Штитна жлезда

Штитна (Штитаста) или тироидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем, која се налази у вратном пределу и секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон калцитонин, чија је улога у регулацији концентрације калцијума у крви и има антагонистичко дејство паратхормону, кога луче параштитасте жлезде.

Штитаста и параштитасте жлезде

Положај, односи и грађа

Штитаста жлезда () је највећа ендокрина жлезда, у зависности од аутора њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова (латинице) или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод гркљана, а испред и са страна душника. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог () и десног (), који су повезани сужењем-истмус лат. и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ (лат. ) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.

Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.

Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од фоликула, а они су основна функционална јединица штитне жлезде.

Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)
1-фоликули испуњени колоидом
2-коцкасте ћелије
3-крвни капилари

Фоликули су обложени базалном мембраном на којој се налази један ред коцкастих епителних ћелија, које секретују у унутрашњост фоликула супстанцу колоид. Колоид садржи гликопротеин велике молекуларне масе, тиреоглобулин. Разлагањем овог молекула настају хормони штитасте жлезде. Између коцкастих, епителних ћелија налазе се и Ц-ћелије (парафоликуларне ћелије), које секретују калцитонин.

Штитаста жлезда је једна од већих жлезда са унутрапшњим лучењем и њена маса је око 10-20 . Непосредно иза штитасте жлезде са обе стране пролази повратни гркљански живац (лат. ), бочно лежи такође са обе стране заједничка каротидна артерија (лат. ), унутрашња југуларна вена (лат. ) и живац вагус (лат. ). Испред је мишићни слој предње стране врата.

Судови и живци

Сваки режањ штитасте жлезде снабдевају 2 пара артеија: горња (лат. ) и доња штитна артерија (лат. ). Горња штитна артерија потиче из спољашње каротидне артерије (лат. ) као њена прва бочна грана, док доња штитна артерија потиче из поткључне артерије (лат. ) од вратноштитног стабла (truncus thyrocervicalis). Вене штитне жлезде се уливају у горњу шупљу вену (лат. ). Преко горњих и средњих штитних вена (v. thyreoidea superior et vv. thyreoideae mediae) се уливају у унутрашњу југуларну вену (лат. ), док се преко доње штитне вене (лат. ) уливају у брахицефалично стабло (лат. ).

У односу на своју масу штитаста жлезда спада у најбоље прокрвљене органе у телу (око 1% минутног волумена срца или ткива).

Лимфни судови се уливају у предње медијастиналне и дубоке лимфне чворове врата.

Инервација потиче од вагуса (лат. ) и то преко његових бочних грана - горњег и повратног гркљанског живца (лат. ), а такође и од вратног дела симпатикуса.

Ембрионални развој

Ткиво штитасте жлезде се за време ембрионалног развоја спушта од корена језика до своје крајње локације испред душника, штитасто-језичким каналим (лат. ). Некада могу постојати остаци ткива штитасте жлезде у области корена језика или у каналу низ који се штитаста жлезда спушта.

Хормони штитасте жлезде

Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: тироксин, тиронин и калцитонин.

• Тиронин (Т3) је активна форма хормона (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из аминокиселине тирозин и садржи 3 атома јода. Полуживот овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајем ензима дејодаза губи 1 атом јода, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: преалбумин, албумин и тироксин-везујући глобулин у крви, свега 0,4% овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
• Тироксин (Т4), такође настаје из аминокиселине тирозин, али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: преалбумин, албумин, тироксин-везујући глобулин, него тиронин, слободно је свега 0,04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.

За стварање ова два хормона потребан је јод, који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 . У неким крајевима је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се кихуњска со јодира. Јод се апсорбује из црева и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују транспортни механизам (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у ендоплазматичном ретикулуму и голџијевом комплексу се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима јодазе везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депонује у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.

Главни чланак: Тироксин

Главни чланак: Тиронин

• Калцитонин је пептидни хормон који игра улогу у регулисању метаболизма калцијума. Он смањује концентрацију калцијума у крви тако што подстиче његову уградњу у кости у виду калцијумфосфата.

Главни чланак: Калцитонин

Улога хормона штитасте жлезде и њихова регулација

Производња и секреција тироксина и тиронина леже под контролом тирео стимулишућег хормона (ТСХ) хипофизе. ТСХ стимулише синтезу и ослобађање ових хормона, али и он стоји под контролом тиреотропина (ТРХ), хормона хипоталамуса, који стимулише лучење ТСХ. Тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге смањују лучење ТРХ и ТСХ и на тај начин се прекида даља синтеза хормона штитасте жлезде. Када им концентрација у крви опадне, одблокира се лучење ТРХ и ТСХ и тако омогућава производња тироксина и тиронина. Такође и ТСХ делује механизмом негативне повратне спреге на хипоталамус (ТРХ).

Тироксин и тиронин везују рецепторе у једру ћелије што доводи до интензивне транскрипције великог броја гена структурних и транспортних протеина. Промене се остварују на нивоу читавог организма. Ови хормони доводе до:

• повећања базалног метаболизма услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,
• повећава се и активност ендокриних жлезда, секреција инсулина, глукокортикоида...
• Повећава се број и величина митохондрија у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енергије, јер митохондрије стварају АТП.
• Повећава се активност натријумско-калијумске пумпе.
• Подстиче се раст и развијање мозга у феталном периоду и током првих неколико година живота. Недостатак тироксина у овом периоду може изазвати менталну заосталост (кретенизам).
• Повећава се разградња глукозе-гликолиза, али и њено стварање-глуконеогенеза,
• разграђују се масти из масног ткива и повећава количина слободних масних киселина у крви,
• У срцу долази до повећања његовог рада (минутни волумен срца се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.
• Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.
• Умерена концентрација тироидних хормона повећава снагу мишићне контракције, а повишена концентрација ових хормона доводи на мишићима до појаве тремора (подрхтавања) и слабљења мишића.
• За нормалну сексуалну функцију потребни су такође ови хормони.

Поремећаји функције штитне жлезде

Струма означава повећање штитне жлезде. Ово повећање жлезде може бити праћено њеном смањеном, нормалном и повећаном функцијом. Повећање функције се зове хипертироидизам, а смањење хипотироидизам. И један и други поремећај може бити: примаран (ако је поремећај на нивоу штитне жлезде), секундаран (ако је поремећај на нивоу хипофизе) и терцијаран (ако је поремећај на нивоу хипоталамуса). Обољења штитне жлезде се најчешће јављају код жена.

Хипотироидизам

• Хашимотов тиреоидитис
• Де Кварвејнов тироидитис
• Тиреоидитис (запаљење штитне жлезде)
• јатрогени (после операције) хипотироидизам
• Хипотироидизам изазван разним медикаментима
• Ендемски кретенизам

Хипертироидизам

• Базедовљева болест
• Тироидитис (у почетној фази)
• Аденом штитне жлезде
• Карцином штитне жлезде
• Тиреотоксична криза

Струма

• Дифузна и нодуларна струма

Види још

• Тироксин
• Тиронин
• Жлезде са ендокриним лучењем

Литература

• H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9..
• Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија. 1999. ISBN 978-86-387-0599-3. савремена администрација Београд.

Спољашње везе

• „БиоНет школа”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2008.
• Примарна мецина
• Обољења штитне жлезде