1991
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1991. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 5. јануар — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991–1992.
- 8. јануар — Откривен упад власти Србије у југословенски монетарни систем, када се сазнало да је из Народне банке Југославије директно узела 18 милијарди и 243 милиона динара (1,4 милијарде долара) из примарне емисије.
- 9. јануар — Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
- 13. јануар — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
- 16. јануар — САД и западни савезници почели су операцију Пустињска олуја масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација.
- 17. јануар — Ирак је лансирао 8 ракета скад на Израел као одмазду за почетак Заливског рата, иако Израел није учествовао у њему.
- 25. јануар — Скупштина (Собрање) СР Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.
Фебруар
- 1. фебруар — Земљотрес који је погодио погранична подручја Авганистана и Пакистана усмртио је више од 1.200 људи.
- 9. фебруар — На референдуму у Литванији, из којег су искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало је за отцепљење од СССР-а.
- 13. фебруар — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.
- 20. фебруар — Усвајањем амандмана 99 на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као независна држава, словеначки парламент покренуо је иницијативу за отцепљење Словеније од СФРЈ.
- 22. фебруар — Хрватски парламент усвојио је Резолуцију о раздруживању од СФРЈ и Резолуцију о заштити уставног поретка Републике Хрватске.
- 23. фебруар — Војним пучем у Тајланду свргнута је влада Чатичаија Чунавана, а власт је преузела војна хунта.
- 23. фебруар — Основана Српска радикална странка.
- 25. фебруар — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
- 26. фебруар — Садам Хусеин је преко радија најавио повлачење ирачке војске из Кувајта.
- 28. фебруар — Председник САД Џорџ Буш старији је прогласио победу у Заливском рату и наредио прекид ватре.
Март
- 2. март — У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватских паравојних снага.
- 3. март — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
- 9. март — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
- 10. март — У Београду су почеле студентске демонстрације, познате и као „Плишана револуција「.
- 12. март — Председништво СФРЈ није изгласало предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ.
- 15. март — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору.
- 16. март — Председник Србије Слободан Милошевић је у телевизијском обраћању грађанима објавио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је одбацило предлог генералштаба ЈНА да се уведе ванредно стање у Југославији.
- 17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
- 25. март --- Састанак у Карађорђеву
- 31. март — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба.
Април
- 9. април — Врховни совјет Грузијске ССР је прогласио независтност од Совјетског Савеза.
- 10. април — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
- 30. април — Најмање 125.000 људи је погинуло у циклону у Бангладешу.
Мај
- 2. мај — У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
- 3. мај — Мошти светога Николаја Велимировића, у пратњи епископа западноамеричког Хризостома и епископа Митрофана, пренешене авионом из Чикага у Србију. Коначно, 3. маја 1991. године, ЈАТ-ов авион са ковчегом моштију владике Николаја слетео је на београдски аеродром. Дочекали су га највиши представници Српске православне цркве на челу са патријархом српским Павлом и мноштвом народа.
- 6. мај — Демонстрације у Сплиту 1991.
- 7. мај — Тенкови ЈНА заустављени у Пологу.
- 15. мај — Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије.
- 19. мај — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
- 21. мај — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду.
- 24. мај — Сабор Српске православне цркве на челу са патријархома Павлом прогласило је уједињење СПЦ и Самосталне српске православне цркве[1], чиме је зацељен амерички раскол из 1963. године. Света литургија помирења служена је на празник Сретење, у Саборној цркви у Београду.
- 25. мај — Завршена је дводневна операција Израела за „ваздушни превоз「 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
- 26. мај — Звијад Гамсахурдија изабран је за председника Грузије.
- 26. мај — Аустријски путнички авион Боинг 767, у власништву бившег тркачког аса Никија Лауде, срушио се око 160 километара северно од Бангкока. Свих 223 путника и чланова посаде је погинуло.
- 28. мај — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
- 29. мај — ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеља са 5:3 после извођења једанаестераца.
- 31. мај — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан Анголски грађански рат.
Јун
- 4. јун — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
- 9. јун — Ерупција вулкана Пинатубо на Филипинима усмртила је око 100 људи, а 250.000 остало без крова над главом.
- 12. јун — Борис Јељцин изабран је за председника Русије на првим директним председничким изборима у земљи.
- 17. јун — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
- 19. јун — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
- 21. јун — Амерички државни секретар Џејмс Бејкер дошао је у Београд да би разговара са савезним и републичким лидерима у покушају очувања Југославије. На састанку са премијером Антом Марковићем, нагласио је да је Вашингтон спреман да подржи његове реформе. Понудио је помоћ од 50+50 милијарди долара за демократизацију земље, како би постала први кандидат са истока Европе за чланство у Европској унији.[2]
- 25. јун — Парламенти Словеније и Хрватске су прогласили независност тих република од СФРЈ.
- 25. јун — Последње совјетске јединице напустиле су Чехословачку, 23 године након војне интервенције Варшавског пакта којом је окончана реформистичка политика Александра Дупчека.
- 27. јун — Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
- 30. јун — Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.
Јул
- 1. јул — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- 7. јул — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
- 11. јул — Авион с муслиманским ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у граду Џеда у Саудијској Арабији, што није преживео нико од путника. У авиону се налазило 261 лице, с члановима посаде.
- 18. јул — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
- 24, јул — Народна скупштина Републике Србије, на свом ванредном заседању донела је Декларацију о поништењу одлука руководства земље о праштању надокнаде за ратну штету.[3]
- 31. јул — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
Август
- 19. август — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности」 и „перестројке」.
- У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији, након што су антиреформске комунистичке снаге покушале да у ноћи између 19. и 20. августа изврше државни удар и оборе с власти последњег лидера СССР Михаила Горбачова.
- Балтичка република Естонија прогласила је независност од СССР.
- 21. август — Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом.
- 24. август — Председник СССР Михаил Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије.
- 24. август —
- Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
- Парламент Украјине прогласио је независност од СССР.
- Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Kомунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је тада имала 16 милиона чланова.
- 25. август — Белорусија прогласила независност од СССР.
- 27. август — Молдавија је прогласила независност од СССР.
- 29. август — Совјетска скупштина суспендовала је Комунистичку партију и замрзнула њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара.[4]
- 31. август — Узбекистан и Kиргистан прогласили су независност од СССР, чиме је број република које су изашле из Совјетског Савеза порастао на десет.
Септембар
- 6. септембар — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинград је преименован у Санкт Петербург.
- 7. септембар — У Хагу је почела Међународна мировна конференција о Југославији. На конференцији су учествовали сви чланови Председништва СФР Југославије, председник Савезне владе и шест председника југословенских република. Конференцијом, која је усвојила Декларацију о мирном решавању југословенске кризе, председавао је лорд Карингтон.
- 8. септембар — У Македонији одржава се референдум за независност. 95% гласача изјашњава се за независност.
- 9. септембар — Таџикистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.
- 20. септембар — Црногорска народна скупштина је у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватила декларацију о заштити природе.
- 25. септембар — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да окончају сукобе.
- 30. септембар — Председник Жан-Бертран Аристид је свргнут са власти војним пучем на Хаитију.
Октобар
- 3. октобар — Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника „крњег「 Председништва изабран Бранко Костић, представник Црне Горе.
- 7. октобар — Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
- 8. октобар — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска су поново прогласиле независност од Југославије.
- 9. октобар — Дафина Милановић је основала Дафимент банку, по принципу пирамидалне штедње, без иједног динара оснивачког улога. Дафимент банка је нудила месечне камате на штедњу и до 160% за месец дана.
- 18. октобар — На другој пленарној седници Конференције о Југославији у Хагу, председник Србије Слободан Милошевић одбацио је предложену Декларацију о Југославији, којом би се предвидело да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбацио све остале верзије „Споразума о општем решавању кризе「 у бившој СФР Југославији.
- 22. октобар — Крње председништво Југославије је одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.
- 24. октобар — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, а за њеног првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење.
- 25. октобар — Последњи војник ЈНА напушта територију Републике Словеније.
Новембар
- 4. новембар — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.
- 4. новембар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
- 18. новембар — После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
Децембар
- 8. децембар — Председници Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава која би заменила СССР.
- 8. децембар — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.
- 11. децембар — Украјина је признала Хрватску. Била је прва држава чланица УН која је то учинила.
- 13. децембар — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле су да се придруже Заједници независних држава.
- 15. децембар — Око 500 људи је изгубило живот када је трајект „Салем експрес「 ударио у корални гребен и потонуо код египатске луке Сафага.
- 19. децембар — У Книну бива проглашена независност Републике Српске Крајине.
- 20. децембар — Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
- 25. децембар — Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
- 26. децембар — Врховни совјет Совјетског Савеза констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
- 30. децембар — На састанку у белоруској престоници Минску, лидери Заједнице независних држава, формиране након распада СССР-а, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, остављајући свим бившим совјетским републикама да формирају сопствене оружане снаге.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Дарија Клишина, руска атлетичарка
- 4. јануар — Чарлс Мелтон, амерички глумац и модел[5]
- 6. јануар — Вил Бартон, амерички кошаркаш
- 7. јануар — Едан Азар, белгијски фудбалер[6]
- 7. јануар — Ален Стевановић, српски фудбалер[7]
- 8. јануар — Стефан Савић, црногорски фудбалер
- 12. јануар — Тина Крајишник, српска кошаркашица
- 12. јануар — Пикси Лот, енглеска музичарка и глумица
- 16. јануар — Немања Р. Милетић, српски фудбалер[8]
- 20. јануар — Полона Херцог, словеначка тенисерка[9]
- 26. јануар — Николо Мели, италијански кошаркаш[10]
- 27. јануар — Александар Игњовски, српски фудбалер[11]
- 30. јануар — Нина Мицић, српска сноубордерка[12]
Фебруар
- 5. фебруар — Теренс Рос, амерички кошаркаш[13]
- 6. фебруар — Александар Катаи, српски фудбалер[14]
- 10. фебруар — Ема Робертс, америчка глумица и певачица[15]
- 11. фебруар — Никола Миротић, шпански кошаркаш[16]
- 13. фебруар — Синиша Бабић, српски фудбалер[17]
- 17. фебруар — Џереми Ален Вајт, амерички глумац[18]
- 17. фебруар — Бони Рајт, енглеска глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња[19]
- 17. фебруар — Ед Ширан, енглески музичар
- 19. фебруар — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (прем. 2022)[20]
- 20. фебруар — Сали Руни, ирска књижевница
- 21. фебруар — Џо Алвин, енглески глумац[21]
- 24. фебруар — Немања Убовић, српски ватерполиста
- 27. фебруар — Ања Тепеш, словеначка такмичарка у скијашким спортовима
Март
- 4. март — Мелвин Еџим, канадско-нигеријски кошаркаш[22]
- 6. март — Александар Драговић, аустријски фудбалер[23]
- 6. март — , амерички хип хоп музичар, музички продуцент и дизајнер
- 13. март — Стефан Ђорђевић, српски фудбалер[24]
- 13. март — Тристан Томпсон, канадско-амерички кошаркаш
- 14. март — Емир Бекрић, српски атлетичар
- 16. март — Џастин Кобс, америчко-црногорски кошаркаш[25]
- 18. март — Тијана Малешевић, српска одбојкашица
- 18. март — Пјер-Иг Ербер, француски тенисер[26]
- 20. март — Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел
- 21. март — Антоан Гризман, француски фудбалер[27]
- 23. март — Факундо Кампазо, аргентински кошаркаш[28]
- 23. март — Џенана Шехановић, босанскохерцеговачка пијанисткиња
- 29. март — Нголо Канте, француски фудбалер[29]
- 30. март — НФ, амерички хип хоп музичар
Април
- 2. април — Милан Родић, српски фудбалер[30]
- 3. април — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица[31]
- 5. април — Марија Бергам, српска глумица[32]
- 7. април — Ен-Мари, енглеска музичарка
- 7. април — Лука Миливојевић, српски фудбалер[33]
- 9. април — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш[34]
- 11. април — Тијаго Алкантара, шпански фудбалер[35]
- 11. април — Славен Дошло, српски глумац[36]
- 13. април — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица[37]
- 16. април — Кејти Мајли, америчка пливачица
- 16. април — Никола Пешаковић, српски кошаркаш[38]
- 22. април — Данило Анђушић, српски кошаркаш[39]
- 23. април — Немања Тодоровић, српски кошаркаш[40]
- 30. април — Данијел Алексић, српски фудбалер[41]
- 30. април — Травис Скот, амерички хип хоп музичар и музички продуцент[42]
Мај
- 6. мај — Иван Бува, хрватски кошаркаш[43]
- 9. мај — Ерик Грин, амерички кошаркаш[44]
- 11. мај — Никола Петрић, српски фудбалски голман[45]
- 15. мај — Нејт Волтерс, амерички кошаркаш[46]
- 16. мај — Григор Димитров, бугарски тенисер[47]
- 17. мај — Јохана Конта, британска тенисерка[48]
- 23. мај — Лена Мајер-Ландрут, немачка певачица[49]
- 23. мај — Марко Шћеповић, српски фудбалер[50]
- 25. мај — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш[51]
- 27. мај — Ксенија Первак, руска тенисерка[52]
- 28. мај — Александар Лаказет, француски фудбалер[53]
- 31. мај — Азилија Бенкс, америчка музичарка и глумица[54]
Јун
- 3. јун — Тијана Ајдуковић, српска кошаркашица
- 4. јун — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер[55]
- 4. јун — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер[56]
- 7. јун — Емили Ратајковски, амерички модел и глумица[57]
- 11. јун — Сасу Салин, фински кошаркаш[58]
- 14. јун — Костас Манолас, грчки фудбалер[59]
- 16. јун — Немања Недовић, српски кошаркаш[60]
- 18. јун — Зураб Датунашвили, грузијско-српски рвач
- 20. јун — Петар Ђуричковић, српски фудбалер[61]
- 26. јун — Дијего Фалчинели, италијански фудбалер[62]
- 28. јун — Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер[63]
- 29. јун — Кавај Ленард, амерички кошаркаш[64]
Јул
- 3. јул — Анастасија Пављученкова, руска тенисерка
- 8. јул — Вирџил ван Дајк, холандски фудбалер[65]
- 9. јул — Ивана Дудић, српска глумица и мађионичарка[66]
- 9. јул — Рајли Рид, америчка порнографска глумица[67]
- 10. јул — Немања Јарамаз, српски кошаркаш[68]
- 10. јул — Џонатан Кафу, бразилски фудбалер[69]
- 12. јул — Пабло Карењо Буста, шпански тенисер
- 12. јул — Хамес Родригез, колумбијски фудбалер[70]
- 14. јул — Шабаз Непијер, америчко-порторикански кошаркаш[71]
- 16. јул — Андрос Таунсенд, енглески фудбалер[72]
- 16. јул — Александра Шип, америчка глумица и музичарка[73]
- 22. јул — Тенис Сандгрен, амерички тенисер[74]
- 25. јул — Брендон Дејвис, амерички кошаркаш[75]
- 25. јул — Ђорђе Стојковић, српски глумац
- 26. јул — Немања Г. Милетић, српски фудбалер[76]
Август
- 9. август — Фуркан Алдемир, турски кошаркаш[77]
- 10. август — Пратиша Банерџи, индијска глумица (прем. 2016)[78]
- 11. август — Милица Павловић, српска певачица[79]
- 12. август — Крис Мидлтон, амерички кошаркаш[80]
- 15. август — Филип Младеновић, српски фудбалер[81]
- 17. август — Остин Батлер, амерички глумац и певач[82]
- 20. август — Марко Ђоковић, српски тенисер[83]
- 21. август — Калифа Кулибали, малијски фудбалер[84]
- 26. август — Дилан О』Брајен, амерички глумац[85]
- 28. август — Марко Вешовић, црногорски фудбалер[86]
- 28. август — Андреја Пејић, аустралијски модел
- 29. август — Дешон Томас, амерички кошаркаш
- 31. август — Седрик Соарес, португалски фудбалер[87]
Септембар
- 4. септембар — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш
- 4. септембар — Петар Бојић, српски фудбалер[88]
- 7. септембар — Милан Миловановић, српски кошаркаш[89]
- 10. септембар — Дуња Илић, српска певачица
- 19. септембар — Си Џеј Маколум, амерички кошаркаш[90]
- 27. септембар — Симона Халеп, румунска тенисерка[91]
- 29. септембар — Лука Бабић, хрватски кошаркаш
- 29. септембар — Адем Љајић, српски фудбалер[92]
- 30. септембар — Жофре Ловерњ, француски кошаркаш[93]
Октобар
- 2. октобар — Роберто Фирмино, бразилски фудбалер[94]
- 5. октобар — Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш[95]
- 9. октобар — Олександр Липовиј, украјински кошаркаш[96]
- 10. октобар — Лали, аргентинска музичарка, глумица, плесачица и модел[97]
- 10. октобар — Маријана Пахон, колумбијска бициклисткиња[98]
- 10. октобар — Габријела Чилми, аустралијско-италијанска музичарка[99]
- 10. октобар — Џердан Шаћири, швајцарски фудбалер[100]
- 13. октобар — Дарко Лазић, српски певач[101]
- 24. октобар — Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш[102]
- 30. октобар — Томаш Саторански, чешки кошаркаш[103]
Новембар
- 1. новембар — Нађа Нинковић, српска одбојкашица
- 1. новембар — Лангстон Хол, амерички кошаркаш[104]
- 4. новембар — Адријана Чечик, америчка порнографска глумица[105]
- 8. новембар — Никола Калинић, српски кошаркаш[106]
- 8. новембар — Остин Холинс, амерички кошаркаш[107]
- 10. новембар — Марко Васиљевић, српски глумац[108]
- 11. новембар — Немања Радовић, црногорски кошаркаш[109]
- 15. новембар — Шејлин Вудли, америчка глумица[110]
- 15. новембар — Огњен Мудрински, српски фудбалер[111]
- 16. новембар — Немања Гудељ, српски фудбалер[112]
- 23. новембар — Марко Јеремић, српски кошаркаш[113]
- 24. новембар — Албано Оливети, француски тенисер[114]
- 25. новембар — Никола Максимовић, српски фудбалер[115]
Децембар
- 2. децембар — Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент[116]
- 4. децембар — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш[117]
- 4. децембар — Зои Куш, америчка порнографска глумица[118]
- 5. децембар — Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола
- 6. децембар — Коко Вандевеј, америчка тенисерка[119]
- 6. децембар — Милица Мандић, српска теквондисткиња[120]
- 10. децембар — Кики Бертенс, холандска тенисерка[121]
- 12. децембар — Ненад Гаврић, српски фудбалер[122]
- 12. децембар — Александар Шћекић, црногорски фудбалер[123]
- 16. децембар — Никола Козомара, српски бициклиста[124]
- 18. децембар — Рикардо Гомеш, фудбалер са Зеленортских Острва[125]
- 20. децембар — Жоржињо, бразилско-италијански фудбалер[126]
- 22. децембар — Бојан Матић, српски фудбалер[127]
- 22. децембар — , амерички хип хоп музичар[128]
- 24. децембар — Луј Томлинсон, енглески музичар, најпознатији као члан групе
- 26. децембар — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш[129]
- 31. децембар — Бојана Јовановски, српска тенисерка[130]
Remove ads
Смрти
Јануар
- 4. јануар — Звонко Лепетић, хрватски глумац (* 1928)[131]
- 5. јануар — Југ Гризељ, југословенски новинар (* 1926)[132]
- 5. јануар — Васко Попа, српски песник (* 1922)[133]
- 11. јануар — Ратко Сарић, српски глумац (* 1916)[134]
- 11. јануар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар и нобеловац (* 1905)
- 14. јануар — Михаило Стевановић, српски филолог (* 1903)[135]
- 31. јануар — Џон Бардин, амерички физичар и нобеловац (* 1908)
Март
- 2. март — Серж Гензбур, француски музичар и филмски режисер (* 1928)[136]
- 3. март — Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (* 1909)[137]
- 25. март — Милутин Татић, српски глумац (* 1923)[138]
Април
- 16. април — Дејвид Лин, енглески филмски режисер, продуцент, сценариста и монтажер (* 1908)[139]
Јун
Јул
Август
- 5. август — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (* 1941)[146]
- 8. август — Џејмс Ирвин, амерички астронаут (* 1930)[147]
- 24. август — Сергеј Ахромејев, маршал Совјетског Савеза (* 1923)
- 27. август — Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (* 1899)
Септембар
- 11. септембар — Радмила Димић, српска певачица (* 1922)
- 28. септембар — Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (* 1926)[148]
- 29. септембар — Милан Тепић, мајор ЈНА (* 1957)
- 30. септембар — Тома Здравковић, српски певач (* 1938)[149]
Октобар
- 16. октобар — Благо Задро, хрватски војник и командант (* 1944)
Новембар
- 9. новембар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац (* 1921)[150]
- 23. новембар — Клаус Кински, немачки глумац (* 1926)[151]
- 24. новембар — Фреди Меркјури, певач групе Квин (* 1946)
Децембар
- 15. децембар — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату (* 1915)
- 25. децембар — Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (* 1911)
Remove ads
Нобелове награде
- Физика — Пјер-Жил де Жен
- Хемија — Рихард Р. Ернст
- Медицина — Ервин Нехер и Берт Сакман
- Књижевност — Надин Гордимер
- Мир — Аунг Сан Су Ћи
- Економија — Роналд Коз
Види још
Референце
- „Циљ раскола у Цркви био да ослаби Србе」. srbi.org.mk. Приступљено 2025-09-13.
- „Milošević je u Dejtonu propustio poslednju priliku da sačuva Kosovo」 (на језику: српски). 2024-03-23. Приступљено 2025-09-21.
- „Правно-информациони систем РС」. pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2025-09-08.
- Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Турци први пут освојили Београд」. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- „Charles Melton」. IMDb.
- Strack-Zimmermann, Benjamin. „Eden Hazard (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- „Alen Stevanovic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nemanja Miletić II (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- „Polona Hercog」. web.archive.org. 15. 2. 2011. Архивирано из оригинала 15. 02. 2011. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „Nicolo Melli」. www.nba.com (на језику: енглески).
- „Ignjovski Aleksandar」. reprezentacija.rs. 3. 3. 2020.
- „MICIC Nina」. web.archive.org. 11. 11. 2012. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „Terrence Ross」. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- Strack-Zimmermann, Benjamin. „Aleksandar Katai (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- „Emma Roberts」. IMDb.
- „Nikola Mirotic」. web.archive.org. 5. 6. 2013. Архивирано из оригинала 05. 06. 2013. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „Sinisa Babic - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Jeremy Allen White」. IMDb.
- „Bonnie Wright」. IMDb.
- „ADREIAN PAYNE」. Euroleague Basketball.
- „Joe Alwyn」. IMDb.
- j.t.d, ABA liga. „Melvin Ejim > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески).
- „Aleksandar Dragovic - Player profile 24/25」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Stefan Djordjevic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Justin Cobbs」. Eurobasket LLC.
- „Pierre-Hugues Herbert」. ATP Tour (на језику: енглески).
- „Antoine GRIEZMANN」. web.archive.org. 6. 9. 2015. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „FACUNDO CAMPAZZO」. Euroleague Basketball.
- „N'Golo Kanté」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Milan Rodic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Hayley Kiyoko」. IMDb.
- „Marija Bergam」. teatroslov.mpus.org.rs.
- „Luka Milivojevic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Lazar Radosavljevic」. Eurobasket LLC.
- „Thiago Alcántara - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Slaven Doslo」. IMDb.
- „Brankica Mihajlovic」. web.archive.org. 17. 5. 2013. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „Nikola Pesakovic」. Eurobasket LLC.
- j.t.d, ABA liga. „Danilo Anđušić > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески).
- „Nemanja Todorovic」. Eurobasket LLC.
- „Danijel Aleksic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Travis Scott」. IMDb.
- „Ivan Buva」. Eurobasket LLC.
- „Erick Green」. Eurobasket LLC.
- „Nikola Petric - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Nate Wolters」. Eurobasket LLC.
- „Grigor Dimitrov」. ATP Tour (на језику: енглески).
- „Johanna Konta」. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- „Lena Meyer-Landrut」. IMDb.
- „Marko Scepovic - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Derrick Williams」. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- „Ksenia Pervak」. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- „Alexandre LACAZETTE」. www.fff.fr.
- „Azealia Banks」. IMDb.
- „Rajiv van La Parra」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „LORENZO INSIGNE」. aic.football.it.
- „Emily Ratajkowski」. IMDb.
- „Sasu Salin」. web.archive.org. 8. 7. 2017. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- „Konstantinos Manolas」. www.soccerbase.com.
- „NEMANJA NEDOVIC」. Euroleague Basketball.
- „Petar Djurickovic - Player profile」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „D. Falcinelli」. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- „Kevin De Bruyne」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Kawhi Leonard」. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- „Virgil van Dijk」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Ivana Dudic」. IMDb.
- „Riley Reid」. IMDb.
- „Nemanja Jaramaz」. Proballers (на језику: енглески).
- „Jonathan Cafu」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „JAMES DAVID RODRIGUEZ」. www.bdfa.com.ar.
- „SHABAZZ NAPIER」. Euroleague Basketball.
- „Andros Townsend」. www.soccerbase.com.
- „Alexandra Shipp」. IMDb.
- „Tennys Sandgren」. ATP Tour (на језику: енглески).
- „Đorđe Stojković」. teatroslov.mpus.org.rs.
- „Nemanja Miletic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „FURKAN ALDEMIR」. Euroleague Basketball.
- „Pratyusha Banerjee」. IMDb.
- „Milica Pavlović」. Discogs (на језику: енглески).
- „Khris Middleton」. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- „Filip Mladenovic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Austin Butler」. IMDb.
- „Marko Djokovic」. ATP Tour (на језику: енглески).
- „Kalifa Coulibaly」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Dylan O'Brien」. IMDb.
- „Marko Vesovic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Cédric Soares」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Petar Bojic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Milan Milovanovic」. Eurobasket LLC.
- „CJ McCollum Stats」. web.archive.org. 18. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Simona Halep」. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- „Adem Ljajić」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Žofri Lovernj」. web.archive.org. 28. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 03. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Roberto Firmino」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „TORNIKE SHENGELIA」. Euroleague Basketball.
- „Oleksandr Lypovyy」. Proballers (на језику: енглески).
- „Lali Espósito」. IMDb.
- „Mariana Pajón」. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Gabriella Cilmi」. IMDb.
- „Xherdan Shaqiri」. www.soccerbase.com.
- „Darko Lazić」. Discogs (на језику: енглески).
- „BOJAN DUBLJEVIC」. Euroleague Basketball.
- „Tomáš Satoranský」. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- j.t.d, ABA liga. „Langston Hall > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески).
- „Adriana Chechik」. IMDb.
- j.t.d, ABA liga. „Nikola Kalinić > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески).
- „AUSTIN HOLLINS」. Euroleague Basketball.
- „Marko Vasiljević」. teatroslov.mpus.org.rs.
- „Nemanja Radovic」. basketball.realgm.com (на језику: енглески).
- „Shailene Woodley」. IMDb.
- „Ognjen Mudrinski - Player profile 24/25」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nemanja Gudelj (Player)」. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- „Marko Jeremic」. Eurobasket LLC.
- „Albano Olivetti」. ATP Tour (на језику: енглески).
- „Nikola Maksimović - Player profile 24/25」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Charlie Puth」. IMDb.
- „Duje Dukan」. Eurobasket LLC.
- „Zoey Kush」. IMDb.
- „Coco VANDEWEGHE」. web.archive.org. 12. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 05. 2015. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Olympedia – Milica Mandić」. www.olympedia.org.
- „Kiki Bertens」. web.archive.org. 26. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Nenad Gavric」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Aleksandar Scekic - Player profile 24/25」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Nikola Kozomara」. web.archive.org. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Ricardo Gomes」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- „Jorginho」. worldfootball.net (на језику: енглески). 30. 1. 2025.
- „Bojan Matic」. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- j.t.d, ABA liga. „Dylan Ennis > Player : ABA League」. ABA Liga (на језику: енглески).
- „Bojana Jovanovski」. web.archive.org. 14. 2. 2011. Архивирано из оригинала 14. 02. 2011. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Zvonko Lepetic」. IMDb.
- „Jug Grizelj」. IMDb.
- „Васко ПОПА」. web.archive.org. 26. 4. 2014. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Ratko Saric」. IMDb.
- „Михаило СТЕВАНОВИЋ」. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- „Serge Gainsbourg」. IMDb.
- „William Penney」. www.britannica.com (на језику: енглески).
- „Milutin 'Mica' Tatic」. IMDb.
- „David Lean」. IMDb.
- „Stan Getz」. www.britannica.com (на језику: енглески). 29. 1. 2025.
- „Peggy Ashcroft」. IMDb.
- „Jean Arthur」. IMDb.
- „Lee Remick」. IMDb.
- „Морозенко Павел」. rusactors.ru.
- „Isaac Bashevis Singer」. NobelPrize.org.
- „Jovan Acin」. IMDb.
- „James Irwin」. IMDb.
- „Miles Davis」. www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 12. 2024.
- „Toma Zdravkovic」. IMDb.
- „Yves Montand」. IMDb.
- „Klaus Kinski」. IMDb.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads
