, заговарао заједнички културни рад међу народима. Био је и пионир у авијацији.^[4][10] Како је имао широко поље интересовања писао је књиге о историји, социологији, филозофији, психологији, као и о позоришту^[2] и поезији.

Почасти и награде

Рише је 1913. године добио Нобелову награду за физиологију и медицину као признање за његов рад на анафилакси^[2][3]. Постао је члан Француске академије наука (фр. )^[I]1914. године, чији је председник био од 1933. године^[4]. Изабран је и за придруженог члана Краљевске академије наука Белгије (фр. ), 1919. године^[11]. За почасног члана Краљевског друштва у Единбургу (енгл. ) је изабран 1920. године^[12]. Добио је и високо француског одликовања Легију части (фр. ) 1926. године^[13].

Напомене

1. Једна од пет академија Института Француске (фр. ).