1923 - Wikiwand

1923. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1920 1921 1922 1923 1924 1925 1926
1923 на Викимедијиној остави.

[[Датотека:\|312px]]

1923 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Јануар

8. јануар — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област.
10. јануар — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.

Фебруар

10. фебруар — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.

Март

18. март — Избори за народне посланике Краљевине СХС.
23. март — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.

Април

1. април — Ратни бугарски премијер Васил Радославов је у одсуству осуђен у Софији на доживотни затвор, као и пет његових министара.
5. април — Лорд Карнарвон умро у Kаиру од тровања крви, што инспирише причу о "Тутанкамоновом проклетству".
10. април — Ирски грађански рат: главнокомандујући Ирске републиканске армије Лиам Ланч је погинуо, што је практични крај рата - Ланчов наследник Франк Аикен проглашава једнострано примирје крајем месеца.
15. април — Масовни митинг ХРСС-а у загребачком Боронгају, Радићев оштар говор ("Пашић је споразум ставио у џеп", "Нас неће видети у београдској Скупштини. Осим ако би требало срушити тиранију".)
16. април — Никола Пашић поднео оставку владе, следе преговори о могућој коалицији, мандат је добијао и лидер демократа Љуба Давидовић.
17. април — Сукоб у Доњој Стубици, тј. селу Шагудовцу, између сељака и жандарма који су тражили бегунце од војске - тројица мртвих сељака.
17 — 25. април — 12. конгрес РKП(б): Стаљинов обрачун са грузијским националним комунистима (Грузијска афера); РKП(б) сада сматра да су локални шовинизми већи проблем од руског; почетак политике коренизације, промовисања локалних кадрова и припадника националних мањина на нижим нивоима. Тројка Стаљин-Kамењев-Зиновјев (противници Троцког) спречили објављивање Лењиновог "Писма конгресу" (касније названо "Лењинов тестамент").
19. април — Kраљевина Египат добила устав - парламентарни систем.
21. април — У Италији први пут прослављен дан оснивања Рима, као замена за Дан рада.
22. април — Избори у Бугарској, Бугарски земљораднички народни савез узима 212 од 245 мандата.
23. април — У Пољском коридору инаугурирана лука Гдyниа, замена за луку Гдањск/Данциг (Слободни Град Данзиг под заштитом Друштва народа).
25. април — Административна независност Емирата Трансјорданија, формално дела Британског мандата над Палестином.
26. април — Принц Алберт, војвода од Јорка (касније краљ Георге ВИ) оженио се са Лејди Елизабетх Бовс-Лион (касније краљица мајка Елисабета).
28. април — Отворен оригинални Стадион Вембли у Лондону.
28. април — Управник београдске вароши ограничио брзину аутомобила на 25 км/х због све чешћих удеса.
29. април — Велики збор Народне одбране у Београду за "народно државно јединство", против "антидржавних сепаратистичких покрета".

Мај

2. мај — Нова Пашићева влада је положила заклетву, хомогена радикалска.
3. мај — Потписана је конвенција о слободној зони у Солуну (делује од 1925).
6. мај — Велика група бандита зауставила луксузни Плави експрес у јужном Шантунгу у Kини и узела 300 путника као таоце, укључујући 30 белаца - пуштени два месеца касније након исплате откупа[18].
9 — 12. мај — У Бечу одржана Друга земаљска конференција KПЈ - закључено да руководство мора почети са акцијама у Краљевини Југославији, за генералног секретар изабран Триша Kацлеровић.
8. мај — Француски војни суд осудио Густава Kруппа на 15 година тешког рада (ослобођен после 7 месеци).
10. мај — У Софији објављена наредба о распуштању македонских организација и текст Нишког споразума. Долази до хапшења, забрана листова и борби војске са комитама, неки прелазе преко границе KСХС.
10. мај — Бели емигрант Морис Kонради убио совјетског делегата на Лозанској конференцији Вацлава Воровског - Kонради ослобођен на суђењу, долази до прекида дипломатских односа СССР и Швајцарске.
мај — У околини Мућа у Далмацији појавиле се "велике руље одбеглих војника" који ноћу нападају околна села.
16. мај — Рано ујутру, скупштина је верификовала 239 мандата - остају четири оспорена и 69 Радићевих.
21. мај — Професорски покрет: наставници средњих школа у Србији и Црној Гори подносе оставке - министар просвете обавештава циркуларом 25-тог да се не усвајају и најављује нови закон са наградама чиновницима.
22. мај — Оболели британски премијер Бонар Лоу даје оставку, наслеђује га Стенли Болдвин (1923-24, 1924-29 и 1935-37).
24. мај — Окончан Ирски грађански рат: Франк Аикен наредио да се баци оружје, победа присталица Англо-ирског уговора.
26. мај — Kонституисана нова скупштина Kраљевине СХС, председник Љуба Јовановић.
29. мај — Премијера Нушићевог "Сумњивог лица" у београдском Народном позоришту.
30. мај — Свеправославни конгрес у Цариграду усвојио календар научника Милутина Миланковића.

Јун

9. јун — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске.

Јул

24. јул — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.

Август

2. август — Калвин Кулиџ је положио заклетву као 30. председник САД након смрти Ворена Хардинга.

Септембар

13. септембар — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.

Октобар

13. октобар — Турски парламент је прогласио Анкару, бившу Ангору, главним градом Турске.
29. октобар — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.

Новембар

9. новембар — Пивнички пуч када су вођа нацистичке партије, Адолф Хитлер, славни генерал из Првог светског рата, Ерих Лудендорф, и друге вође Кампфбунда, неуспешно покушали да преузму власт у Минхену, у Баварској, (Немачка).

Децембар

1. децембар — Попустила новоизграђена брана Глено код Бергама у Италији, 356 мртвих.
1. децембар — Kачаци увече зауставили воз код Гостивара и опљачкали путнике (возови од раније ту нису саобраћали ноћу, из предострожности).
1. децембар — Поплаве у Словенији и Загребу, велика материјална штета; поплављена и нека села око Београда, поплава има и у Црној Гори.
5. децембар — Бивши мексички секретар финансија Адолфо де ла Хуерта покреће побуну против председника Обрегона, након што је овај подржао П. Е. Калеса за следећег председника.
6. децембар — Избори у Уједињеном Kраљевству: конзервативци губе већину, што ће следећег месеца омогућити Рамсеју МекДоналду да постане први лабуриста премијер.
децембар — Лав Троцки објављује низ чланака у "Правди" против бирократизације партије и слабљења контроле чланства над организацијом (сакупљени у књигу "Нови курс") - отворени сукоб са Стаљином и његовим савезницима.
12. децембар — Од пуцања бране на реци По у Италији страда 600 људи.
14. децембар — Народна скупштина KСХС усвојила закон о француском зајму од 300 милиона франака за наоружање.
15. децембар — Судар возова између Чаковаца и Грабова у западном Срему, погинуо један машиновођа.
16. децембар — Избори у Грчкој, победа либерала Елефтериоса Венизелоса.
18. децембар — Грчки краљ Ђорђе напустио земљу (вратиће се 1935), регент је адмирал Kундуриотис (председник републике 1924-29).
21. децембар — Потписан Непалско-британски уговор, Непал први пут дефинисан као независна земља.
21. децембар — Француски дирижабл Диxмуде експлодирао током грмљавине поред Сицилије, 52 мртвих.
23. децембар — Kонвенцијом потписаном у Паризу установљена Тангерска интернационална зона под заједничком управом Француске, Шпаније и Британије (зона траје до 1956).
25. децембар — Напади разбојника на жандарме у близини Цетиња: на Поповом камену убијена два жандарма а на Багуру три. Од грома се срушио кров католичке парохијалне цркве на Цетињу.
27. децембар — Завршени избори у Албанији, Ахмет Зогу има већину. Истовремено је извршен и први попис, земља има 814.000 становника, од чега 68,5% муслимана, 20,5% православаца и 10,5% католика.
27. децембар — Инцидент Тораномон: комуниста покушао да убије принца Хирохита.
28. децембар — У Рубежи код Никшића уништена одметничка група Сава Распоповића.
29. децембар — Владимир Зворкин пријавио у САД први патент за телевизију, намјерава употријебити катодну цев (иконоскоп је приказан 1933).