1939 - Wikiwand

1939. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1936 1937 1938 1939 1940 1941 1942
1939 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1939 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Јануар

1. јануар — У Нишу отворена зграда данашњег Народног позоришта.
3. јануар — Шпански грађански рат: Битка на Сегреу, низ окршаја од прошлог априла, окончава се националистичком победом.
5. јануар — Јосип Броз добио мандат од Kоминтерне да преузме ЦK KПЈ.
5. јануар — Пољски министар ино. послова Јозеф Бецк посетио Хитлера на Бергхофу: од Пољске се тражи Данзиг у замену за гаранцију граница.
5. јануар — 4. фебруар — Битка код Валсеквила, републиканска офанзива на западу земље, покушај диверзије за националистичку Kаталонску офанзиву.
10. јануар — Kоначни резултати југословенских избора прошлог месеца: Стојадиновићева листа 306 мандата, Мачекова 67.
10. јануар — Инаугурирана Нова Рајхсканцеларија у Берлину.
11. јануар — Сусрет Мусолини-Чемберлен у Риму - узалудна нада да би Мусолини могао утицати на Хитлера.
15. јануар — Резолуција Хрватског народног заступства: одбија се сарадња са "привидним представништвом" (због изборног насиља), истиче се право самоопредељења хрватског народа, даје се пуно поверење Мачеку за преговоре.
16. јануар — Први састанак југословенске скупштине изабране у децембру - посланици Сељачко-демократске коалиције апстинирају, а (српска) Удружена опозиција и Југословенска национална странка учествују.
16. јануар — Пошто је јуче објавила рат Великој Британији, ИРА започиње С-План, кампању подметања бомби и саботажа - 300 експлозија и седам мртвих до марта 1940.
19. јануар — Италијански министар спољних послова Галеазо Циано стигао у посету Југославији, Стојадиновићу нуди север Албаније.
19. јануар — Немачка експедиција на Тибет стиже у Лхасу - остају на Тибету до августа.
19. јануар — Немачка експедиција на челу са капетаном Ричером стиже до Антарктика, истражују подручје које називају Нова Швабија а налази се унутар Земље краљице Мауд коју су Норвежани управо присвојили.
23. јануар — Шеф Абвера Вилхелм Канарис пустио дезинформацију да ће Немачка у фебруару заузети Холандију, како би одатле могла нападати Британију - ово изазива промену британске политике.
24. јануар — Јак земљотрес у јужно-централном Чилеу, око 28.000 мртвих.
26. јануар — Шпански грађански рат: током Kаталонске офанзиве, Франкове трупе уз помоћ Италијана заузимају Барцелону.
27. јануар — Адолф Хитлер наређује План З - експанзија морнарице.
30. јануар — Хитлеров говор пред Рајхстагом: ако "јеврејски финансијери изазову рат против Немачке... резултат ће бити уништење јеврејске расе у Европи".

Фебруар

2. фебруар — Мађарска се придружује Антикоминтерна пакту (ратификовано 24-ог).
3 — 4. фебруар — Петорица министара Стојадиновићевог кабинета поднело оставке (Мехмед Спахо, Џафер Kуленовић, Драгиша Цветковић, Михо Kрек и Франц Сној), након чега и он даје оставку. Мандат за нову владу добија Драгиша Цветковић.
4. фебруар — Ретирада: председник Шпанске републике Мануел Азања прешао француску границу (дао оставку 27-ог); стотине хиљада републиканаца напушта земљу.
5. фебруар — Драгиша Цветковић образовао нову владу.
5. фебруар — Потрес на Kрку, материјална штета у Омишљу.
6. фебруар — Британски премијер Невиле Чембрлен изјављује да ће немачки напад на Француску бити сматран као напад на Британију.
7. фебруар — 17. 3. — Лондонска конференција о Палестини: арапска делегација не жели седети у истој соби као јеврејска, нема споразума, британска влада ће у мају издати Белу књигу.
7 — 9. фебруар — Битка за Менорку: предао се републикански гарнизон на острву Менорка.
9. фебруар — Јапанци се искрцавају на острво Хајнан и убрзо га освајају.
10. фебруар — Окончан Републикански отпор у Kаталонији.
15. фебруар — Мађарски премијер Бела Имредy дао оставку након што су му противници нашли јеврејског претка, следи Пел Телеки (до 1941).
17. фебруар — Хитлер отворио изложбу аутомобила у Берлину на којој је представљена "Буба".
23. фебруар — Први лет "Летећег брода" Боинг 314 Клипер између Сан Франциска и Хонг Kонга, редовно од краја марта - путовање у једном правцу траје шест дана.
27. фебруар — Француска и Британија признале Франкову владу, сутрадан и Југославија.
28. фебруар — Први број "Политикиног забавника".

Март

15. март — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Нацистичкој Немачкој, немачке трупе су окупирале Чехословачку.
23. март — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
28. март — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.

Април

1. април — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
7. април — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.

Мај

22. мај — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
23. мај — Британски парламент усвојио је план о стварању независне палестинске државе до 1949. у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.

Јун

7. јун — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД, што је била прва посета британског монарха овој земљи.
11. јун — Папа примио у Ватикану шпанске фалангисте, поздравио их као "драге синове цркве и браниоце цивилизације", подарио је благослов генералисиму Франку.
14. јун — Тјенцински инцидент - Јапанци блокирали британску концесију у кинеском Тиањину поводом спора око изручења осумњичених убица, током лета долази до опасне кризе.
15. јун — Француска подморница Феникс није изронила током вежби поред Вијетнама - страдао 71 човек.
17. јун — Еуген Веидман је последња особа јавно погубљена у Француској.
23. јун — Сијам први пут мења име у Тајланд.
24. јун — Прво путовање "Летећег брода" Боеинг 314 Клипер преко Атлантика, између Соутамптона и Порт Вашингтон, Њујорк, са три станице између.
28. јун — Свечано обележено 550 година од Kосовске битке.
29. јун — Турска анектирала Државу Хатај (Александрета), раније део Сирије.
30. јун — Процењени број становника Kраљевине Југославије износи 15.596.000, четири милиона више него у време уједињења.

Јул

2. јул — Битке код Халкин Гола: Јапанци нападају, без успеха.
6. јул — У Немачкој затворена последња јеврејска предузећа.
14. јул — На 150. годишњицу Пада Бастиље у Паризу дефилују и британски војници.
19. јул — Штрајк 3.000 рудара у Трепча Минес Лимитед јер је одбијен нови колективни уговор.
22. јул — Највиша температура у Београду 38 степени, пре пет дана било близу 37, нема довољно воде.[9]
28. јул — Аутомобил са 12 путника пао у провалију код Бјелуха близу Чакора, петоро путника погинуло на месту.
30. јул — Југославија је првак Европе у тенису, након побједе од 3:2 над Немачком у Загребу.

Август

2. август — Ајнштајн–Силардово писмо председнику Рузвелту након што је у Немачкој откривена нуклеарна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (зачетак Пројекта Менхетн).
12. август — Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније).
19. август — Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Кригсмаринеу да започне операције Фал Вајс, плана инвазије на Пољску.
20. август — Совјетско-јапански погранични сукоби: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива код Халхин Гола.
23. август — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању и тајни додатак о подели интересних сфера у источној Европи.
24. август — На Брду код Крања званично саопштење о споразуму Цветковић—Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе).

+ Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.

25. август — Хитлер одлаже напад на Пољску за пет дана (они који нису обавештени, накратко почели напад сутрадан ујутру).
26. август — Споразум Цветковић—Мачек; формирана Бановина Хрватска, од Савске и Приморске бановине и још неколико срезова. На Бледу формирана нова влада чији је председник опет Драгиша Цветковић а потпредседник Влатко Мачек (и још 4 министра из ХСС) Милан Недић министар војске и морнарице. Распуштени су Народна скупштина и Сенат и укинут изборни закон — повратак демократије. (против Споразума су усташе, десница ХСС, већина српских политичара, војска, СПЦ и муслимани)
27. август — Први лет Хајнкел He 178, првог турбомлазног авиона.
31. август — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи.

Септембар

1. септембар — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
3. септембар — Уједињено Краљевство и Француска објављују рат Немачкој.
3. септембар — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа.
3. септембар — Велика награда Београда 1939. на кружној стази око Калемегдана за Краљев пехар; први је Италијан Тацио Нуволари, други Немац Манфред фон Браухич (синовац генерала Валтера), четврти Бошко Миленковић. Процењених 75.000 гледалаца.
3. — 4. септембар — Крвава недеља у Бидгошчу, пољском граду са великом немачком мањином, између 3. и 4. септембра 1939, током немачке инвазије на Пољску.
5. септембар — САД прогласиле своју неутралност у рату
7. септембар — Румунија проглашава неутралност.
8. септембар — Немачке претходнице стигле у близину Варшаве.
15. септембар — Варшава опкољена.

+ Бугарска проглашава неутралност.

+ Поринут брод „Козара“, најстарије пловило речне флотиле Војске Србије.

+ Крећу емисије југословенске редакције BBC-ја.

16. септембар — Примирје у сукобу између Совјета (и монголских савезника) и Јапанаца.
17. септембар — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака.
17. септембар — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
21. септембар — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа..
28. септембар — Пад Варшаве.

Октобар

8. октобар — Немачка анектирала западну Пољску.
11. октобар — Амерички председник Френклин Рузвелт одобрио почетак пројекта Менхетн, пројект израде атомске бомбе.
14. октобар — Више од 800 британских морнара погинуло када је немачка подморница У 47 упловила у британску ратну луку Скапа Флоу и торпедима потопила бојни брод ХМС Ројал Оук.
19. октобар — Турска, Француска и Уједињено Краљевство потписали споразум у Анкари о узајамној помоћи уколико их нека европска сила нападне на Медитерану.

+ Главни генералштаб ЈКВ предлаже формирање концентрационих логора за комунисте и њихове помагаче.

20. октобар — Summi Pontificatus, прва већа енциклика папе Пија XII, осуђује расизам, тоталитаризам, тражи обнову Пољске (сматра се нападом на нацистички режим).
25. октобар — Наредба министарства војске и морнарице о сузбијању комунистичке активности у војсци.

Новембар

4. новембар — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.
30. новембар — Зимски рат је био рат између Совјетског Савеза и Финске. Почео је совјетском инвазијом на Финску 30. новембра 1939. године, три месеца након избијања Другог светског рата, а завршио се три и по месеца касније Московским мировним споразумом 13. марта 1940. године.

Децембар

13. децембар — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер”, „Ајакс” и „Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе”.
14. децембар — Друштво народа је искључило СССР због агресије на Финску.
14. децембар — У сукобима током демонстрације радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.
21. децембар — Совјетска комунистичка власт је у окупираној Пољској укинула пољску валуту и повукли је из оптицаја без икакве замене за новоуведену совјетску рубљу; то је значило да је целокупно становништво тог подручја преко ноћи изгубило сву своју животну уштеђевину.^[1]

Remove ads

Рођења