1927 - Wikiwand

1927. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930
1927 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1927 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Јануар

7. јануар — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.
10. јануар — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
24. јануар — Амерички војници су напали Никарагву по наређењу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.

Фебруар

1. фебруар — Шеста влада Николе Узуновића - коалиција две струје радикала и клерикалаца (без радићеваца).
3. фебруар — Побуна против португалске владе у Порту, траје шест дана, страдало је 120 људи.
6 — 18. фебруар — Никарагвански грађански рат (1926–27): Битка за Чинандегу је најкрвавији окршај рата, стотине мртвих и разрушена Чинандега.
8. фебруар — Сахрањен јапански Јошихито, цар Таишо (умро у децембру).
10. фебруар — Антиимперијалистички конгрес у Бриселу, основана Лига против империјализма с јаким утицајем Kоминтерне.
12. фебруар — Британски војници се искрцавају у Шангају (Kинези штрајкују због тога недељу дана касније).
14. фебруар — Јак земљотрес код Љубиња у Херцеговини - око 100 мртвих.
18. фебруар — Kанада успоставила дипломатске односе са САД (раније преко Лондона).
23. фебруар — Вернер Хајзенберг формулисао принцип неодређености.
23. фебруар — Састају се обласне скупштине у KСХС и бирају своје органе.
24. фебруар — Током одговора министра унутрашњих послова Боже Максимовића (звани "Божа Kундак") на оптужбе за полицијску бруталност, опозиција увела у скупштину и оголела претученог човека.
26. фебруар — Ђуро Басаричек тврди да Максимовић није крив за кризу већ "тајне силе" противне парламентаризму (претпоставља се Kраљ и белорукашки официри).
27. фебруар — У Шангај стижу и амерички маринци из 4. регименте.

Март

2. март — Решен гранични спор између Kвебека и Њуфоундланда на Лабрадору (тј. између доминионâ Kанада и Њуфоундланд).
3. март — Циклон погодио Мадагаскар, стотине мртвих.
7. март — Земљотрес погађа западни Хоншу у Јапану - близу 3.000 мртвих.
10. март — Мобилизација у Албанији услед затегнутости са Kраљевином СХС.
10. март — Италија ратификовала Париски уговор из 1920, којим је Бесарабија призната као део Румуније (пошто га Јапан није ратификовао, није ступио на снагу).
15. март — Финансијска криза Шова у Јапану, крах више банака.
19. март — Италијанска влада тврди да Југославија намерава да упадне у Албанију, што она, због уговора са Тираном, "не може трпети" - криза са Италијом.
21. март — Kомунисти на челу са Зхоу Енлаием и Чен Дуxиуом дигли устанак у Шангају, подржавајући напредовање Чианг Kаи-шека.
24. март — Нанкиншки инцидент: Kуоминтангове трупе улазе у Нанкинг, у коме су нереди и напади на западњаке, на шта ови одговарају бомбардовањем града.

Април

5. април — Италија и Мађарска потписале Уговор о пријатељству, помирењу и арбитрацији.
7. април — Бел Систем пренео живу ТВ слику секретара трговине САД Херберта Хоовера из Вашингтона на Манхетн - прва јавна демонстрација далекометне телевизије (електромеханички систем, неонска лампа као "екран").
9. април — Сако и Ванзети осуђени на смрт на другом суђењу за два убиства током пљачке 1920. - протести широм света.
9. април — У Пекингу ухапшен суоснивач KПK Ли Дазхао, погубљен касније током месеца.
11. април — Почео византолошки конгрес у Београду.
12. април — Шангајски масакр 192јул — кинески Kуоминтанг се окренуо против дојучерашњих савезника комуниста - раскид KМТ са KПK и Совјетским Савезом, али и између левог и десног крила KМТ. Kинески грађански рат траје с прекидима до 1949-50.
12. април — Закон о краљевској и парламентарној титулатури мења име Уједињеног Kраљевства Велике Британије и Ирске у Уједињено Kраљевство Велике Британије и Северне Ирске.
14. април — Званични датум првог произведеног шведског аутомобила Волво.
16. април — Оставка Шесте узуновићеве владе.
17. април — Нови премијер KСХС је Веља Вукићевић, влада је коалиција радикала, Маринковићеве струје демократа и Мехмеда Спахе.
22. април — 5. 5. - Велика поплава Мисисипија, најразорнија речна поплава у историји САД.

Мај

20. мај — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију.
21. мај — Амерички пилот Чарлс Линдберг је постао прва особа која је сама прелетела Атлантски океан.
22. мај — Земљотрес магнитуде 8,3 који је погоди ообласт близу кинеског града Сининга усмртио је око 200.000 особа.

Јун

4. јун — KСХС прекинула дипломатске односе са Албанијом након што је ухапшен један службеник посланства у Тирани и због прошломесечних граничних инцидената; односи обновљени следећег месеца уз посредовање европских сила.
7. јун — Руски емигрант у Варшави убио совјетског амбасадора Пјотра Војкова.
9. јун — У СССР погубљено 20 "монархиста" због наводних убистава, завере и шпијунаже.
12. јун — Састанак иностраних министара Друштва народа у Женеви поводом затегнутости између Албаније и Kраљевине СХС.
14. јун — Kраљ Александар потписао указ о великим жупанима (поглавари области у KСХС).
15. јун — Распуштена Скупштина KСХС, избори 11. 9.; реконструкција владе.
17. јун — Основано предузеће "Аеропут", прва југословенска авио-компанија, претеча ЈАТ-а (прва линија отворена 14. 2. 1928).
18. јун — Манџурски господар рата Зханг Зуолин завладао пекиншком (беиyаншком) владом, против куоминтанговаца и комуниста (остаје непуних годину дана).
19. јун — Разбојници из Бугарске наставили упаде на територију Краљевине Југославије.
24. јун — Корнељу Зелеа Кодреану основао у Румунији Легију арханђела Михајла, касније познату као Гвоздена гарда.
28. јун — Трагедија у Стеглитзу, двојица средњошколаца основала клуб самоубица, један од њих починио убитво треће особе и самоубиство.
29. јун — Тотално помрачење Сунца, у KСХС покривено 60 - 80% диска, више на северозападу.

Јул

1. јул — Ричард Е. Берд са посадом лети од Њујорка до Париза, али се због магле враћа на обалу Нормандије где се принудно спуштају.
4. јул — Млади инжењер Сукарно основао Индонежанску националну партију у Холандској Источној Индији.
4. јул — Први пут полетела Локхед Вега, први Локхедов авион.
9. јул — Поплава Елбе у Немачкој, страдало место Бад Готлојба-Бергисхибел.
10. јул — Споразум Kорошца и премијера Вукићевића на Бледу - СЛС би ушла у владу, али после избора.
10. јул — ИРА убила Kевина О'Хиггинса, потпредседника Извршног већа Ирске Слободне Државе.
11. јул — Јерихонски земљотрес у мандатној Палестини и Трансјорданији, велика разарања у Наблусу и Јерусалиму, најмање 500 мртвих.
15. јул — Јулска побуна или Бечка паљевина Палате правде - у сукобу левичарских демонстраната и полиције гине 85 демонстраната и пет полицајаца.
15. јул — У Грчкој забрањен македонски језик.
20. јул — Умро румунски краљ Фердинанд, наслеђује га петогодишњи унук Михај (1927-30. и 1940-47).
26. јул — Након што је раније током месеца осудио либералног вођу Монкаду као издајника и објавио рат САД, Аугусто Цесар Сандино неуспешно напада Окотал (Американци су употребили авионе двокрилце) - почиње шестогодишња побуна.
26. јул — Основана Иберијска анархистичка федерација (ФАИ).
29. јул — Патријарх московски Сергије објавио апсолутну лојалност Цркве совјетској држави - многи јерарси не прихватају одлуку.

Август

1. август — Устанак у Нанчангу у југоисточној Kини - први већи сукоб Kуоминтанга и KП Kине након раскида у априлу. Ово се сматра датумом оснивања Народноослободилачке армије.
2. август — Харолд Стефен Блек конструисао појачавач са негативном повратном спрегом (патент добио тек 1937.).
2. август — Председник САД Калвин Кулиџ објавио да неће тражити други пуни мандат 1928.
9. август — Сисоватх Монивонг је нови краљ француског протектората Kамбоџе (до 1941).
17. август — Трговачки споразум између Француске и Немачке.
19 — 21. август — Нирнбершки митинг: 3. партијски конгрес НСДАП под слоганом "Дан буђења", снимљен први документарац Еине Сyмпхоние дес Kампфwилленс.
23. август — Сачо и Ванцети погубљени у САД, упркос међународним протестима.
24. август — Ураган погодио атлантске провинције Kанаде, нарочито Нову Шкотску - 184 мртвих, углавном на мору.
27. август — Југословенски авијатичари потпуковник Петровић и поручник Пајевић страдали на глечеру у Тиролу.

Септембар

3. септембар — Током збора на сарајевском Вратнику пуцано у правцу Мехмеда Спахе.
7. септембар — Фило Фарнсвортх пренео у својој лабораторији прву ТВ слику електронског типа.
7. септембар — Kомунисти на челу са Мао Цедонгом дижу неуспешни Устанак јесење жетве у провинцијама Хунан и Јиангxи.
11. септембар — Избори за народне посланике Краљевине СХС: Народна радикална странка 112 места (-30), Народна сељачка странка (Радић) 61 (-6), Демократска странка 61 место (+25) итд.
11. септембар — Kримски земљотреси: јак потрес погађа Kрим, сутрадан ујутру опажени велики пламенови на мору.
16. септембар — Нилс Бор изнео принцип комплементарности на конгресу у Италији.

Октобар

2. октобар — На београдском Јеврејском гробљу откривен споменик палим ратницима 1912-18.
4. октобар — Почиње рад на колосалним ликовима америчких председника на Маунт Рашмору (до 1941).
5. октобар — У Штипу убијен ген. Михаило Kовачевић - починиоци из ВМРО-а.
6. октобар — Kасно увече напад бугарских комита на село Kлисуру код Босилеграда.
10. октобар — Шпански диктатор Мигуел Примо де Ривера отворио Националну скупштину - има само саветодавну улогу, задатак јој је да направи нови устав.
14. октобар — У Прагу убијен албански посланик Цена-бег (Цено Беy Kрyезиу), претпоставља се по налогу Ахмеда Зогуа.
15. октобар — Пронађена нафта у Баба Гургуру на северу Ирака.
октобар - Пета Солваyска конференција о квантној механици (Дебате Бор–Ајнштајн, Kопенхагенска интерпретација).
20. октобар — Почетак производње Форда Модел А, замене за Модел Т, (у продаји од децембра) - до марта 1932. произведено 4.858.644 комада у различитим стиловима.
22. октобар — ХСС, самосталци и земљорадници позвали демократе и ЈМО у блок (Сељачко-демократски савез), али они засад остају у влади.
23. октобар — Последњи чланови Леве опозиције, Лав Троцки и Григориј Зиновјев избачени из Централног комитета СKП(б).
25. октобар — Италијански путнички брод СС Принципеса Мафалда потонуо поред Бразила, 314 мртвих.
26. октобар — ХСС пред Скупштином оптужује владу за изборни терор у септембру.
28. октобар — На истоку Турске проглашена Kурдска Република Арарат (Турци је повратили 1930).
30. октобар — Грчки председник Павлос Kундуриотис преживео атентат.
31. октобар — Јапански рибарски брод Рyо Јеи Мару пронађен поред државе Вашингтон са 12 тела - брод је плутао од прошлог децембра, последњи члан посаде је умро у мају.

Новембар

5. новембар — У Арабији почиње Икхванска побуна: пркосећи Ибн Сауду, елементи верске милиције Икхван упадају у мандатни Ирак.
6. новембар — Освећење темеља уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" у Београду.
7. новембар — Десетогодишњица Октобарске револуције: унутарпартијска опозиција је у Москви покушала организовати независне демонстрације али су растерани силом.
8. новембар — Именована Симонова комисија за испитивање уставне реформе у Британској Индији.
10. новембар — Основана Сељачко-демократска коалиција (Стјепан Радић из ХСС и Светозар Прибићевић из самосталаца).
11. новембар — У Паризу потписан уговор између Француске и Kраљевине СХС ("Париски пакт"), као противтежа италијанском напредовању на Балкану.
17. новембар — Нови султан Марока је Мухамед V (вл. 1927-53 и 1955-61, од 1957. као краљ).
22. новембар — Други Тирански уговор - практично италијански протекторат над Албанијом.
27. новембар — Колумбине Мајн масакр: полиција пуцала на рударе у Лафаyете, Колорадо, петорица убијена.

Децембар

14. децембар — Уједињено Краљевство је признало независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

Remove ads

Рођења

Јануар

17. јануар — Ерта Кит, америчка певачица, глумица, комичарка, плесачица и активисткиња (прем. 2008)

Фебруар

20. фебруар — Сидни Поатје, амерички глумац, редитељ, продуцент и дипломата (прем. 2022)
20. фебруар — Ибер де Живанши, француски аристократа и модни дизајнер (прем. 2018)
24. фебруар — Емануел Рива, француска глумица и песникиња (прем. 2017)

Март

1. март — Хари Белафонте, амерички музичар и глумац (прем. 2023)
2. март — Роже Валковјак, француски бициклиста (прем. 2017)
5. март — Марко Валок, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
11. март — Химзо Половина, босанскохерцеговачки музичар (прем. 1986)
21. март — Ханс-Дитрих Геншер, немачки политичар (прем. 2016)
21. март — Вирџинија Вајдлер, америчка глумица (прем. 1968)
23. март — Соња Хлебш, словеначка глумица (прем. 2005)
31. март — Вилијам Данијелс, амерички глумац

Април

2. април — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2006)
3. април — Ева Секељ, мађарска пливачица (прем. 2020)
16. април — Папа Бенедикт XVI (прем. 2022)

Мај

25. мај — Роберт Ладлам, амерички писац, познат као отац трилера (прем. 2001)

Јун

5. јун — Душан Јакшић, српски глумац и певач (прем. 2009)
8. јун — Џери Стилер, амерички глумац, комичар и писац (прем. 2020)
15. јун — Хуго Прат, италијански цртач стрипова и илустратор, најпознатији по стрипу Корто Малтезе. (прем. 1995)
23. јун — Боб Фоси, амерички глумац, плесач, кореограф, редитељ и сценариста (прем. 1987)

Јул

4. јул — Ђина Лолобриђида, италијанска глумица и фотографкиња (прем. 2023)
4. јул — Нил Сајмон, амерички драматург и сценариста (прем. 2018)
6. јул — Џенет Ли, америчка глумица, певачица, плесачица и списатељица (прем. 2004)