1906
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1906. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 2. јануар — Бугарски парламент одобрио царинску унију са Краљевином Србијом.
- 12. јануар — Персијска уставна револуција: Мозафарадин-шах попустио пред протестима трговаца, улеме и интелектуалаца и обећао устав и меџлис.
- 12. јануар — Започео је Царински рат ("свињски рат"), трговински сукоб између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије.
- 16. јануар — Почиње Алхесираска конференција за разрешење Прве мароканске кризе између Немачке и Француске - траје до априла.
- 22. јануар — СС Валенциа се насукала код отока Ванцоувер, званично 136 жртава, углавном жена и деце.
- 22. јануар — Пошто се Краљевина Србија није желела писмено обавезати на све тражене промене у уговору са Бугарском, Беч затвара границу, што погађа 86% српског извоза.
- 24. јануар — Славољуб Пенкала патентирао механичку оловку.
- 25. јануар — Прекид трговачких преговора Србије и Аустроугарске (увертира Царинског рата).
- 29. јануар — Фредерик VIII је нови краљ Данске (до 1912).
- 29. јануар — Српска влада отказала Бечки зајам.
- 31. јануар — Еквадорско-колумбијски земљотрес и цунами, најмање 500 мртвих.
- јануар — Побуна Срба, који одбијају порез, у планинским селима пријепољске и пљеваљске казе, затим и од Ћехотине до Таре и од Пљеваља до босанске границе.
Фебруар
- 3. фебруар — Турска војска разбила чету Василија Трбића код Челопека у Старој Србији.
- 8. фебруар — Завршени избори у Великој Британији, велика победа либерала, чији је лидер Хенрy Кампбел-Банерман однедавно премијер; последњи пут да либерали добију највише гласова, најтежи пораз конзервативаца до 1997. Омогућене су либералне социјалне реформе, почетак модерне државе социјалног старања у Британији.
- 10. фебруар — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке.
- 11. фебруар — Папа Пије X булом Вехементер Нос осуђује сепарацију државе и цркве у Француској.
- 11. фебруар — Убиством двојице британских порезника почиње Бамбатхина побуна Зулуа у Kолонији Натал - убрзо сломљена а Зулу краљ Динузулу ухапшен.
- 19. фебруар — Врхунац Угарске кризе: цар/краљ укида устав, сабор распуштен уз помоћ војске.
Март
- 10. март — Више од 1000 рудара је погинуло у Курјерској несрећи у руднику угља у северној Француској.
- 15. март — Основан Ролс-Ројс Лимитед.
- 18. март — Аустроугарска и Србија повукле ограничења у међусобном промету.
- 20. март — У Шпанији усвојен Закон о јурисдикцијама којим се ограничава слобода говора у вези јединства земље, заставе и части војске - практично оправдани официри који су прошлог новембра запалили барселонски сатирични лист Цу-Цут!.
- март - Енглеска за обнову дипломатских односа са Србијом тражи уклањање петорице официра - сукоб владе Љубе Стојановића са двором и мајским завереницима и њен пад.
Април
- 5. април — Аустроугарска промеморија Београду - тражи се првенство при набавци топова (Србија се определила за француске).
- 7. април — Ерупција Везува пустоши Напуљ, погинуло преко 100 људи (Италија одустала од организације Олимпијаде 1908).
- 7. април — Потписан финални акт Алхесираске конференције. Мароко је независан али под француским и шпанским утицајем. Велика Британија, Русија па и Италија стали на француску страну.
- 8. април — Kриза у Угарској 1905-06: наметнути премијер Геза Фејерварy склопио Пацтум са парламентом на основу којег нови премијер постаје Сáндор Wекерле (до 1910).
- 18. април — Разорни Земљотрес у Сан Франциску - порушено преко 80% града, око 3000 погинулих.
- 19. април — Физичар Пјер Кири погинуо на париској улици - Марија Кири ће преузети његову професуру на Сорбони и тако постати прва жена професор.
- 27. април — Англо-кинеска конвенција у вези Тибета - Британци га неће анектирати нити се мешати у администрацију а династија Ћинг то исто неће дозволити некој другој држави.
- 29. април — Ванредни избори за Угарски сабор: апсолутна већина за Партију независности из '48., али је не може искористити. Изабрана четворица из српске опозиције, три радикала и један либерал.
- 30. април — У Србији због завереничког питања пала Грујићева влада, следи влада Николе Пашића до 1908.
Мај
- 3. мај — Акапска или Табанска криза између Британаца и Османлија: Британци шаљу ултиматум да се граница Египта повуче по линији Рафах-Таба, или ће заузети нека егејска острва - следећег лета извршена демаркација (данашња граница Египта према Гази и Израелу).
- 4. мај — Мајски штрајкови у Босни: раднице Творнице дувана Сарајево траже повишицу; придружило им се и грађанство, жандармерија пуцала на демонстранте, пет мртвих - сутрадан генерални штрајк који се шири и на друге градове.
- 10. мај — Државна дума Руске империје отворена у Зимском дворцу.
- 14. мај — Богдан Медаковић, шеф Српске самосталне странке, изабран за председника Хрватског сабора.
- мај — Сукоб Срба са турском војском у Доњем Kолашину, поводом најављеног грађења караула.
- мај — Српска акција у Македонији: Борбе на Малешу, Берову и Шталковице, уништена српска чета.
- 25. мај — Побуна у јужно-централном суданском месту Талоди због ослобађања робова, на гозби убијено 46 војника.
- 30. мај — Главни учесници Мајског преврата (Александар Машин, Дамњан Поповић, Петар Мишић, Лука Лазаревић и Љуба Kостић) пензионисани са пензијама у висини плата по споразуму са Пашићем - односи са Енглеском обновљени на трогодишњицу прекида.
- 31. мај — Шпански краљ Алфонсо XIII се оженио у Мадриду сестричином британског краља, Викториом Еугениом; анархиста бацио бомбу на свадбену поворку од које је погинуло 15 људи.
Јун
- 1. јун — Штрајк рудара бакра у мексичком граду Кананеа, доћи ће до сукоба са органима власти и америчким добровољцима из Аризоне са 23 мртвих с обе стране.
- 13. јун — Деншаваиски инцидент између британских официра и египатских сељана - потицај египатском национализму.
- 22. јун — Kрунисан Хакон VII, први норвешки краљ након стицања независности.
- 26. јун — У Ле Ману одржана прва ауто трка за Велику награду, победник Ференц Сзисз је возио просечно 101 км/х.
- 26. јун — У Лондону основана Међународна електротехничка комисија (седиште у Женеви од 1948).
- 28. јун — Соколски слет у Малој Раваници (Врднику).
Јул
- 4. јул — Источна пруга у Босни: од Сарајева до Међеђе (код Вишеграда) где се рачва до Вардишта на српској и Увца на турској граници (уски колосек, 99 тунела, 405.000 златних круна по километру).
- 5. јул — Аустроугарска примењује према Србији општу царинску тарифу, на шта Србија одговара на исти начин - почетак Царинског рата. Трајање сукоба ће бити продужено упорношћу Угарске на очувању сопствених, пољопривредних, интереса.
- 6. јул — Састаје се Друга женевска конвенција, бави се ратовањем на мору.
- 7. јул — Опет затворена српска граница са Аустроугарском, под изговором сточне заразе.
- 12. јул — Алфред Дреyфус рехабилитован и убрзо затим враћен у француску војску с вишим чином и одликован Легијом части.
- јул — Борба на Kуртовом камену: српска војска сачекала бугарске комите у заседи, погинуо војвода Пенчо Kонстантинов и 17-23 комите.
- 21. јул — Пјотр Столипин постаје председник руске владе (до убиства 1911), истог дана распуштена прва Државна дума.
- 22. јул — Неки посланици распуштене Државне думе, углавном кадети и трудовици, упућују Виборшки позив народу да не плаћа порез и не шаље регруте у војску - народ је равнодушан а либерално вођство кадета је избачено из политике.
- 29. јул — Борба у Бајловцу недалеко од Kуманова: српске чете победиле турску војску.
Август
- 4. август — Поред Шпаније потонуо италијански брод СС Сирио, неколико стотина мртвих.
- 5. август — Шаховом прокламацијом издат први Устав Персије.
- 13. август — У Анхијалу, дан. Поморије, долази до грчко-бугарског сукоба око манастира св. Ђорђа, град је спаљен. У антигрчком покрету ових дана у Бугарској, заузимају њихове цркве и школе. Грци од септембра напуштају земљу.
- 16. август — Разоран земљотрес у Валпараису, 3.886 мртвих.
- 17. август — Гуерита де Агосто: либерали дижу побуну на Kуби.
- 23. август — Kубански председник Томас Естрада Палма, суочен с либералном опозицијом, затражио америчку интервенцију - привремена окупација до 1909.
- 25. август — Експлозија на Апотекарском острву: покушај убиства руског премијера Столипина, он је лакше рањен али је 30 особа погинуло и умрло.
- 31. август — Роалд Амундсен прошао малим бродом кроз Северозападни пролаз.
Септембар
- 1. септембар — У Русији успостављени теренски војни судови намењени цивилима, у следећих осам месеци доносе 1.000 смртних пресуда (касније ће се о вешалима говорити као о "Столипиновим краватама"). С друге стране, ове године је убијено 1.126 државних званичника и 1.506 рањено.
- 10. септембар — Први број хумористичко-сатиричног листа "Шабачка Чивија".
- 11. септембар — Махатма Ганди сковао термин Сатyаграха за своју филозофију ненасиља у Јужној Африци, поводом протеста због новог закона Kолоније Натал који је захтевао регистрацију Индијаца и Kинеза.
- 18. септембар — Тајфун у Хонг Kонгу убио 15.000 људи, углавном рибара, и уништио 3.653 брода.
- 20. септембар — Поринута РМС Мауретаниа, највећи путнички брод до 1911.
- 20. септембар — Током холандске интервенције на Балију, долази до ритуалног масовног самоубиства пупутан у Денпасару.
- 27. септембар — Први парламентарни избори у Црној Гори, без дефинисаних политичких група. Ове године је основана опозициона Народна странка ("клубаши"); насупрот њима је Права народна странка ("праваши"), књажеве присталице.
- 27. септембар — Нови Закон о натурализацији у САД: процес прелази на федерални ниво, имигранти морају научити енглески.
- септембар - Побуне Срба у нововарошкој, сјеничкој и новопазарској кази, нарочито око Рогозне.
Октобар
- 1. октобар — Велико Војводство Финска добија изборни једнодомни парламент, постаје први ентитет у коме жене могу бити биране.
- 6. октобар — Први пут се састао персијски (ирански) Меџлис.
- 6. октобар — Први амерички војници се искрцали на Kуби - Друга окупација или Пацификација Kубе траје до 1909.
- 11. октобар — У Сан Франциску прописано да Јапанци и Kорејанци иду у сегрегиране школе, заједно са Kинезима - дипломатска криза у односима САД и Јапана.
- 18. октобар — У Барселони одржан први међународни конгрес каталонског језика.
- 20. октобар — Британци и Французи договорили кондоминијум на пацифичким острвима Нови Хебриди (независни Вануату од 1980).
- 23. октобар — Алберто Сантос-Думонт летео авионом 60 метара у Француској - званично ово је први лет летелицом тежом од ваздуха у Европи.
- 24. октобар — Алоис Леxа вон Аехрентхал је нови министар иностраних послова Аустроугарске (до 1912). Аехренталов долазак на позицију се сматра почетком одлучног прелаза на империјалистичку политику према Балкану.
- 24. октобар — У Александрију стигао први транспорт српских волова - Србија је превазишла Царински рат налажењем нових тржишта.
- 27. октобар — Харден–Еуленбургова афера: новинар Максимилиан Харден објављује чланак у коме сугерише да у кајзеровој околини има више хомосексуалаца.
- 31. октобар — Прво заседање новоизабране скупштине у Црној Гори.
Новембар
- 3. новембар — Друга међународна радиотелеграфска конференција у Берлину установила међународни сигнал за помоћ - СОС (ступа на снагу 1. јула 1908).
- новембар - Србија потписала у Паризу уговоре са банкама - 95 милиона франака зајма за топове и железнички материјал.
- 6. новембар — У Kопенхагену основан Нордиск Филм, најстарија данас ђелујућа филмска компанија на свијету.
- 14. новембар — Немачки канцелар Бернхард вон Булов изјављује у Рајхстагу да Срдачна антанта Британије и Француске представља опкољавање (Еинкреисунг) Немачке.
- 18. новембар — Конрад вон Хотзендорф именован за начелника генералштаба Аустроугарске војске, на предлог престолонаследника Франца Фердинанда (до 1917, с једном паузом). Хотзендорф је до 1914. године двадесет пет пута тражио превентивни рат против Србије.
- 19. новембар — Црногорска влада Лазара Мијушковића поднела оставку (победа над књажевом личном владавином) - нова владу саставља Марко Радуловић 24. 11.
- 22. новембар — Столипинова аграрна реформа: циљ је стварање класе земљопоседничких сељака у Русији.
- 29. новембар — У Торину основана Ланчиа.
Децембар
- 1. децембар — Аустријски председник владе Бецк прогурао опште мушко право гласа, успркос противљењу престолонаследника Франца Фердинанда.
- 3. децембар — У Босни основана Муслиманска народна организација, на челу Егзекутивног одбора је Али-бег Фирдус.
- 3. децембар — Патентирана прва папирна кеса са дршкама.
- 13. децембар — Немачки Рајхстаг распуштен: услед пребега Центрума, одбијен је владин предлог за ванредни кредит за Југозападну Африку (дан. Намибију), где се одвијају Хереро ратови, праћени геноцидом.
- 26. децембар — У Мелбоурну приказан први дугометражни играни филм, Тхе Сторy оф тхе Kеллy Ганг (1200 м, око 60 минута).
- 30. децембар — У Даки основана Свеиндијска муслиманска лига.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 9. јануар — Јанко Брашић, српски сликар. († 1994)
- 11. јануар — Алберт Хофман, швајцарски научник.
- 12. јануар — Емануел Левинас, француски филозоф. († 1995)
- 15. јануар — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. († 1975)
Фебруар
- 4. фебруар — Клајд Тамбо, амерички астроном
- 5. фебруар — Џон Карадин, амерички глумац. († 1988)
- 7. фебруар — Пу Ји, последњи кинески цар
- 7. фебруар — Олег Антонов, руски конструктор авиона
- 16. фебруар — Вера Менчик, чешка шахисткиња. († 1944)
- 18. фебруар — Ханс Аспергер, аустријски педијатар
- 25. фебруар — Борис Папандопуло, хрватски композитор. († 1991)
Март
- 6. март — Лу Костело, амерички глумац
- 8. март — Франсиско Кепеда, шпански бициклиста. (†1935)
- 19. март — Адолф Ајхман, немачки нациста
- 26. март — Рој Уркхарт, британски генерал
Април
- 1. април — Александар Јаковљев, руски конструктор авиона
- 13. април — Самјуел Бекет, ирски књижевник. († 1989)
- 20. април — Веселин Маслеша, југословенски народни херој. († 1943)
- 24. април — Вилијам Џојс, америчко-ирски фашиста и радио-водитељ
Јул
- 23. јул — Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и Нобеловац († 1998)
Август
- 17. август — Марсело Каитано, португалски политичар
- 26. август — Алберт Сејбин, амерички вирусолог, пореклом пољски Јевреј. († 1993)
Октобар
- 14. октобар — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка. († 1975)
- 15. октобар — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (†1976).
Децембар
- 9. децембар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак. († 1992)
- 19. децембар — Леонид Брежњев, совјетски политичар. († 1982)
- 20. децембар — Никола Калабић, српски војник и вођа четника.
Remove ads
Смрти
Јануар
- 13. јануар — Александар Степанович Попов, руски физичар и електроинжењер. (*1859)
Март
- 13. март — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД. Написала је „Историју женског права гласа“.(* 1820)
- 17. март — Аврам Ђукић, српски историчар. (*1844)
Мај
- 23. мај — Хенрик Ибзен, норвешки књижевник. (*1928)
Нобелове награде
- Физика — Сер Џозеф Џон Томсон
- Хемија — Анри Моасан
- Медицина — Камило Голђи и Сантијаго Рамон и Кахал
- Књижевност — Ђозуе Кардучи
- Мир — Председник САД Теодор Рузвелт (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads