Шимшир

Шимшир (лат. ) је зимзелена врста из истоименог рода (). Име врсте у српском језику (као и у македонском и бугарском) потиче од турске/татарске речи .

Шимшир
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Ред:	Buxales
Породица:	Buxaceae
Род:	Buxus
Врста:	B. sempervirens
Биномно име
Buxus sempervirens

Распрострањеност

Шимшир је субмедитеранско-планински елемент, терцијарни реликт. Његов природни ареал састоји се из два дела:

• Западни, који обухвата Алжир, североисточну Шпанију, јужну и централну Француску, до Швајцарске Јуре и Елзаса на северу.
• Источни, који се протеже од Истре и Македоније, преко северне Грчке до Мале Азије.^[1]

Опис врсте

Шимшир расте као густо разгранат жбун или ниско дрво, висине до 8 м. Листови су јајасти или елиптични, дуги око 20 cm, с обе стране голи. Када се протрљају пријатно миришу. Мушки и женски цветови скупљени су заједно у клупчастим цвастима у пазуху листа. Цвета рано у пролеће. Плодови - чауре сазревају у јуну.^[1]

• 
  Шимшир у природи
• 
  Дрво
• 
  Лист
• 
  Цваст
• 
  Плодови
• 
  Распукла чаура са семеном
• 
  Шимшир

Услови станишта

Шимшир добро подноси сушу и ниске температуре. Подједнако добро расте на осунчаним положајима и у сенци. Отпоран је на градске услове. Има добру изданачку моћ и лако се вегетативно размножава. Изузетно добро подноси орезивање. Расте доста споро, али је зато веома дуговечан.^[1]

Употреба

Дрво шимшира је одавно познато по тврдоћи и чврстоћи. Од њега се израђују чекићи масонских ложа.^[2] Стари народи су од дрвета шимшира правили чешљеве, бичеве и плочице.^[2] Употребљава се, између осталог, и за израду музичких инструмената (старогрчког аулоса^{[тражи се извор]}, гајди, кавала, двојница).

Значај у озелењавању

Вртбовска башта, детаљ, Праг, Чешка република

Шимшир спада у најчешће гајене украсне дрвенасте врсте. Његова употреба у озелењавању позната је још од античког доба. У вртовима старог Рима од њега су се орезивањем правили фантастични облици (топијарне форме) - праве "зелене скулптуре". И данас се често и радо гаји свуда и употребљава за сличне намене - живе ограде, бордуре (ниске живе ограде), топијарне форме, као појединачни жбун или у групама. Због ситних листова и компактне крошње изузетно је декоративан као бордура у геометријски обликованим цветњацима. Погодан је и за комбиновање са врстама различито обојених листова. Често се сади по гробљима. Добро успева у жардињерама.^[1][3]

Варијетети и форме

Познати су неки варијетети и многе форме, међу којима се истичу:

• B.s. 'Argentea marginata' - листови са сребрнастобелим ободом.
• B.s. 'Aureo marginata' - листови са златножутим ободом
• B.s. 'Suffruticosa' - патуљаста, ситнолисна форма отпорнија на мраз од свих других форми. Нарасте највише 1 м. Изузетно погодна за ниске живе ограде.^[1]

• Примери употребе шимшира у вртовима
• 
  Контрастне комбинације боја
• 
  Гајени жбун шимшира
• 
  Шимшир у жардињери
• 
  Топијарна форма
• 
  Геометријске форме
• 
  Цветњак
• 
  Живе ограде и бордуре