1914
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1914. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Авио-линија Санкт Петербург–Тампа у Сједињеним Државама почиње са радом, постајући прва авио-компанија која пружа редовне комерцијалне путничке услуге.
- 11. јануар — Вулкан Сакураџима у Јапану почиње да еруптира, постајући ефузиван након веома великог земљотреса. Ток лаве узрокује да се острво које формира повеже са полуострвом Осуми.
- 29. јануар — Руски цар Николај II смењује свог четвртог премијера, Владимира Коковцова, због његовог „недостатка контроле над штампом“, а наследио га је Иван Горемикин.
Фебруар
- 2. фебруар — Чарли Чаплинов филмски деби у филму Making a Living
Март
- 6. март — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина
- 7. март — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
Април
- 4. април — 27. септембар – Инцидент у Комагата Мару: Брод СС Комагата Мару плови из Индије у Канаду. Канадски прописи, осмишљени да искључе азијске имигранте, спречавају брод да пристане у Ванкуверу и он је приморан да се врати у Калкуту са свим путницима.
- 9. април — Афера Тампико: Неспоразум између морнара америчке морнарице у Мексику и војника лојалних мексичком диктатору Викторијану Уерти доводи до прекида дипломатских односа између Сједињених Држава и Мексика.
- 20. април — Масакр у Ладлоу — Национална гарда Колорада напада шаторску колонију од 1.200 рудара у штрајку у Ладлоуу, Колорадо, убивши 21 особу. Председник Вудро Вилсон тражи од Конгреса Сједињених Држава да употреби војну силу у Мексику, као реакцију на аферу Тампико.
- 21. април — Окупација Веракруза од стране Сједињених Држава: 2.300 морнара и маринаца америчке морнарице из Јужноатлантске флоте искрцава се у лучком граду Веракруз, Мексико, који ће окупирати више од шест месеци.
- 22. април — Мексико за сада прекида дипломатске односе са Сједињеним Државама.
- 23. април — Африкански језик добија званично признање, када се Корнелис Јакобус Лангенховен обрати енглеском клубу Покрајинског савета Кејпа.
- 24–25. април — Ларн Ган Ранинг: 35.000 пушака и преко 3 милиона метака муниције од немачког трговца испоручено је у Ларну, Бангору и Донагадију у Алстеру за унионистичке Алстерске волонтере.
Мај
- 1. мај — 1. новембар — Међународна изложба одржана је у Лиону, Француска.
- 5. мај — 11. октобар — Јубиларна изложба одржана је у Кристијанији, Норвешка, поводом стогодишњице устава земље.
- 17. мај — Крфски протокол предвиђа да се провинцијама Корча и Ђирокастра, које чине Северни Епир, додели аутономија под номиналним суверенитетом Албаније.
- 25. мај — Доњи дом Уједињеног Краљевства усваја Закон о влади Ирске из 1914. године, „Закон о ирској самоуправи“.
- 29. мај — Океански брод „RMS Empress of Ireland“ тоне у заливу Светог Лоренса након судара; 1.012 живота је изгубљено.
Јун
- 28. јун — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
- 29. јун — неуспешни атентат на Распућина
Јул
- 4. јул — сахрана надвојводе Франца Фердинанда
- 14. јул — Ванредни сазив Народне скупштине за 1914. годину започео је свој рад у Нишу 14. јула 1914 и заседао до октобра 1915. године.
- 23. јул — Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву.
- 28. јул — Аустроугарска објавила рат Србији, пошто је Србија одбила Јулски ултиматум после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву.
Август
- 1. август — Немачка објављује рат царској Русији, Француска наређује мобилизацију, затвара се њујоршка берза
- 2. август — у складу са Шлифеновим планом, Немачка окупира Луксембург
- 2. август — Османско-немачки споразум
- 3. август — Немачка објављује рат Француској, Белгија одбија немачки ултиматум
- 4. август — Немачке трупе извршиле инвазију на Белгију;
- Уједињено Краљевство објавило рат Немачкој, чиме су практично целокупна Британска империја и Немачко царство ступиле у рат;
- Ганди допутовао у Лондон;
- САД проглашавају неутралност
- 5. август — Краљевина Црна Гора објављује рат Аустроугарској;
- Бомбардовањем из цепелина, почела опсада Лијежа
- 6. август — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој.
- 12.—24. август — Почиње прва аустроугарска офанзива на Србију.
- 15. август — почела Церска битка; пролазак првог брода кроз Панамски канал
- 20. август — немачка војска окупирала Брисел
- 21. — 23. август — Битка код Ардена
- Битка код Шарлеруа
- 22. август — Битка код Монса
- 23. август — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
- 23. август — Започета Опсада Мобежа (трајала до 7. септембра 1914)
- 24. август — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.
- 27. август — Опсада Цингтоа напад Јапана и Уједињеног Краљевства на немачку луку Цингтао (данас Ћингдао) у Кини.
- 28. август — поморска битка у Хелголандском заливу, између британске и немачке морнарице
- 30. август — Немци су у бици код Таненберга у Првом светском рату нанели тежак пораз Русији.
Септембар
- 1. септембар — Санкт Петербург променио назив у Петроград
- 3. септембар — Папа Бенедикт XV постао 258. папа; принц Вилхелм од Вида напустио Албанију после свега 6 месеци владавине
- 5. септембар — почела прва битка на Марни између енглеских и француских против немачких трупа
- 6. септембар — Битка на Легет пољу или Легетска битка или Битка код Чеврнтије, друга велика битка између српске и аустро-угарске војске у Првом светском рату која се одиграла недалеко Сремске Митровице, у селу Чевртнтије на локацији Поље Легет.
- 6—11. септембар — Под притиском савезника српска војска креће у офанзиву на Аустроугарску. Тимочка дивизија претрпела је велике губитке код Чеврнтије.
- 8. септембар — Почиње друга аустроугарска офанзива на Србију и битка на Дрини.
- 13. септембар — почела прва битка на Ени, наставак савезничке офанзиве у Француској.
- 17. септембар — Опсада Пшемисла
- 19. септембар — Почела је битка на Мачковом камену у Првом светском рату. Након четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила је Србе на повлачење.
- 22. септембар — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.
- 28. септембар — Опсада Антверпена
Октобар
- 1. — 4. октобар — Битка код Араса
- 3. октобар — 25 000 канадских војника кренуло ка Европи
- 5. октобар — Аустроугарска жестоко напала Београд
- 9. октобар — окончана опсада Антверпена, Белгија потпала под немачку окупацију
- 12. октобар — Битка код Месине
- 19. октобар — 22. новембар — Прва ипрска битка
Новембар
- 2. новембар — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.
- 5. новембар — Британија и Француска објавиле рат Турској и окупирале Кипар, где су остале до 1960. године.
- 5. новембар — Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку.
- 16. новембар — Отпочела Колубарска битка
Децембар
- 2. децембар — аустроугарска војска окупирала Београд
- 3. децембар — Српска војска победом окончала Колубарску битку, наношењем жестоког пораза Аустроугарској. Војвода Живојин Мишић, који је командовао Првом армијом, унапређен у чин војводе.
- 7. децембар — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.
- 8. децембар — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фолкландских острва.
- 12. децембар — након неколико месеци, поново отворена њујоршка берза
- 15. децембар — ослобођен Београд
- 18. децембар — Египат постаје британски протекторат
- 29. децембар — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији.
Remove ads
Рођења
Фебруар
- 14. фебруар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој († 1967)
Март
- 17. март — Жикица Јовановић Шпанац, учесник шпанског грађанског рата, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)
Април
- 2. април — Алек Гинис, енглески глумац. († 2000)
Мај
- 3. мај — Љубиша Р. Ђенић, српски хроничар и историчар († 1977)
- 25. мај — Слободан Принцип Сељо, синовац Гаврила Принципа, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)
Јун
- 19. јун — Антоније Блум, митрополит Руске православне цркве и припадник француског покрета отпора. († 2003)
- 28. јун — Душан Петровић Шане, српски и југословенски политичар и народни херој († 1977).
Јул
- 7. јул — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (†2003)
- 18. јул — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (†2000).
- 31. јул — Луј де Финес, француски глумац познат по улози Жандар из Сан Тропеа († 1983)
Септембар
- 5. септембар — Никанор Пара, чилеански књижевник. († 2018)
- 11. септембар — Патријарх српски Павле, поглавар Српске православне цркве († 2009).
Октобар
- 11. октобар — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста († 1993)
- 11. октобар — Мохамед Захир, авганистански краљ. († 2007)
- 15. октобар — Илона Ковач, српска стогодишњакиња, ( најстарија жива особа у Србији) († 2022)
- 19. октобар — Архимандрит Тадеј (Штрбуловић), игуман манастира Витовница
- 27. октобар — Дилан Томас, енглески песник, пореклом Велшанин. († 1953)
- 28. октобар — Џонас Солк, амерички физичар. († 1995)
Новембар
- 9. новембар — Хеди Ламар, аустријска глумица. († 2000)
Remove ads
Смрти
Април
- 19. април — Чарлс Сандерс Перс, амерички филозоф, оснивач прагматизма
Мај
- 15. мај — Јован Скерлић, српски књижевник и књижевни критичар
- 28. мај — Паул Маузер, немачки конструктор ватреног оружја
Јун
- 21. јун — Берта фон Сутнер, аустријска књижевница и пацифист, добитник Нобелове награде за мир 1905. године.
- 28. јун — Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник; Софија Хотек, непризната супруга аустријског надвојводе Франца Фердинанда
Јул
Август
- 5. август — Станислав Сондермајер, најмлађи борац који је погинуо у Церској бици
- 20. август — Папа Пије X
Септембар
- 1. септембар — Владислав Ф. Рибникар, српски новинар, основао дневни лист „Политика"
- 24. септембар — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста
- 28. септембар — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор
Новембар
- 20. новембар — Димитрије Туцовић, теоретичар социјалистичког покрета у Србији
Нобелове награде
- Физика — Макс фон Лауе
- Хемија — Теодор Вилијам Ричардс
- Медицина — Роберт Барањ
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads