Шарл VIII Валоа

Шарл VIII (фр. ; 1470 — 1498), краљ Француске 1483 — 1498. Био је једини преживели од 5 синова краља Луја XI, и уједно седми и последњи краљ из главне лозе династије Валоа. У намери да освоји Италију и припреми крсташки рат против Турске, Шарл VIII је продро до Напуља, али био присиљен да се повуче пред војним савезом папе, Шпаније, Млетачке републике и Миланског војводства.

Шарл VIII Валоа
Шарл VIII
Пуно име	Шарл VIII
Датум рођења	(1470-06-30)30. јун 1470.
Место рођења	дворац Амбоаз, Француска
Датум смрти	7. април 1498.(1498-04-07) (27 год.)
Место смрти	дворац Амбоаз, Француска
Супружник	Ана од Бретање
Потомство	Charles Orlando, Dauphin of France, Charles de France, François de France
Родитељи	Луј XI Charlotte of Savoy
Династија	Валоа
Краљ Француске
Претходник	Луј XI
Наследник	Луј XII

Биографија

На престо је ступио 30. августа 1483. када је имао 13 година. До 1491, уместо њега је владала као регент његова старија сестра Ана са мужем Пјером II, војводом Бурбонским.

Иако је требало да се ожени Маргаретом од Аустрије, кћерком цара Максимилијана I, 6. децембра 1491. жени се са Аном од Бретање, да би учврстио своје право на Бретању коју је претходно окупирао.

Шарл је имао нека далека наследна права на Напуљ, која је одлучио да искористи. Склопио је уговоре о неутралности са Аустријом и Енглеском и сакупио велику војску са артиљеријом. У Италију је ушао 1494, на путу је поразио Фиренцу, и заузео Напуљ у фебруару 1495. без борбе. Ту је крунисан за краља Напуља. Брзина и силовитост Шарлове кампање у Италији уплашила је локалне владаре, укључујући Папу и Лодовика од Милана. Они су се удружили у Венецијанску лигу која је успела да натера Шарла на повлачење.

Умро је 1498. после несрећног ударца главом о оквир врата.

Француску је оставио у дуговима и расулу који су били последица његових нереалних војних амбиција. Између осталог, по наводима из дела „Diarii「 венецијанског иосторичара Марина Сануда (1466—1536) од Шарла VIII је преко Млетачке републике тражио помоћ и Ђурађ Црнојевић (од 1496. године са породицом пребегао у Венецију) о пружању помоћи у борби против Османлија и повраћају престола у Црној Гори^[1].

Позитиван аспект његовог похода на Италију био је културни утицај Ренесансе који се пренео на француску уметност.

Сва Шарлова деца су умрла пре њега, тако да га је наследио рођак, војвода од Орлеана, који је владао као краљ Луј XII.

Породично стабло

Преци Жана Валоа

16. Шарл V 8. Шарл VI 17. Жана Бурбон 4. Шарл VII 18. Штефан III, војвода Баварске 9. Изабела од Баварске 19. Тадеа Виконти 2. Луј XI 20. Луј I Анжујски 10. Луј II Анжујски 21. Марија од Блоа 5. Марија Анжујска 22. Хуан I од Арагона 11. Јоланда од Арагона (умрла 1442) 23. Виоланте де Бар 1. Жана Валоа 24. Амадео VII од Савоје 12. Антипапа Феликс V 25. Бон од Берија 6. Луј, војвода Савојски 26. Филип II Смели 13. Марија од Бургундије 27. Маргарита III Фландријска 3. Шарлота од Савоје 28. Џејмс I од Кипра 14. Јанус Кипарски 29. Хелвиса од Брауншвајга 7. Ана од Кипра 30. Жан I, гроф Ла Марша 15. Шарлота Бурбон де ла Марш 31. Катарина Вендом