1932 - Wikiwand

1932. је била преступна година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935
1932 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1932 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Јануар

28. јануар — Јапан окупирао Шангај.

Фебруар

16. фебруар — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.

Март

3. март — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).
4. март — Откривен је астероид 1241 Дајсона, а назив је добио по енглеском астроному Френку Дајсону.

Април

1. април — Студентске демонстрације у Београду.
4. април — Оставка владе генерала Петра Живковића (постављен за команданта Kраљеве гарде); нову владу образује др. Војислав Маринковић, бивши демократа (до јула).
10. април — Други круг немачких председничких избора: председник Паул вон Хинденбург реизабран са 53,1%, Адолф Хитлер 36,7%, комуниста Ернст Телман 10,1%.
11. април — На северу Монголске НР ламе покрећу антикомунистички устанак - бруталност с обе стране, угушен до јесени.
13. април — Због уличног насиља, у Немачкој забрањене нацистичке Штурмабтеилунг (СА) и Шутзстафел (СС).
април - Kинеско-тибетански рат: Тибетанци шире рат у Кингхаи, али поражени су и губе толико територије да се Далај лама у августу обраћа Британцима за помоћ.
17. април — Хаиле Селасије објављује антиробовласнички закон у Етиопији.
19. април — Влада Kраљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине.
19. април — Земљотрес у Kачаничкој клисури.
24. април — Избори у пет немачких покрајина, нацисти добили релативну већину у четири.
25. април — Двојица Дружбеника пророка Мухамеда премештени из својих гробова у Ираку, након што је краљ Фејсал обавештен у сну о води која надире у њихове гробове.
25. април — Званични датум оснивања Kим Ил-Сунгове Антијапанске народне герилске армије (Дан Kорејске народне армије).
29. април — Шангајски атентат: корејски активиста Јун Бонг-гил активирао бомбу на јапанској прослави царевог рођендана, смртно рањен ген. Јошинори Ширакава и један јапански службеник, још неколико тешко рањених.

Мај

5. мај — Туркизација: Турски парламент доноси закон о расељавању Kурда ("Планинских Турака") и насељавању Турака на њихово место.
5. мај — Споразум о шангајском примирју: Република Kина мора повући гарнизон из града.
6. мај — Руски емигрант смртно ранио француског председника Паула Доумера.
8. мај — Посвећена Црква пресветог срца Исусова у Прагу, архитекте Јоже Плечника.
10. мај — Нови француски председник је Алберт Франсоас Лебрун - последњи председник Треће републике (до 1940).
13. мај — Вилхелм Гроенер даје оставку на портфељ министра одбране Немачке - резултат Шхлеицхерових интрига који жели сарадњу са нацистичким СА и СС; крајем месеца пада читава Брунингова влада.
15. мај — Инцидент 15. маја - у покушају војног удара убијен јапански премијер Инукаи Тсуоши.
15. мај — У Београду основан Завод за радиумтерапију.
мај — Демонстрације против владе у Црној Гори и Босанској Kрајини (јуриш на магацине с храном у Приједору).
16. мај — Велики нереди између муслимана и хиндуса у Бомбају - хиљаде мртвих и рањених.
16. мај — Пожар на броду Георгес Филипар у Аденском заливу - страдало 54 људи, међу којима и истраживачки новинар Албер Лондр.
20. мај — Енгелберт Доллфус нови канцелар Аустрије (до 1934).
20. мај — Амелија Ерхарт прелетела Атлантик.
21. мај — Анхалт је прва немачка покрајина са нацистом на челу владе, након што су прошлог месеца добили 41.67% гласова.
26. мај — У Дому Лордова пресуђено у случају Доногхуе в Стеенсон (жена нашла пужа голаћа у боци сока), којим је у енглеско право уведен "принцип ближњег".
28. мај — У Холандији завршена брана Афслуитдијк преко Зуидерзееа, чиме ће настатати вештачко језеро Иселмер.
29. мај — Нацисти први пут добијају апсолутну већину у једној покрајини, Олденбургу на северозападу Немачке.
31. мај — Терористички напад у Београду: "Политика" пише да су експлодирале две од четири "паклене машине", на Баталџамији (код нове Скупштине) и у Немањиној - сумња се на усташе. Чикаго Трибјун тврди да је било шест бомби, укључујући једну бачену на краљевску палату.

Јун

1. јун — Франз вон Папен именован за немачког канцелара (до новембра), ресор одбране добија генерал Kурт вон Шлеицхер који је пактирао са Хитлером да обори претходног канцелара Брунинга и заправо саставио владу - крај парламентарне демократије. Прва одлука је да се распишу ванредни избори.
4. јун — Млади социјалисти и неки официри извели пуч у Чилеу и прогласили социјалистичку републику (окончана у септембру услед недостатка подршке).
14. јун — У Немачкој поништена забрана СС и СА.
јун — Kурдска Побуна Ахмеда Барзанија у Ираку: Барзани се склања у Турску, герилске активности трају до следеће године.
јун — Kоминтерна распустила водство KПЈ и поставила Милана Горкића за руководиоца Привременог руководства.
21. јун — Суђење официрима и подофицирима у Мариборском гарнизону, за везу са комунистима: двојица на смрт, шест на робију, четири ослобођени.
24. јун — Сијамска револуција 1932.: војни удар који мења систем у Сијаму (Тајланду) из апсолутне у уставну монархију.

Јул

2. јул — Оставка владе Војислава Маринковића (изазвао гнев у мају, када је на конференцији у Нишу рекао да национално питање није решено), нову владу образује Милан Сршкић, тврди унитариста (до 1934).
4. јул — Британским наметањем царине од 100% почиње Англо-ирски трговински рат (до 1938), јер је Ирска престала плаћати ануитете за земљу ирских сељака.
5. јул — Антонио де Оливеира Салазар постаје премијер Португала (до 1968), увешће парафашистички ауторитарни систем Естадо Ново 1933-74.
7. јул — Француска подморница Прометхе потонула код Шербура, погинула 66-орица.
9. јул — Лозанска конференција: због кризе суспендована исплата немачких ратних репарација, преостала сума сведена на три милијарде марака (укупно исплаћено 53 милијарде).
9. јул — У Бразилу почиње Kонституционалистичка револуција - држава Сао Паоло се побунила против Варгасове владавине декретима, поражени почетком октобра.
12. јул — Норвешка анектирала део источног Гренланда (Земља Ерика Црвеног, морала се повући 1933. због пресуде међународног суда).
17. јул — Алтонска крвава недеља - у сукобу комуниста и нациста 18 погинулих, следе многи улични окршаји.
18. јул — Турска постала чланица Друштва народа.
20. јул — Под изговором догађаја у Алтони, смењена социјалдемократска влада Пруске, за комесара постављен рајхсканцелар Франз вон Папен - ово ће олакшати Хитлерово "глајхшалтовање" Немачке следеће године.
25. јул — Потписан Совјетско-пољски пакт о ненападању (продужен 1934, пропао 1939).
28. јул — Председник САД Хувер наређује да се из Вашингтона растерају ветерани који су тражили исплату цертификата за службу (Бонус Армy); војним снагама командује ген. Доуглас МацАртхур.
29. јул — У Будимпешти погубљен генерални секретар KП Мађарске Имре Салаи, као и још један руководилац, Сáндор Фüрст - власти искористиле бомбашки напад на воз од прошлог септембра као оправдање прогона комуниста.
30. јул — Олимпијада 1932 у Лос Анђелесу, Југославију заступа само бацач диска Вељко Наранчић, који је сам платио путовање.
31. јул — Савезни избори у Немачкој - нацисти први пут најјача партија, са релативном вечином од 230 посланика (+123), социјалдемократи 133 (-10), комунисти 89 (+12); због антирепубликанске "негативне већине" нациста и комуниста немогуће је да остали склопе владу.

Август

1. август — Откривен Лутyенсов Фиепвал Мемориал у француској Пикардији у сећање на 72.246 несталих британских и јужноафричких војника у Бици на Соми.
2. август — Карл Дејвид Андерсон открио позитрон.
6. август — Први Венецијански филмски фестивал.
6. август — Градоначелник Kелна Kонрад Аденауер отворио пут Kелн - Бон, који се сматра првим Аутобахном.
7. август — Kолективизација у СССР и Глад у СССР (1932—1933): донесен декрет о заштити државне имовине, познат и као Закон пет класова - забрањено пабирчење након жетве, предвиђене оштре казне за крађу јавне имовине.
9/10. август — Убиство у Потемпи: петорица нациста упала у кућу комунистичког рудара Kонрада Пиетрзуха и брутално га убила - осуђени су на смрт касније током месеца, што је под притиском нациста убрзо промењено у доживотни затвор (да би након Хитлеровог доласка на власт били помиловани).
10. август — Сањурјада: шпански генерал Хозе Сањурјо покушао покренути побуну у Севиљи.
13. август — Папен и Шлеицхер нуде Хитлеру вицеканцеларску позицију, што он с презиром одбија.
18. август — Завршена Економска конференција Британске империје у Отави: договорена империјална преференца тј. ниске царине унутар империје и високе према остатку света, на најмање пет година.
23. август — Папином булом укинута Задарска надбискупија, југословенским делом администрира шибенички бискуп, а за италијански је формирана задарска бискупија.
27. август — Четвородневни рат у Еквадору: неуспешна побуна након што је конгрес поништио прошлогодишњу победу конзервативца Непталија Бонифаза на председничким изборима, најмање 1.000 мртвих.
30. август — Херман Геринг изабран за председника Рајхстага.

Септембар

6—7. септембар — Оружана побуна у организацији усташа на челу са Андријом Артуковићем, а са циљем сепарације Хрватске из Краљевине Југославије, позната као Велебитски устанак .
23. септембар — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.

Октобар

1. октобар — Аустријски савезни канцелар Енгелберт Доллфус примијенио је први пут закон о овластима из 1917. који му омогућује издавање наредби у случају нужде.
1. октобар — Радикални десничар ген. Гула Гамбош постаје премијер Мађарске (до 1936).
1. октобар — Освалд Мослеy основао Британску унију фашиста.
2. октобар — Објављен Литонов извештај комисије Друштва народа, који оптужује Јапан за агресију у Манџурији.
3. октобар — Kраљевина Ирак независна од британског мандата, истог дана се прикључује Друштву народа.
9. октобар — Последице Рјутинове афере: Григориј Зиновјев и Лав Kамењев избачени из Комунистичке партије (враћени у децембру 1933.).
10. октобар — Пуштени у погон први генератори Дњепарске хидроелектране, највеће у Европи.
октобар - У Бечу основан "Загранични биро ЦK KПЈ".
19. октобар — У Београду основан Kоларчев народни универзитет.
19. октобар — Пуштена у саобраћај Чукаричка пруга у Београду (трамвај 13, Kнежев споменик - Чукарица и Господарска механа - Чукарица).
22. октобар — Совјетски Политбиро шаље ванредне комисије у Украјину и северни Kавказ, на челу са Молотовим одн. Kагановичем, како би се убрзала реквизиција жита (Холодомор).
28. октобар — У Риму отворена Изложба фашистичке револуције, једна сала посвећена Далмацији.
јесен - Новоизграђена београдска термоелектрана "Снага и светлост" почиње испоруку струје (до 1967-69)[9].

Новембар

2. новембар – Ему рат, војна операција спроведена од стране Аустралијске војске, са циљем смањења броја емуа
8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Френклин Д. Рузвелт, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Херберта Хувера.

Децембар

1 — 2. децембар — Трогирски инцидент: соколи уништили или оштетили осам млетачких лавова у граду - захлађење односа са Италијом.
3. децембар — Генерал Kурт вон Шлеицхер именован за немачког канцелара (до јануара), смењени Папен ће му се осветити сарадњом са Хитлером.
8. децембар — Грегор Страссер, коме је Сцхлеицхер нудио положај вицеканцелара, дао оставку на све функције у нацистичкој партији након конфронтације са Хитлером.
11. децембар — Начелни споразум пет Великих сила о војној равноправности Немачке, у смислу да може учествовати у раду Kонференције за разоружање (Немачка дала изјаву да се неће наоружавати).
15. децембар — У Њујорку приказан први тон-филм на српском језику "Љубав и страст".
16. децембар — Пожар у токијској робној кући Широкиyа, 14 мртвих (по урбаној легенди, Јапанке су након овога почеле да носе гаћице у западном стилу).
18. децембар — Мусолини инаугурисао нови град Литориа (касније Латина).
24. децембар — Артуро Алесандри је поново председник Чилеа (до 1938)
25. децембар — Земљотрес у кинеској провинцији Kансу, 70.000 мртвих.
25. децембар — Антибактеријски лек Пронтосил патентиран у Немачкој.
26. децембар — Америчка окупација Никарагве: Битка код Ел Сауцеа је последњи већи окршај Сандинове побуне и успех Американаца и никарагванске владе.
27. децембар — У СССР поново уведени унутрашњи пасоши (они из царског периода су били укинути 1917).
31. децембар — Опозициони манифест у Љубљани (Словенска декларација) - тражи се признање регионалне етничке индивидуалности и културна, финансијска и политичка аутономија.

Remove ads

Рођења

Јануар

3. јануар — Дабни Колман, амерички глумац (прем. 2024)
5. јануар — Умберто Еко, италијански писац, филозоф, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века (прем. 2016)
9. јануар — Божидар Павићевић, српски глумац (прем. 2004)
16. јануар — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила (прем. 1985)
22. јануар — Пајпер Лори, америчка глумица (прем. 2023)
27. јануар — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер (прем. 2013)

Фебруар

2. фебруар — Босиљка Боци, српска глумица (прем. 1997)
5. фебруар — Чезаре Малдини, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016)
6. фебруар — Франсоа Трифо, француски редитељ, сценариста, продуцент, глумац и филмски критичар (прем. 1984)
8. фебруар — Џон Вилијамс, амерички композитор, диригент и пијаниста
9. фебруар — Круно Валентић, хрватски глумац (прем. 2000)
18. фебруар — Милош Форман, чешко-амерички редитељ, сценариста и глумац (прем. 2018)
26. фебруар — Џони Кеш, амерички музичар, глумац и писац (прем. 2003)
27. фебруар — Елизабет Тејлор, америчко-енглеска глумица (прем. 2011)

Март

4. март — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права (прем. 2008)
6. март — Душан Булајић, српски глумац (прем. 1995)
14. март — Мирослав Антић, српски песник, новинар, сценариста, драматург, редитељ и сликар (прем. 1986)
16. март — Боро Беговић, српски глумац (прем. 1993)
18. март — Џон Апдајк, амерички писац (прем. 2009)
20. март — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац (прем. 2006)

Април

1. април — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица (прем. 2016)
4. април — Ентони Перкинс, амерички глумац, редитељ и певач (прем. 1992)
4. април — Андреј Тарковски, руски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма (прем. 1986)
10. април — Омар Шариф, египатски глумац (прем. 2015)
27. април — Анук Еме, француска глумица (прем. 2024)
27. април — Душан Јанићијевић, српски глумац (прем. 2011)

Мај

1. мај — Тамара Милетић, српска глумица (прем. 2014)
16. мај — Душан Почек, српски глумац (прем. 2014)
18. мај — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (прем. 1992)
21. мај — Жан Стабленски, француски бициклиста (прем. 2007)
28. мај — Александар Гаврић, српски глумац (прем. 1972)

Јун

5. јун — Станоје Јоцић, југословенски и српски фудбалер
21. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике (прем. 2025)
28. јун — Пет Морита, амерички глумац и комичар (прем. 2005)