Шпицер

Шпицер (лат. ) је слатководна риба, из фамилије , заступљена у водама широм Европе.

• Латински назив: Abramis ballerus

• Локални називи: шпицер, кесига, шпиц

• Макс. дужина: до 30 .

• Макс. тежина: до 600 .

• Време мреста: од априла до јуна.

За чланак о дворцу у Беочину, погледајте чланак дворац Шпицер.

Шпицер
Научна класификација
Царство:	Животиње
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Cypriniformes
Породица:	Cyprinidae
Род:	Abramis
Врста:	A. ballerus
Биномно име
Abramis ballerus Линеј, 1758.

Опис и грађа

Шпицер, је изгледом врло слична деверики, али код ње су уста су терминална и коса, по чему се разликује од осталих врста из рода Abramis. Тело јој је издуженије него код деверике, а прсна пераја досежу до трбушних. Подрепна пераја су јој релативно дуга, и у њој има 35 до 44 меканих жбица. Крљушт је ситна, и у бочној прузи има их више од 65. Шкргних шипћица (бранхиоспина) на првом шкргном луку има просечно од 54 - 55.

Навике, станиште, распрострањеност

Шпицер обитава у великим језерима, природним и вештачким, али је има и у води као што су баре и ископи, а може се наћи и у мирнијим деловима текућих вода уз деверике. Борави на дну у близини воденог растиња јер се храни фауном са дна. Престаје се хранити током зиме и зимује у већим воденим површинама. Ова врста не спада међу угрожене врсте слатководне рибе. Распрострањена је у водама Европе на истоку до Рајне.

У Србији насељава воде дунавског слива. Просечна дужина јој је 30 , ређе до 45 , а тежина до 600 .

Размножавање

Шпицер се мрести у пролеће од априла до јуна. Икра је љепљива. Плодност женке износи 42.000 - 254.000 јаја. 12 до 13 дана након оплодње долази до пуцања јајне опне. Полну зрелост достиже од 4 - 5. године, при дужини од 18 - 20 .

Референце

• Шпицер