Дворац у Беочину
објекат и непокретно културно добро у Јужнобачком управном округу, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Дворац породице Шпицер се налази у Беочину и подигнут је 1890—1892[1] године за породицу имућних немачких велепоседника која је била један од власника Беочинске цементаре. Пројекат за његову изградњу, у стилу еклектичке архитектуре[2], направио је архитекта Имре Штајндл (чије је најпознатије дело зграда мађарског парламента у Будимпешти), тако да су на дворцу приметни елементи како старих стилова (попут романике, готике, ренесансе и барока), тако и тада модерног правца, сецесије. Унутрашњост дворца урађена је у духу варијанте мађарске сецесије китњастих облика[2] и настала је нешто касније. Највреднији део унутрашњости ове грађевине представља централни хол. У исто доба када је направљен дворац, око њега је подигнут и велики парк.
Породица Шпицер је пред почетак Другог светског рата напустила Беочин, а током њега је дворац коришћен као зграда немачке војне команде, да би после његовог окончања објекат национализован. У њему су након тога били смештени градска библиотека, Дом културе, седиште рукометног клуба, радио станица, дом за војне инвалиде и на крају ексклузиван ресторан са преноћиштем. Након приватизације предузећа Подунавље у чијем је склопу функционисао, објекат је напуштен и од тада је започело његово нагло пропадање.
Наш познати песник Мика Антић је користио део дворца као свој сликарски атеље. Његов чест гост био је Перо Зубац.
Данас су готово сви прозори на њему поломљени, а услед обилних падавина током зиме 2011. године, део улазног трема се урушио. Објекат је 18. јуна 1997. године проглашен за споменик културе.
Remove ads
Филмови
Краткометражни филмови
Remove ads
Галерија
Види још
- Беочин
- Имре Штајндл
- Дворци у Србији
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads