Шолта

Шолта је острво у средњој Далмацији (Јужна Хрватска), недалеко од Сплита, западно од Брача, површине 51,9 .

Шолта

Шолта на карти Хрватске

Највиши врх на острву налази се на надморској висини од 237 , код Горњег села. Уз острво Шолту, код увале Маслиница, налази се још седам острвца. Главно место на острву су Грохоте. За истакнути је богатство флоре и посебно фауне (преко 100 врста птица, дивље свиње, зечеви, итд.). Острво је насељено од праисторије, а први пут га помиње Псеудоскилакс у 4. веку п. н. е. под именом Олинта.

Симбол

Симбол острва је „чувита「 (ћук).

Историја и становништво

Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби

У раном средњем веку припадао је Неретљанској области, а његови становници су били Срби Неретљани,^[1] који нису прихватили хришћанство^[1] када је то учинила већина Јужних Словена.

Већински становници острва Шолте данас су Хрвати.

Сукладно симболу, и становнике Шолте, Шолтане, зову чувитари. То је некад био помало погрдан назив, данас чак поприма позитивна обележја, штовише разне формалне и неформалне скупине са Шолте и у вези са Шолтом узимају чувиту у назив.

Насеља

Места на острву: Нечујам, Стоморска, Маслиница, Рогач, Грохоте, Горње село, Средње село, Доње село.

Занимљивости

Због изолованости и небриге надлежних власти за ово острво, настала је и клетва „Дабогда те Шолта допала!「.

У 4. веку је цар Диоклецијан који је живео недалеко у својој палати (данашњем језгру Сплита) користио најмању увалу у Нечујму као свој рибњак. Зато му је име и данас Пишкера, а рушевине су још увек ту, на дну мора.

Велики број становника, "скоро једна трећина", како се тврди 1938, имао је презиме Безић.^[2]

Види још

• Острва у Хрватској