Шванова ћелија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Шванове ћелије или неуролемоцити (названи по немачком физиологу Теодору Швану) су главна глија периферног нервног система (ПНС). Глијалне ћелије функционишу да подржавају неуроне и у ПНС-у, такође укључују сателитске ћелије, олфакторне ћелије, ентеричку глију и глију које се налазе на сензорним нервним завршецима, као што је Пачинијево телашце. Постоје два типа Шванових ћелија, мијелинизирајућа и немијелинизирајућа.[1] Мијелинизујуће Шванове ћелије се омотавају око аксона моторних и сензорних неурона да би формирале мијелински омотач.

Remove ads
Структура
Унутар периферног нервног система Шванове ћелије омотане у слојеве око неурона формирају мијелински омотач. Најудаљенији део Шванове ћелије је њена плазматична мембрана, која се зове неурилема. Између суседних Шванових ћелија постоји редован размак (око 1 мм). Празнине се називају Ранвијеова сужења. Колатерални аксони се могу појавити код чвор. Нека нервна влакна су немијелинизирана и то чини пренос нервног импулса знатно споријим.[2]
Током развоја ПНС-а, регулаторни механизми мијелинизације се контролишу директном интеракцијом специфичних гена, утичући на каскаде транскрипције и обликујући морфологију мијелинизованих нервних влакана.[3]
Шванове ћелије су укључене у многе важне аспекте биологије периферних нерава - провођење нервних импулса дуж аксона, развој и регенерацију нерава, трофичку подршку неуронима, производњу нервног екстрацелуларног матрикса, модулацију неуромускуларне синаптичке активности и представљање антигена на Т-лимфоциту.
Remove ads
Болести
Шарко-Мари-Тутова болест, Гилен-Бареов синдром (тип акутне инфламаторне демијелинизирајуће полирадикулопатије), шваноматоза, хронична инфламаторна демијелинизирајућа полинеуропатија и лепра су све неуропатије које укључују Шванове ћелије.
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads