1901 - Wikiwand

1901. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1898 1899 1900 1901 1902 1903 1904
1901 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1901 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Јануар

1. јануар — Британске колоније Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Квинсленд, Викторија, Тасманија и Нови Јужни Велс формирале су Савезну Државу Аустралију, шесту највећу земљу на свету.
1. јануар — Нигерија је постала британски протекторат.
1. јануар — Настанак пентекостализма у Канзасу.
9. јануар — Објављена епидемија куге у Цариграду.
10. јануар — У Тексасу (нафтно поље Спиндлтоп) пронађене тада највеће светске залихе нафте - почиње Тексашки нафтни бум.
13. јануар^? — Почео с радом Пастеров завод у Нишу.
14. јануар — Први број "Позоришног листа" у Србији, први уредник Бранислав Нушић.
22. јануар — Умрла краљица Викторија након 63 године владавине, наслеђује је син Едвард VII (до 1910, у добу означеном као „едвардијанско”).
31. јануар — Претпремијера Чеховљеве „Три сестре”.

Фебруар

1. фебруар — Штампан први број Српског књижевног гласника.
6. фебруар — Први јавни телефони на железничким станицама у Паризу.
11. фебруар — У Бечу умро бивши српски краљ Милан Обреновић (биће сахрањен у манастиру Крушедол).
11. фебруар — Антијезуитски нереди у Шпанији.
18. фебруар — Реконструкција српске владе, улази радикал Михаило Вујић за министра иностраних дела.
21. фебруар — На прилазу Сан Франциску потонуо брод СС Сити ов Рио де Жанеиро, око 130 погинулих.
23. фебруар — Велика Британија и Немачка су договориле границу између Немачке источне Африке (данашња Танзанија) и Њасаленда (данашњи Малави).
25. фебруар — Џ. П. Морган се приближио монополу у америчкој индустрији челика − Ју Ес Стил, прва корпорација вреднија од милијарду долара.
26. фебруар — У Пекингу погубљена двојица лидера Боксерског устанка.
27. фебруар — Султан Абдул Хамид II је послао 50.000 војника на бугарску границу због немира у Македонији.

Март

2. март — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.
4. март — Вилијам Макинли започиње други мандат председника САД, Теодор Рузвелт је потпредседник.
6. март — У Бремену покушај атентата на Вилхелма II.
7. март — Руска православна црква је екскомуницирала Лава Толстоја.
17. март — Изложба 71 ван Гогове слике у Паризу изазива сензацију.
17. март — Студентски нереди у Санкт Петербургу због екскомуникације Толстоја и годишњице смрти извесне једне анархисткиње.

Април

2. април — Коалициона влада радикала и напредњака у Краљевини Србији, на челу Михаило Вујић.
2. април — Земљотрес у средњем Банату (епицентар ~ Српски Итебеј, магнитуда 5,0; интензитет 7).
5. април — Прекинути руско-кинески преговори, Kина је под притиском Јапана и Британије да не предаје Манџурију Русији.
13. април — Индијанци Гуајајара у бразилској држави Марањао дигли побуну код Алто Алегреа против капуцинских мисионара који су их малтретирали, страдале су стотине људи.
19. април — Краљевина Србија добија Априлски устав, "дарован" од краља. Уведен дводомни парламент (Скупштина и Сенат), омогућено наслеђивање престола женском потомству. Споразум са напредњацима доводи до стварања расцепа међу радикалима и стварања Самосталне радикалне странке (Љубомир Живковић, Љубомир Стојановић, Јован Жујовић, Љубомир Давидовић и Јаша Продановић).
24. април — 26 мртвих у кемијској експлозији у Гриесхеиму у Немачкој.
25. април — Држава Њујорк прва у САД уводи обвезне регистрацијске плоче за све аутомобиле.
26. април — Побуна у Алжиру, нападнути француски колонисти у месту Маргуерите.
29. април — Антисемитски нереди у Будимпешти.

Мај

3. мај — У Суботици основан Спортски атлетски клуб "Бачка", први фудбалски клуб на простору данашње Србије.
3. мај — Џексонвил, Флорида страдао у пожару, обновљен за пар година.
5. мај — Завршен је Kастински рат у Јукатану који траје од 1847: мексичка војска заузела Чан Санта Круз (Фелипе Царрилло Пуерто); ипак, чарке се настављају до 1933.
8. мај — Берзанска паника у Њујорку након покушаја стављања под контролу фирме Нортхерн Пацифиц Раилвеј.
14. мај — Јозеф Писудски побегао из руског заточеништва након што је одглумио лудило.
17. мај — Теодор Херзл се састао са султаном Абдул Хамидом II, предлаже да Јевреји колонизују Палестину у замену за отплату царских дугова.
24. мај — 78 мртвих у несрећи у руднику Каерфилy у Јужном Велсу.
24. мај — Социјална активисткиња Емилy Хобхоусе се враћа у Енглеску са описима концентрационих логора за Буре у Јужној Африци. Бурски рат је практично решен у британску корист али Бури настављају са герилским операцијама, што се покушава спречити затварањем популације у логоре.
25. мај — Жене у Норвешкој које плаћају порез добиле право гласа на локалним изборима.
30. мај — Срби из Босне захтевају аутономију. Предали су "трећи царски меморандум" Фрањи Јосифу.

Јун

2. јун — У Београду отворена Прва изложба Аматерских фотографских снимака у Kраљевини Србији, са преко 1000 фотографија.
8. јун — Руски физиолог Иван Павлов приказује двојици шведских колега из Нобеловог комитета своје експерименте са класичним кондиционирањем (добиће награду 1904).
11. јун — Kукова Острва прикључена Новом Зеланду (самоуправа у слободној асоцијацији од 1965).
12. јун — Kубанска уставна конвенција прихвата из трећег пута Платов амандман, без измена, чиме земља постаје амерички протекторат (амандман је опозван 1934).
16. јун — Kаикхусрау Јахан постаје четврта владарка заредом индијске Државе Бопал.
17. јун — Лоyд Георге предложио у Парламенту осуду концентрацијских логора у Јужној Африци, што је одбијено са 154 према 253.
17. јун — У Берлину почиње немачка Ортографска конференција: јединствена ортографија за земље немачког језика.
19. јун — Поводом рођења велике кнегиње Анастасије, цар помиловао ухапшене студенте.
24. јун — Прва Пикасова изложба у Паризу, његов Плави период траје 1901-1904.
29. јун — Цар Николај II потврдио закон којим ће Финци служити у руској војсци - Велико Војводство је имало своју војску од 1881.
30. јун — Представљен окапи, животиња сродна жирафи која је раније била позната само Пигмејима.

Јул

1. јул — У Француској ступио на снагу Закон о асоцијацијама, које не смеју имати страних обавеза - највише утиче на католичку цркву.
2. јул — 400 људи погинуло у топлотном удару у Њујорку и истоку САД, касније врућина на Средњем западу и Југу; суша је знатно погодила летину.
4. јул — Успостављена Инсуларна влада Филипинских острва, чиме је америчка војна влада замењена цивилном (од 1935. Kомонвелт Филипини, независан 1946).
5. јул — Француска подморница Густаве Зеде се на вежбама прикрала бојном броду и погодила га макетом торпеда - приказана могућност подморница у ратовању (сличну демонстрацију у септембру врши америчка подморница УСС Холланд).
14. јул — У Београду отворено прво радничко позориште у кафани "Радничка касина", на углу Дечанске и Скопљанске (Нушићеве) улице.
јул - Албанци и Турци Исе Бољетинца брутално врше истрагу оружја у српским селима Ибарског Kолашина; од јануара до августа око 600 особа је побегло у Србију; сукоб српске наоружане групе и турске војске на Рогозни.
јул - Никола Тесла тражи још новца од Џ.П. Моргана, овај одбио и тражи обрачун већ потрошеног новца.
22. јул — Случај Таф Вале у УK: пресуђено да су синдикати одговорни за губитак профита током штрајка - доводи до раста чланства у синдикатима и оснивања Лабуристичке странке, пресуда оборена 1906.
26. јул — Прво путовање брода РМС Селтиц, највећег на свету, првог од Велике четворке фирме Вајт Стар Лине.
28 — 29. јул — Битка код Сан Кристобала у Венецуели: победа венецуеаланске владе и колумбијских либерала над колумбијским конзервативним инвадорима и њиховим венецуеланским савезницима.
31. јул — Немачки метеоролози Артхур Берсон и Реинхард Сüринг се попели балоном до 10.800 метара висине.

Август

1. август — Илирски Завод светог Јеронима у Риму папином одлуком постаје "хрватски" - протест из Црне Горе.
1. август — Парламент УK изгласао додатних 12,5 милијуна фунти за наоружање,
4. август — Избори у Краљевини Србији, тежак пораз напредњака. Скупштина: 84 споразумна радикала, 26 споразумних напредњака, 14 самосталних радикала и 6 либерала (струја Авакумовић-Рибарац); Сенат: од 18 изборних места, споразумни радикали узели 17 и један самостални радикал (уз именоване од стране краља, радикали имају већину у оба дома).
6. август — Британска Експедиција Дискавери на челу са Р. Ф. Скотом креће у истраживање Антарктика (до 1904).
6. август — Земља у резервату племена Kиова у Оклахоми раздељена белцима.
18. август — Одбијен закон о ограничавању радног времена у УK.
18. август — Из места Пирс Сити, Мисоури протерани сви црнци након убиства једне белкиње, наредних дана се слично дешава у околним местима.
21. август — На Филипине стижу амерички учитељи и учитељице, њих 509, прозвани Томасисти, по броду УСАТ Томас.
30. август — Хуберт Сесил Бот патентирао у УK први моторизовани усисивач, прва верзија је била крупан уређај са бензинским погоном и коњском вучом, затим са електричним погоном

Септембар

3. септембар — Чланови Унутрашње македонске револуционарне организације киднаповали америчку мисионарку Елен Стон.
6. септембар — Извршен атентат на председник САД, Вилијама Макинлија, за време његове посете граду Буфало у савезној држави Њујорк. Макинли је преминуо осам дана касније.
7. септембар — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини.
14. септембар — Теодор Рузвелт је инаугурисан за 26. председника САД, након смрти Вилијама Макинлија.

Октобар

1. октобар — Умро емир Авганистана Абдур Рахман Kхан, наслеђује га син Хабибулах Kхан (до 1919).
2 — 9. октобар — Избори у Мађарској, победа владајућих либерала.
10. октобар — Хенри Форд победио у својој јединој трци, што ће му привући инвеститоре.
14. октобар — Почиње редован сазив скупштине у Краљевини Србији (до маја наредне године).
16. октобар — Црнопути учитељ Букер Т. Вашингтон доручкује с председником САД Рузвелтом у Белој кући (која се од тада тако и званично зове, уместо Извршно здање).
20 — 21. октобар — На скупштини у Kнину основано Просветно-привредно друштво Српска зора.
25. октобар — Британски секретар за колоније Јозеф Чембрлен каже да се Британци у Јужној Африци понашају много часније него учесници Француско-пруског рата - гнев у Немачкој, нестале шансе за савез са Британијом.
28. октобар — Расни немири због доручка у Белој кући, 34 мртвих.
29. октобар — У Њу Хемпширу ухапшена медицинска сестра Јане Топпан, признаће 31 убиство.

Новембар

5. новембар — Француска морнарица заузела три луке на Лезбосу, док османска влада не задовољи дуг (пристаје три дана касније).
9. новембар — У Британској Индији формирана Сјеверозападна Гранична Покрајина.
12 — 13. новембар — Велика олуја погађа Британска острва, преко 200 мртвих.
17. новембар — Плес четрдесет једног: полиција упала на трансвеститски бал у граду Мексику, многи ухапшени су регрутовани и послати на Јукатан.
18. новембар — Хаy–Паунцефотеов уговор: Велика Британија даје САД право да изгради и контролише канал између Атлантског и Тихог океана (у игри су Панама, тренутно део Kолумбије, и Никарагва).
19. новембар — У немачком Kамеруну угушен устанак Фулби.
20. новембар — Битка за Манастир светих апостола (Аракелоц): група јерменских герилаца на челу са Андраником Озанијаном успела да избегне турско заробљавање.
21. новембар — Врхунац нереда Евангелика у Атини: осам људи погинуло у протестима због објављивања Јеванђеља преведеног на модерни грчки језик.
25. новембар — Др. Алоис Алзхеимер први пут прегледао Аугусту Детер, што ће довести до дијагнозе Алцхајмерове болести.
30. новембар — У Детроиту основана Хенрy Форд Цомпанy, али Форд је напустио следеће године тако да ова мења име у Кадилак.
новембар - децембар - Англо-Аро рат у источној Нигерији.

Децембар

3. децембар — Говор председника Рузвелта пред Представничким домом САД, тражи да се у разумним границама сузбије моћ трустова.
10. децембар — Додељене прве Нобелове награде.
12. децембар — Гуљелмо Маркони тврди да је послао први трансатлантски радио-сигнал, из Kорнвола до Њуфаундленда на даљини од 3.500 км.
децембар — У Швајцарској основана руска Социјалистичка револуционарна партија (есери).
18. децембар — Народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о штампи.
18. децембар — Либерални посланик Давид Ллоyд Георге замало линчован у Бирмингему на мировном скупу против Бурског рата.
19 — 20. децембар — Побуна против венецуеланске владе у пет држава, убрзо угушена.
20. децембар — У Kенији завршена Уганданска железница, између мора и Викторијиног језера, касније прозвана "Лудачка линија" - током градње страдало 2.498 радника
23. децембар — У Аустралији ступа на снагу Закон о ограничењу имиграције, у складу са Политиком беле Аустралије.
26 — 31. децембар — Пети Ционистички конгрес у Базелу: основан Јеврејски национални фонд за куповину земље у Палестини.
31. децембар — Томáс Естрада Палма, донедавно држављанин САД, изабран за првог председника Kубе.

Remove ads

Рођења

Јануар

3. јануар — Нго Дин Зјем, јужновијетнамски политичар

Фебруар

28. фебруар — Лајнус Полинг, амерички хемичар и биохемичар. Добитник је две Нобелове награде. Прва награда из хемије 1954, а друга за мир 1962. (†1994)