1913
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1913. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 3. јануар — Први балкански рат: Грчка завршава заузимање источног егејског острва Хиос, након што се последње османске снаге на острву предају.
- 13. јануар — Едвард Карсон оснива Улстерске добровољачке снаге, уједињујући неколико постојећих лојалистичких милиција како би се одупрли самоуправи Ирске.
- 18. јануар — Први балкански рат: Битка код Лемноса – Грчки адмирал Павлос Кунтуриотис приморава турску флоту да се повуче у своју базу унутар Дарданела, одакле се неће усудити да изађе до краја рата.
- 23. јануар — Османски државни удар: Енвер-паша долази на власт.
Фебруар
- 3. фебруар — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.
- 18. фебруар — Мексичка револуција: Председник Франсиско Мадеро и потпредседник Хосе Марија Пино Суарез су приморани да поднесу оставке. Педро Ласкураин служи као председник мање од сат времена, пре него што генерал Викторијано Уерта, вођа пуча, ступа на дужност.
- 22. фебруар — Мексичка револуција: Франсиско Мадеро и Хосе Марија Пино Суарез су убијени.
- 23. фебруар — Јосифа Стаљина је ухапсила руска тајна полиција, Охрана, у Петрограду и протерала у Сибир.
Март
- 4. март — Вудро Вилсон је инаугурисан за 28. председника САД.
- 20. март — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.
- 26. март — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
Април
- 5. април — Основан је Фудбалски савез Сједињених Држава.
- 8. април — Усвојен је Седамнаести амандман на Устав Сједињених Држава, којим се прописује директан избор сенатора.
- 21. април — Кунардов прекоокеански брод РМС Аквитанија, који је изградила компанија Џон Браун и компанија, поринут је у реку Клајд.
- 24. април — Зграда Вулворт отворена је у Њујорку. Пројектовао ју је Кас Гилберт, и то је највиша зграда на свету и више од деценије касније.
Мај
- 30. мај — Закључен Лондонски мир којим је окончан Први балкански рат.
Јун
- 15. јун — Тиквешки устанак устанак у организацији официра војске Краљевине Бугарске и ВМРО на територији места Кавадарци, Неготино и Ваташа у саставу Краљевине Србије. Овај устанак је брзо угушен.
- 29. јун — Нападом бугарске војске почео је Други балкански рат
- 30. јун — Бугарска војска напала грчке снаге на подручју Солуна.
Јул
- 3—24. јул — Битка код Кукуша
- 4—19. јул — Битка код Калиманција
- 6.—8. јул — Битка за Пирот (1913)
- 8. јул — Србија и Грчка, су објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска с жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског рата изгубила.
- 9. јул — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату.
- 25. јул—31. јул — Опсада Видина
Август
- 10. август — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.
Септембар
- 1. септембар — Приликом лечења патријарх Лукијан је нестао у Бад Гаштајну. Његови посмртни остаци пронађени су у реци, али тек крајем месеца октобра, и то тридесет километара од Бад Гаштајна.[1]
- Охридско-дебарски устанак Масовни упад наоружаних Албанаца и комита ВМРО са територије Кнежевине Албаније на територију Краљевине Србије, окончан акцијом војске Краљевине Србије после десетак дана. Овај упад су подржали војска Аустроугарске и Краљевине Бугарске.
Октобар
- 14. октобар — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
Новембар
- 5. новембар — Краља Ота од Баварске свргнуо је његов рођак, принц регент Лудвиг, који је преузео титулу Лудвиг III Леополд.
- 6. новембар — Махатма Ганди је ухапшен док је предводио марш индијских рудара у Јужној Африци.
- 7. — 11. новембар — Олуја на Великим језерима у Северној Америци однела је 19 бродова и више од 250 живота.
Децембар
- 1. децембар
- Крит, након што је добио самоуправу од Османског царства после Првог балканског рата, анектирала је Грчка.
- Отворен је метро у Буенос Ајресу, први у Јужној Америци.
- 19. децембар — Председник Вудро Вилсон потписао је Закон о Рејкеру, којим је граду Сан Франциску дозвољено да изгради брану у долини Хеч Хечи у Националном парку Јосемити.
- 23. децембар — Федерални резервни систем је створен као централни банкарски систем Сједињених Држава, потписивањем Закона о Федералним резервама од стране Вудроа Вилсона.
- 24. децембар — Катастрофа у Италијан Холу: седамдесет три особе – углавном радници у рудницима који су штрајковали и њихове породице – погинуле су у стампеду у Калумету, Мичиген.
- 30. децембар — Италија враћа слику Мону Лизе Француској.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 6. јануар — Лорета Јанг, америчка глумица. († 2000)
- 6. јануар — Едвард Гјерек, пољски политичар. († 2001)
- 9. јануар — Ричард Никсон, 37. председник САД. († 1994)
- 10. јануар — Густав Хусак, чехословачки политичар. († 1991)
Фебруар
- 4. фебруар – Роса Паркс, борац за грађанска права америчких црнаца. († 2005)
- 22. фебруар – Ранко Маринковић, хрватски књижевник. († 2001)
- 27. фебруар – Ирвин Шо, амерички писац. († 1984)
Март
- 13. март – Сергеј Михалков, руски песник. († 2009)
- 21. март – Иван Горан Ковачић, хрватски књижевник. († 1943)
Април
- 4. април – Мади Вотерс, амерички музичар. († 1983)
Мај
- 26. мај – Питер Кушинг, енглески глумац. († 1994)
- 27. мај – Енвер Чолаковић, босанскохерцеговачки књижевник и преводилац. (†1976)
Јун
- 27. мај – Морис Винсент Вилкис, британски научник. († 2010)
Јул
- 3. јул – Вилијам Дикин, британски историчар. († 2005)
- 14. јул — Џералд Форд, 38. председник САД. († 2006)
- 28. јул — Богдан Кризман, хрватски историчар. († 1994)
Август
- 13. август — Макариос III, кипарски архиепископ и политичар. († 1977)
- 16. август — Менахем Бегин, израелски политичар. († 1992)
- 26. август — Борис Пахор, словеначки књижевник. (†2022)
Септембар
- 4. септембар — Кенсо Танге, јапански архитекта. († 2005)
- 12. септембар — Џеси Овенс, амерички атлетичар. († 1980)
- 13. септембар – Ћамил Сијарић, босанскохерцеговачки књижевник. († 1989)
- 13. септембар – Хакобо Арбенз, гватемалски официр и политичар. († 1971)
Октобар
- 12. октобар — Љубица Одаџић, народни херој Југославије († 1942)
Новембар
- 5. новембар – Вивијен Ли, енглеска позоришна и филмска глумица († 1967)
- 7. новембар — Берт Ланкастер, амерички глумац. († 1994)
- 7. новембар — Албер Ками, француски писац. († 1960)
- 22. новембар — Бенџамин Бритн, енглески композитор. († 1976)
Децембар
- 18. децембар — Вили Брант, немачки политичар. († 1992)
Remove ads
Смрти
Јануар
- 4. јануар — Алфред фон Шлифен, немачки фелдмаршал. (* 1833)
Фебруар
- 22. фебруар – Франсиско Мадеро, мексички књижевник и политичар. (* 1873)
Март
- 10. март – Харијет Табман, америчка црначка активисткиња. (* 1822)
- 18. март – Ђорђе I Грчки, краљ Грчке. (* 1845)
- 31. март – Џ. П. Морган, амерички банкар. (* 1837)
Август
- 13. август – Аугуст Бабел, немачки политичар (* [[1840])
Септембар
- 30. септембар – Рудолф Дизел, немачки инжењер и изумитељ. (* 1858)
Новембар
- 3. новембар – Сава Грујић, српски официр и политичар. (* 1840)
Децембар
- 12. децембар – Менелик II, цар Етиопије. (* 1844)
Нобелове награде
- Физика — Хајке Камерлинг-Онес
- Хемија — Алфред Вернер
- Медицина — Шарл Робер Рише
- Књижевност — Рабиндранат Тагор
- Мир — Анри Лафонтен (Белгија)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
- Бајић, Сања (2017-12-12). „Тајанствене смрти српских владика у Бечу и другде」. РАСЕН (на језику: српски). Приступљено 2025-09-26.
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads