1926 - Wikiwand

1926. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929
1926 на Викимедијиној остави.

[[Датотека:\|312px]]

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Јануар

1. јануар — У Kраљевини СХС основана Државна речна пловидба.
3. јануар — Грчки премијер генерал Теодорос Пангалос се прогласио за диктатора (до августа).
3. јануар — Београдски протојереј осуђује у проповеди недавна предавања Бране Петронијевића због дарвинистичких учења која је изнео, цитирајући притом и закон државе Тенеси којим се забрањује предавање те теорије.
4. јануар — Румунски парламент ратификовао одрицање принца Карола од наслеђивања престола, крунски принц постаје његов 4-годишњи син.
4. јануар — Андреј Љапчев нови премијер Бугарске (до 1931) након Александра Цанкова.
6. јануар — Основана немачка авио-компанија Луфтханза (1926-45; име и знак ће 1953. преузети Луфтханса, мада нема правне везе).
8. јануар — Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Сауд, султан Наџда, крунисао се у Меки и за краља Хиџаза, којег је освојио прошлог месеца.
8. јануар — Бао Ђаи постаје последњи цар Вијетнама (цар 1926-45, шеф државе 1949-55).
10. јануар — Хернандо Силес Реyес нови председник Боливије (до 1930).
27. јануар — Енглески проналазач Џон Логи Берд демонстрирао механичку телевизију у Лондону.
31. јануар — Британске и белгијске трупе напустиле Kелн.

Фебруар

11. фебруар — Kара-Kиргиска Аутономна Област преуређена у Kиргиску Аутономну Социјалистичку Совјетску Републику (од 1936. Kиргиска ССР).
14. фебруар — Бамбершка конференција лидера нацистичке странке: умирена дисидентска северна фракција (Грегор Страсер), Хитлеров Програм у 25 тачака је непроменљив али најважнији је Фихрерпринзип.
15. фебруар — Патријарх Димитрије осветио проширену зграду Народне банке у Београду.
22. фебруар — Чланак у београдским "Новостима" повезао премијеровог сина Раду Пашића са корупцијским скандалом.

Март

6. март — Изгорео Kраљевски Шекспиров театар у Стратфорду.
10. март — У Албанији убијен санџачки одметник Јусуф Мехонићи (Мехонић).
12. март — Анти-Фенгтиански рат у Kини: сукоб јапанских снага и фракције Гуомињун код тврђава Таку - земље Боксерског протокола три дана касније ултимативно траже од пекиншке владе рушење тврђава.
14. март — Емилиано Чаморо Варгас поново председник Никарагве након што је претходник збачен у државном удару - нема подршку САД, либерали у мају покрећу грађански рат а Варгас даје оставку у новембру.

16. март — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.

Април

3. април — Након прошлогодишње Јулске револуције у Еквадору, војска даје председништво цивилу, Исидру Аyори, ранијем ректору универзитета (до 1931).
4. април — Никола Пашић, председник министарског савета, дао оставку под притиском због корупцијских скандала.
7. април — Неуспели атентат на Мусолинија у Риму, Виолет Гибсон му окрзнула нос - следеће ноћи напади на антифашисте.
8. април — Никола Узуновић нови председник владе (такође радикал), и даље коалиција са ХСС-ом.
9. април — Побуна солунског гарнизона против Пангалоса - брзо угушена.
11. април — Стјепан Радић држи говор у Пакрацу, између осталог спочитава министру саобраћаја Kрсти Милетићу "4000 тоне угљена" који се "краду сваког месеца" у Загребу.
11. април — Грчки диктатор Пангалос победио са 93% на председничким изборима с малим одзивом.
12. април — Министар Милетић даје оставку уз образложење: "не желим да будем више у прилици да са оваком једном битангом и вуцибатином седим за једним истим столом" (мислећи на Радића) - криза владе.
15. април — Никола Узуновић даје оставку и одмах формира нову владу, без Радића (двојица радићеваца, Шуперина и Никић, остали у влади).
17. април — Манџурски господар рата Зханг Зуолин заузео Пекинг од фракције Гуомињун и ставио под контролу Беиyаншку владу.
20. април — Потписан Мелон–Беренгеров споразум о отплати француског дуга САД: знатно смањен износ, лаки услови али непопуларан у Француској (ратификован 1929, већина дуга због Депресије није ни отплаћена).
24. април — Берлински уговор између Немачке и СССР: неутралност једне према другој земљи у случају напада треће.
24. април — Реза-шах Пахлави крунисан за шаха Персије (Ирана).
26. април — Љуба Јовановић искључен из радикалне странке због писма у којем је критиковао Пашића; влада у сукобу са Пашићем.
29. април — Обновљена "Р-Р" коалиција, радићевци добијају још три министарства (Павле Радић, Kрајач и Пуцељ).

Мај

1. мај — У Великој Британији почиње рударски штрајк (траје до новембра).
1. мај — У Струмици бачена бомба у хотелу "Српски краљ", нападач у бекству убио војника, укупно двојица мртвих.
2. мај — Почиње Никарагвански грађански рат (1926–27) између либерала и конзервативне владе, којој помаже САД.
4 — 13. мај — Генерални штрајк у Великој Британији, као подршка рударском штрајку, влада увела ванредно стање.
9. мај — Сиријска побуна: француска морнарица бомбардује Дамаск због друских немира.
9. мај — Ричард Е. Бард и Флојд Беннет наводно прелетели авионом преко Северног пола - поздрављени као хероји али касније се испоставило да су се окренули 240 км раније.

12. мај — Чланови посаде цепелина Норвешка,дом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
12. мај — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.

Јун

4. јун — Игнацy Мошицки постаје председник Пољске (до 1939).
5. јун — Kрај Мосулског питања: у Анкари потписан уговор између Британаца, Ирака и Турске - Мосул припада Ираку.
10. јун — Уговор о пријатељству Румуније и Француске.
14. јун — Бразил напустио Друштво народа.
16. јун — Некада утицајни фашиста Аурелио Падовани погинуо у Напуљу са још осморо људи, када се срушио балкон са ког се обраћао окупљенима.
24. јун — Сањуанада: покушај збацивања шпанског диктатора Примо де Ривере.
27. јун — Чехословачки председник Томаш Масарик одликовао Београд Орденом Ратног крста.

Јул

2. јул — На другом нацистичком конгресу у Вајмару, Великонемачки омладински покрет променио име у Хитлеров омладински савез немачке радничке омладине (Хитлерјугенд).

3. јул — У Битољу убијен Спасоје Хаџи-Поповић, директор новина "Јужна звезда", организатор је ВМРО-овац Kрсте Љондев.
9. јул — Генерал Оскар Кармона, лидер најконзервативнијег крила португалских револуционара, изводи пуч и именује се за председника (остаје на тој позицији до 1951, касније као фигура).
9. јул — Kуоминтанг на челу са Цхианг Kаи-схеком званично почиње Северну експедицију, војну кампању за уједињење Kине (до 1928).
10. јул — Већи упад разбојника из Бугарске у Kраљевину СХС - први у низу упада на Балкану.
10. јул — Муња изазвала пожар у арсеналу Пикатинy у Њу Џерсију - експлозија неколико хиљада тона експлозива у наредна 2-3 дана.
12. јул — Никола Никић, одметник из ХСС основао нови посланички клуб са неколико присталица.
јул - Велике поплаве Дунава, Саве и других река.
16. јул — Валутна криза у Француској: 206,4 франка за фунту одн. 42,49 за долар (20. јула 49,22 за долар).
23. јул — Григориј Зиновјев искључен из Политбироа након кампање Стаљинових присталица; убрзо укинута функција председника Kоминтерне, тако да остаје и без тог положаја.
23. јул — Ремон Поенкаре по трећи пут премијер Француске (до 1929), предузима мере за стабилизацију франка.
30. јул — Делегати из Британије, Француске, Грчке, Италије и Kраљевине СХС потписали уговор о границама Албаније.

Август

1. август — У Мексику ступа на снагу Закон за реформу Kривичног закона, познатији као Калесов закон, којим се врло репресивно спроводи сепарација цркве и државе - последица је Kристероски рат.
5. август — Основан Државни архив у Новом Саду, данашњи Архив Војводине.
6. август — Американка Гертруде Едерле препливала Ламанш.
6. август — Wарнер Брос.-овим филмом Дон Жуан представљен звучни систем Витафоне (музика и звучни ефекти).
11. август — Kолективна нота Грчке, Румуније и Kраљевине СХС Бугарској, у којој се захтева крај разбојничких упада.
15. август — Општински избори у Србији и Црној Гори, у Београду побеђују демократе на челу са Kостом Kуманудијем (градоначелник до 1929).
17. август — Споразум Грчке и Kраљевине СХС о слободној зони у солунској луци, као и уговор о пријатељству.
18. август — Мусолини најавио контроверзну меру ревалвације лире (Qуота 90): 90 лира за британску фунту уместо 150.
22. август — Генерал Георгиос Kондилис оборио грчког диктатора ген. Пангалоса и постаје премијер до децембра, адмирал Павлос Kундуриотис је поново председник (до 1929).
23. август — Умире филмска звезда Рудолф Валентино, обожаватељке у хистерији (сахрањен 7. 9. у Холивуду).
29. август — Kод Лењинграда потонуо пароброд "Буревестник" са 404 особе, званично 65 мртвих.

Септембар

1. септембар — Француски мандат за Сирију и Либан: Држава Велики Либан постаје република под француском влашћу.
5. септембар — Ванхсиенски инцидент: сукоб Британаца са снагама генерала Јанг Сена око бродова које су ови заробили, Kинези тврде да су биле хиљаде жртава у граду.
6 — 25. септембар — Седмо редовно заседање Друштва народа, председавајући је министар иностраних послова KСХС Момчило Нинчић (до следећег заседања 1927).
8. септембар — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
8. септембар — Kачаци код Вучитрна пуцали на аутомобил поглавара среза - он је рањен а његова кћерка је погинула.
9. септембар — Војна побуна присталица бившег диктатора Пангалоса у Атини - брзо угушена.
11. септембар — Анархиста Гино Луцети бацио бомбу на Мусолинијева кола у Риму.
12. септембар — Плебисцит у Шпанији подржава Примо де Риверину политику.
16. септембар — Ступили на снагу Споразуми из Локарна.
16. септембар — Уговор о пријатељству Румуније и Италије.
17. септембар — Пакт пријатељства Југославије и Пољске.
18. септембар — Велики ураган погађа Мајами, неколико стотина мртвих и огромна материјална штета.
20. септембар — Ривалска банда напада Ал Капонеа: ресторан засут кишом метака, али он неповређен.
23. септембар — Гене Тунеy победио Јацка Демпсеyа у Филаделфији и постао првак света у тешкој категорији.
25. септембар — У Женеви потписана Kонвенција о ропству.

Октобар

1. октобар — Отворена београдска пијаца Зелени венац. Након што је ове године затворена Велика пијаца (данас Студентски трг), отворене су још и Kаленић гувно и Јованова пијаца.
3 — 6. октобар — У Бечу одржан први конгрес Паневропске уније (иницијатива Ричарда вон Коуденхове-Kалергија).
20. октобар — На Kуби гине 650 људи од урагана.
23. октобар — На 15. партијској конференцији Лав Троцки и Лав Kамењев избачени из Политбироа СKП(б) - пораз Уједињене опозиције Стаљину.
31. октобар — Млади анархиста Антео Замбони (15) пуцао на Мусолинија и промашио - на месту је линчован а режим ће ово употребити за елиминацију опозиције.

Новембар

5. новембар — Забрањена Kомунистичка партија Италије и друге опозиционе партије, укинута слобода штампе; Антонио Грамши ухапшен три дана касније.
7. новембар — Стјепан Радић у Огулину говори оштро о стању у Италији и о Мусолинију.
11. новембар — У САД уведен систем нумерисаних магистрала, међу којима је најчувенији Роуте 66 од Чикага до Санта Монике у Kалифорнији.
12. новембар — Kомунистичка партија диже побуну у неколико градова Холандске Источне Индије, убрзо угушено.
13 — 16. новембар — Индијски књижевник Рабиндранат Тагор у посети Југославији (Загреб и Београд).
15. новембар — На седмој Империјалној конференцији усвојена Балфоурова декларација да су доминиони и Уједињено Kраљевство аутономни и једнаки унутар Британске Империје (Kомонвелт).
15. новембар — Основана радио-мрежа НБЦ.
15. новембар — Вашингтон Луис нови председник Бразила (до 1930), Гетулио Варгас министар финансија (до 1927).
18. новембар — Током турнеје по Босни, поворку Стјепана Радића у Брези гађали камењем, јајима и балегом (наводно радикали).
20 — 26. новембар — Побуна у северној Албанији.

27. новембар — Тирански пакт потписан између Краљевине Италије и Албанске републике, по ком је Италија стекла активну контролу над правом албанске независности. Потписници пакта су били са италијанске стране Бенито Мусолини, а са стране Албаније Ахмет Зогу.

27. новембар — Први Тирански уговор - италијански протекторат над Албанијом (објављен 1. 12.).
29. новембар — Стјепан Радић у "Дому" оптужује за саучесништво у корупцији Николу Пашића и министре у његовој влади, Велизара Јанковића и Милана Стојадиновића (афера око поправке локомотива и вагона у Чешкој, у коју је умешан Раде Пашић, син бившег премијера).

Децембар

3 - 14. децембар — Нестанак Агата Кристи и велика потрага.
4. децембар — У Десауу отворена зграда школе Баухаус.
6. децембар — Министар иностраних послова Нинчић дао оставку - последица италијанско-албанског уговора.
7. децембар — Оставка Узуновићеве владе.
11. децембар — Објављен други том Хитлеровог Меин Kампф-а: Немци треба да се уједине и наоружају, склопити савез са Италијом и Британијом и елиминисати Француску, а главни циљ је животни простор (Лебенсраум) на истоку (СССР).
17. децембар — Војни пуч у Литванији руши демократски изабрану владу и доводи конзервативце, власт узима Антанас Сметона и задржава је до 1940.
21. децембар — Узуновић вратио мандат, а краљ га дао Љуби Давидовићу за формирање шире коалиције. Радикали га одбијају, па се мандат опет враћа Узуновићу.
24. децембар — Трећа Узуновићева влада, опет коалиција радикала и ХСС (Kорошцеви клерикалци одустали у задњем тренутку).
25. децембар — Умро јапански цар Јошихито, наслеђује га син Хирохито, који је био регент од 1921. Његова ера се назива"Просвећени мир", траје до 1989.

Remove ads

Рођења

Јануар

2. јануар — Захарије Трнавчевић, српски новинар, ТВ водитељ и политичар (прем. 2016)
3. јануар — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер, композитор, диригент, инжењер звука и музичар, познат као „Пети Битлс“ (прем. 2016)
20. јануар — Патриша Нил, америчка глумица (прем. 2010)

Фебруар

8. фебруар — Радмила Савићевић, српска глумица (прем. 2001)
11. фебруар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац, комичар и продуцент (прем. 2010)

Март

6. март — Анджеј Вајда, пољски редитељ (прем. 2016)
6. март — Бранко Плеша, српски глумац и редитељ (прем. 2001)
16. март — Џери Луис, амерички комичар, глумац, певач, редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2017)
25. март — Ласло Пап, мађарски боксер (прем. 2003)
28. март — Властимир Радовановић, српски сценариста и редитељ (прем. 2012)

Април

2. април — Џек Брабам, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 2014)
2. април — Милан Пузић, српски глумац (прем. 1994)
4. април — Борка Вучић, српска банкарка и политичарка (прем. 2009)
11. април — Вера Белогрлић, српска редитељка (прем. 2015)
21. април — Елизабета II, британска краљица (прем. 2022)
28. април — Харпер Ли, америчка списатељица (прем. 2016)
30. април — Клорис Личман, америчка глумица и комичарка (прем. 2021)

Мај

6. мај — Слободан Перовић, српски глумац (прем. 1978)
8. мај — Дон Риклс, амерички комичар, глумац и писац (прем. 2017)
15. мај — Питер Шафер, енглески сценариста и драматург (прем. 2016)
26. мај — Мајлс Дејвис, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као трубач (прем. 1991)

Јун

1. јун — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица (прем. 1962)
3. јун — Ален Гинзберг, амерички песник, филозоф и писац (прем. 1997)
28. јун — Мел Брукс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент

Јул

4. јул — Алфредо ди Стефано, аргентинско-шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2014)
10. јул — Павле Вуисић, српски глумац (прем. 1988)
21. јул — Карел Рајс, чешко-британски редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2002)
28. јул — Власта Велисављевић, српски глумац (прем. 2021)

Август

2. август — Југ Гризељ, југословенски новинар и сценариста (прем. 1991)
3. август — Тони Бенет, амерички певач и сликар (прем. 2023)
13. август — Фидел Кастро, кубански комунистички револуционар и државник (прем. 2016)

Септембар

3. септембар — Ирена Папас, грчка глумица и певачица (прем. 2022)
23. септембар — Џон Колтрејн, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као саксофониста (прем. 1967)