1992

1992. је била преступна година.

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995
1992 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Службено формирана Руска Федерација.
• 2. јануар — Председници СР Србије и СР Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у СР Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН.
• 6. јануар — Вељко Kадијевић Савезни министар одбране војске СРЈ даје оставку.
• 7. јануар — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице, при чему је погинуло свих пет људи у хеликоптеру.
• 9. јануар — Проглашена Република Српска.
• 13. јануар — Ватикан признао Хрватску као самосталну и суверену државу.
• 15. јануар — Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније.
• 30. јануар — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

Фебруар

• 1. фебруар — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Борис Јељцин, потписали су у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
• 4. фебруар — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.
• 7. фебруар — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
• 8. фебруар — Отворене XVI Зимске олимпијске игре у француском граду Албертвилу
• 21. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци.
• 29. фебруар — Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине.

Март

• 1. март — У Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.
• 1. март — У Црној Гори се на референдуму 95% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом − Савезну Републику Југославију.
• 6. март — "Микеланђело", један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм свијета.
• 17. март — На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
  • Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
  • На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
• 18. март — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.
• 22. март — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска партија, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.
• 27. март — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију.
• 28. март — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.

Април

• 1. април — Српске снаге заузимају Бијељину.
• 3. април — Српске одбрамбене снаге преузмају контролу над Бања Луком.
  • Пред касарном "Мостарски батаљон" експлодирао камион цистерна напуњена експлозивом, што означава почетак рата у Мостару.
  • Предсједништво Републике БиХ дало сагласност за мобилизацију територијалне одбране у свим општинама које то желе.
• 5. април — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин.
• 6. април — ВРС започела опсаду Сарајева, која је трајала три и по године.
• 7. април — Дан пошто је Европска заједница признала независност Републике Босне и Херцеговине, Срби у Бањој Луци прогласили независност Српске Републике Босне и Херцеговине.
• 7. април — САД признале Босну и Херцеговину као независну државу.
• 10. април — Српске снаге заузимају Купрес.
• 15. април — Рат у Босни и Херцеговини: Муслимани предвођени Алијом Изетбеговићем основали су Армија Републике Босне и Херцеговине.
  • Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989.
  • Јединице ЈНА, односно ушле су у Вишеград.
• 16. април — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
• 22. април — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
• 23. април — Српске банке обуставиле исплату штедних улога грађанима који су поседовали девизна средства на њиховим рачунима. Незадовољни грађани протестовали су испред пословница банака у Београду, захтевајући исплату својих улога.^[1]
• 27. април — У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора.
• 29. април — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.
  • Почињу нереди у Лос Анђелесу, иначе серија нереда и грађанских немира, који су се догодили у Лос Анђелесу и који трају до 4. маја исте године.
• 30. април — Српске снаге, без испаљеног метка, преузимају власт у Приједору.

Мај

• 3. мај — Армија БиХ у Сарајеву напале колону возила ЈНА у Добровољачкој улици која се повлачила према касарни у Лукавици.
• 11. мај — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
• 12. мај — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
• 15. мај — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено.
• 16. мај — Приликом повлачења ЈНА је дигла у ваздух са активирањем минско-експлозивних средстава и уништила са тим бихаћки аеродром Жељаву.
• 17. мај — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5.263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената.
• 23. мај — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Ђованија Фалконеа, усмртивши том приликом и његову супругу, као и три телохранитеља.
• 24. мај — Kосовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
• 30. мај — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције.
• 31. мај — Одржани први избори за Скупштину СР Југославије.

Јун

• 4. јун — Минирана је црква Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши у Дервенти. Црква је била изграђена у периоду 1851-1855. и преживела је два светска рата.
• 5. јун — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
• 8. јун — Вођена битка за Жуч, код Сарајева.
• 10. јун — Масакр у Чемерну
• 14. јун — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом.
• 15. јун — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.
• 20. јун — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
• 26. јун — Завршила је Операција Липањске зоре којом је Хрватско вијеће обране заузело долину реке Неретве и град Мостар.
• 28. јун — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије одржан је Видовдански сабор.

Јул

• 4. јул — У зору је кренула Операција "Тигар", којом је Хрватска војска заузела више брдских упоришта и ослободила прилазе Дубровнику.
• 14. јул — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
• 18. јул — Ратни бродови НАТО-а упловили у Јадранско море ради контроле провођења санкција УН против СР Југославије, у првој таквој операцији у Европи од Другог свјетског рата.
• 19. јул — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Паола Борселина, блиског пријатеља и сарадника судије Ђованија Фалконеа. Атентат је извршен непуна два месеца након атентата на судију Фалконеа.
• 24. јул — Италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
• 25. јул — Скупштина Републике Србије донела је Закон о становању, којим је носиоцима станарског права, односно закупцима станова у друштвеној и државној који омогућен откуп станова.
• 26. јул — Основана Демократска странка Србије, на челу са Војиславом Коштуницом.
• 29. јул — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.

Август

• 2. август — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
• 4. август — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.
• 26. август — У Лондону почела мировна конференција за заустављање сукоба у Босни и Херцеговини.

Септембар

• 3. септембар — Са територије под контролом муслимана и Хрвата, у централној Босни, ракетом је оборен италијански транспортни авион у којем су погинула сва четири члана посаде.^[2]
• 4. септембар — Бивши бугарски комунистички председник Тодор Живков, свргнут 1989. године, осуђен је на седам година затвора због проневере државних средстава.^[3]
• 9. август — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану.
• 12. август — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска.
• 12. август — САД, Kанада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок.
• 18. септембар — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
• 19. септембар — Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију о искључењу Савезне Републике Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наследи СФРЈ.
• 30. септембар — Председници СРЈ и Хрватске, Добрица Ћосић и Фрањо Туђман, потписали у Женеви споразум о нормализовању односа између две државе.

Октобар

• 2. октобар — Амерички председник Џорџ Буш изјавио да је спреман употребити силу како би се спровела будућа забрана војних летова у БиХ, након извештаја о дејствима босанских Срба.
• 2. октобар — Масакр у Царандиру, убијено 111 робијаша током и након побуне у затвору у Сао Паулу.
• 3. октобар — Настављени хуманитарни летови за Сарајево, након једномесечне паузе.
• 4. октобар — У Риму је потписан мировни споразум којим је након 15 година завршен Грађански рат у Мозамбику. Жртава је било преко милион, укључујући и умрле од глади. Мировњаци из УНОМОЗ-а су присутни до 1995, РЕНАМО обнавља герилске активности 2013.
• 4. октобар — Израелски авион, Ел Ал Флајт 1862, пао у Амстердаму, погинуло 43.
• 6. октобар — Војска Републике Српске (ВРС) заузела стратешки значајан Босански Брод - борбе се настављају око Брчког, Орашја и нарочито Градачца.
• 6. октобар — Резолуција СБ УН 779 (у вези Хрватске): поздравља се декларација председника од 30. 9. (сви расељени имају право на повратак и да су ништавне изјаве о имовини дате под принудом), узбуњени су због нових извештаја о етничком чишћењу у УНПА подручјима. Истог дана Резолуција СБ УН 780: овлашћен Генерални секретар да формира Комисију експерата који ће испитати информације о кршењу Женевских конвенција (петорица експерата именовани 26. 10.).
• 8. октобар — 28. октобар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
• 9. октобар — Резолуција 781 СБ УН: забрана војних летова изнад БиХ (изузимајући УНПРОФОР), још се не предвиђа сила за спровођење. ХВО и АРБиХ накратко пресекле српски коридор на потезу Горица код Брчког.
• 11. октобар — Референдум о ванредним изборима у Србији - недовољан одзив.
• 12. октобар — Земљотрес у Каиру 1992. Каирски земљотрес изазива разарања и 545 мртвих.
• 12 — 18. октобар — Четрнаести национални конгрес КП Кине: истиче "градња Социјализма са кинеским карактеристикама", Покренут је нови реформски процес у правцу успостављања модерног корпоративног система.
• 13. октобар — Радован Караџић пристаје да Војска РС приземљи авионе (нуди пребацивање у СРЈ, али бањалучки командант то одбија).
• 13. октобар — Интервенција српске полиције према побуњеним Албанцима у Приштини.
• 13. октобар — Британска влада објављује план затварања једне трећине јама рудника угља, са 31.000 рудара.
• 14. октобар — У Сарајеву поново има гаса после десет дана.
• 15. октобар — Први британски контигент, од 2400 војника, послат у Хрватску.
• 16. октобар — АРБиХ у Сарајеву блокирала хуманитарцима пут са аеродрома, плашећи се наводног српског "тенковског напада" (до 18-ог).
• 16. октобар — Председник СРЈ Добрица Ћосић апелује на Слободана Милошевића да поднесе оставку.
• 19. октобар — Састанак председника СРЈ Ћосића и Алије Изетбеговића у Женеви, обећавају поништавање етничког чишћења и кажњавање злочинаца.
• 19. октобар — Републичка полиција СР Србије заузима зграду савезног МУП-а у Београду.
• 20. октобар — Муслиманско-хрватски сукоб у Витезу, сутрадан и у Новом Травнику.
• 20. октобар — Јединице ЈНА напустиле дубровачко ратиште на основу договора са Хрватском и Унпрофором, полустрво Превлака под контролом посматрача УН.
• 20. октобар — Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписују још један споразум у Женеви.
• 21. октобар — Одлуком Председништва БиХ формиран Пети корпус Армије РБиХ.
• 22. октобар — Сјеверински масакр - 16 грађана Србије, Муслимана, из села Сјеверин, отето из аутобуса на територији БиХ и убијено код Вишеграда (Милан Лукић осуђен 2002).
• 22. октобар — Објављено да је откривена локација масовне гробнице на Овчари.
• 24. октобар — ВРС осваја Брчко и Јајце и напредује ка Градачцу, док ХВО напада Прозор; код Требиња борбе српских и хрватских снага.
• 24. октобар — Председник Ћосић расписао ванредне савезне изборе за 20. 12. Скупштина Србије 27. 10. одобрава амандман којим се омогућују ванредни републички избори.
• 25. октобар — Срби у западној Славонији блокирали отварање ауто-пута Београд-Загреб за цивилни саобраћај, тј. конвоје новинара из Београда и Загреба који су се требали састати у Окучанима.
• 26. октобар — ХВО заузима Прозор и протерује муслиманско становништво.
• 26. октобар — Операција Влаштица: ХВО заузима коту изнад Дубровника.
• 28. октобар — Женевски преговарачи Венс и Овен представили нацрт устава БиХ: федерална структура налик швајцарској, са 7 до 10 региона, али не по етничкој основи (почетком наредне године конкретизовано у Венс-Овенов план). Српска страна одбија.
• 28. октобар — Борис Јељцин забрањује као неуставан новоосновани Фронт националног спаса, савез комуниста и националиста - Уставни суд у фебруару обара забрану.
• 29. октобар — Српске снаге одбране заузимају Јајце. У склопу операције Врбас, ВРС заузела Јајце - већина становништва бежи у Травник и Зеницу.
• 31. октобар — Папа Јован Павле II. признао грешку цркве у вези третмана Галилео Галилеја.

Новембар

• 3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Бил Клинтон, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Џорџа Х. В. Буша и независног кандидата Роса Пероа.
• 22. новембар — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
• 24. новембар — На југу Kине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.
• 25. новембар — Парламент Чехословачке гласао за пођелу Чехословачке на посебне дрзаве Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

Децембар

• 3. децембар — Нил Папворт послао прву СМС поруку: „Merry Christmas“.
• 9. децембар — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.
• 11. децембар — Савет безбедности УН, на захтев БЈР Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.
• 20. децембар — На председничким и парламентарним изборима у Србији, Социјалистичка партија Србије освојила највише посланичких места - 101, а Слободан Милошевић поразио Милана Панића и освојио други мандат на месту председника Србије.
• 28. децембар — Инфлација у СР Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину.
  • У Женеви су се САД и Русија сложиле око споразума СРАРТ 2 којим се редукује стратешко нуклеарно наоружање.
• 29. децембар — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.

Датум непознат

• Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победници су били Вишванатан Ананд и Борис Гељфанд.
• Википедија:Непознат датум — Откривен рачунарски вирус .

Рођења

Главна категорија: Рођени 1992.

Јануар

• 7. јануар — Џејмс Бел, амерички кошаркаш
• 7. јануар — Божо Ђумић, српски кошаркаш^[4]
• 7. јануар — Едгарас Улановас, литвански кошаркаш
• 9. јануар — Александар Ковачевић, српски фудбалер^[5]
• 11. јануар — Дани Карвахал, шпански фудбалер^[6]
• 11. јануар — Бријана Пери, америчка хип хоп музичарка и глумица
• 12. јануар — Драгољуб Срнић, српски фудбалер^[7]
• 12. јануар — Славољуб Срнић, српски фудбалер^[8]
• 19. јануар — Мак Милер, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2018)^[9]
• 19. јануар — Богдан Планић, српски фудбалер^[10]
• 24. јануар — Марко Дмитровић, српски фудбалски голман^[11]
• 24. јануар — Данило Петровић, српски тенисер^[12]
• 30. јануар — Филип Ђуричић, српски фудбалер^[13]

Фебруар

• 1. фебруар — Патрик Јанг, амерички кошаркаш
• 2. фебруар — Вања Ненадић, српска глумица^[14]
• 11. фебруар — Тејлор Лотнер, амерички глумац^[15]
• 13. фебруар — Никола Јововић, српски одбојкаш
• 14. фебруар — Кристијан Ериксен, дански фудбалер^[16]
• 14. фебруар — Фреди Хајмор, енглески глумац^[17]
• 15. фебруар — Ања Мит, српска глумица, певачица и ТВ водитељка^[18]
• 21. фебруар — Ели Бабаљ, аустралијски фудбалер^[19]
• 21. фебруар — Борис Бараћ, хрватски кошаркаш^[20]
• 21. фебруар — Фил Џоунс, енглески фудбалер^[21]
• 22. фебруар — Милица Томашевић, српска глумица и ТВ водитељка^[22]
• 23. фебруар — Николоз Басилашвили, грузијски тенисер^[23]
• 23. фебруар — Самара Вивинг, аустралијска глумица и модел^[24]
• 23. фебруар — Каземиро, бразилски фудбалер^[25]
• 26. фебруар — Лазар Ћировић, српски одбојкаш^[26]
• 27. фебруар — Филип Крајиновић, српски тенисер^[27]
• 29. фебруар — Џеси Ашер, амерички глумац^[28]

Март

• 4. март — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер^[29]
• 4. март — Ерик Ламела, аргентински фудбалер^[30]
• 4. март — Бернд Лено, немачки фудбалер^[31]
• 10. март — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица
• 13. март — Осуна, порторикански музичар
• 13. март — Каја Скоделарио, енглеска глумица^[32]
• 13. март — Луси Фрај, аустралијска глумица^[33]
• 15. март — Ренцо Оливо, аргентински тенисер^[34]
• 17. март — Џон Бојега, енглески глумац^[35]
• 19. март — Милош Јојић, српски фудбалер^[36]
• 19. март — Јована Стојиљковић, српска глумица^[37]
• 21. март — Каролина Плишкова, чешка тенисерка^[38]
• 22. март — Џеси Ендруз, америчка порнографска глумица и модел^[39]
• 22. март — Валтер Таварес, кошаркаш са Зеленортских Острва^[40]
• 23. март — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш

Април

• 3. април — Ана Бјелица, српска одбојкашица
• 4. април — Нина Краљић, хрватска музичарка
• 9. април — Андреј Мркела, српски фудбалер^[41]
• 10. април — Садио Мане, сенегалски фудбалер^[42]
• 10. април — Дејзи Ридли, енглеска глумица^[43]
• 11. април — Александар Пантић, српски фудбалер^[44]
• 18. април — Клои Бенет, америчка глумица и певачица^[45]
• 19. април — Ник Поуп, енглески фудбалски голман^[46]
• 19. април — Марко Тодоровић, црногорски кошаркаш^[47]
• 21. април — Иско, шпански фудбалер^[48]
• 24. април — Џо Кири, амерички глумац и музичар^[49]
• 30. април — Марк Андре тер Штеген, немачки фудбалски голман^[50]

Мај

• 4. мај — Јован Крнета, српски фудбалер^[51]
• 5. мај — Горан Чаушић, српски фудбалер^[52]
• 6. мај — Јонас Валанчјунас, литвански кошаркаш^[53]
• 6. мај — Ален Омић, словеначко-босанскохерцеговачки кошаркаш^[54]
• 7. мај — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач^[55]
• 7. мај — Рајан Харисон, амерички тенисер^[56]
• 8. мај — Немања Стевановић, српски фудбалски голман^[57]
• 11. мај — Тибо Куртоа, белгијски фудбалски голман^[58]
• 17. мај — Срећко Лисинац, српски одбојкаш
• 18. мај — Лук Блек, српски музичар и музички продуцент
• 19. мај — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј
• 19. мај — Сем Смит, енглески музичар
• 20. мај — Катарина Грујић, српска певачица
• 20. мај — Енес Кантер, турски кошаркаш^[59]
• 20. мај — Дамир Џумхур, босанскохерцеговачки тенисер^[60]
• 21. мај — Александар Пешић, српски фудбалер^[61]
• 30. мај — Џереми Лемб, амерички кошаркаш^[62]
• 31. мај — Џастин Макреј, амерички играч америчкога фудбала

Јун

• 3. јун — Марио Геце, немачки фудбалер^[63]
• 7. јун — Франка Бателић, хрватска певачица^[64]
• 10. јун — Кејт Аптон, амерички модел и глумица^[65]
• 12. јун — Филипе Кутињо, бразилски фудбалер^[66]
• 15. јун — Мохамед Салах, египатски фудбалер^[67]
• 15. јун — Дафне Схиперс, холандска атлетичарка^[68]
• 18. јун — Алекса Вукановић, српски фудбалер^[69]
• 24. јун — Давид Алаба, аустријски фудбалер^[70]
• 26. јун — Руди Гобер, француски кошаркаш^[71]
• 26. јун — Џоел Кембел, костарикански фудбалер^[72]
• 30. јун — Јована Стевановић, српска одбојкашица^[73]

Јул

• 1. јул — Мија Малкова, америчка порнографска глумица^[74]
• 2. јул — Јанис Тима, летонски кошаркаш (прем. 2024)
• 4. јул — Коти Кларк, амерички кошаркаш^[75]
• 5. јул — Алберто Морено, шпански фудбалер^[76]
• 5. јул — Мирна Радуловић, српска певачица
• 6. јул — Урош Витас, српски фудбалер^[77]
• 8. јул — Сон Хјунгмин, јужнокорејски фудбалер^[78]
• 9. јул — Тони Катић, хрватски кошаркаш^[79]
• 11. јул — Карис Идн, аустралијска музичарка
• 15. јул — Вејд ван Никерк, јужноафрички атлетичар
• 15. јул — Страхиња Стојачић, српски кошаркаш^[80]
• 17. јул — Били Лурд, америчка глумица^[81]
• 18. јул — Танасис Андетокумбо, грчки кошаркаш
• 22. јул — Селена Гомез, америчка глумица и певачица^[82]
• 24. јул — Лео Вестерман, француски кошаркаш

Август

• 2. август — Чарли Екс-Си-Екс, британска музичарка^[83]
• 3. август — Карли Клос, америчка предузетница и модел
• 4. август — Дилан Спраус, амерички глумац^[84]
• 5. август — Кори Валден, амерички кошаркаш^[85]
• 6. август — Јована Гузијан, српска новинарка, водитељка и модел
• 9. август — Ђорђе Дреновац, српски кошаркаш^[86]
• 12. август — Кара Делевин, енглеска глумица и модел^[87]
• 13. август — Лукас Мора, бразилски фудбалер^[88]
• 16. август — Дијего Шварцман, аргентински тенисер^[89]
• 17. август — Никола Стојиљковић, српски фудбалер^[90]
• 18. август — Тамара Алексић, српска глумица^[91]
• 18. август — Богдан Богдановић, српски кошаркаш^[92]
• 20. август — Деми Ловато, америчка глумица и певачица^[93]
• 24. август — Александар Арсенијевић, српски политичар
• 27. август — Ким Петрас, немачка музичарка

Септембар

• 2. септембар — Ненад Лукић, српски фудбалер^[94]
• 3. септембар — Марко Петковић, српски фудбалер^[95]
• 10. септембар — Арон Вајт, амерички кошаркаш
• 13. септембар — Марко Гобељић, српски фудбалер^[96]
• 21. септембар — Анђела Јовановић, српска глумица
• 24. септембар — Џек Сок, амерички тенисер^[97]
• 28. септембар — Кем Берч, канадски кошаркаш^[98]
• 30. септембар — Езра Милер, амерички глумац^[99]
• 30. септембар — Јоханес Фојтман, немачки кошаркаш
• 30. септембар — Марко Чекинато, италијански тенисер^[100]

Октобар

• 1. октобар — Лејлани Лијен, америчка порнографска глумица^[101]
• 2. октобар — Алисон Бекер, бразилски фудбалски голман^[102]
• 2. октобар — Шејн Ларкин, амерички кошаркаш^[103]
• 9. октобар — Ничке 3000, српски драматург и репер
• 11. октобар — Карди Би, америчка хип хоп музичарка
• 12. октобар — Џош Хачерсон, амерички глумац и продуцент^[104]
• 16. октобар — Марко Јошило, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш^[105]
• 19. октобар — Коко де Мал, српска порнографска глумица
• 19. октобар — Немања Николић, српски фудбалер^[106]
• 20. октобар — Матија де Шиљо, италијански фудбалер^[107]
• 21. октобар — Бернард Томић, аустралијски тенисер^[108]
• 23. октобар — Алваро Мората, шпански фудбалер^[109]
• 23. октобар — Томане, португалски фудбалер^[110]
• 24. октобар — Урош Ћосић, српски фудбалер^[111]
• 27. октобар — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер^[112]
• 31. октобар — Ђукан Ђукановић, српски кошаркаш^[113]

Новембар

• 1. новембар — Филип Костић, српски фудбалер^[114]
• 5. новембар — Марко Верати, италијански фудбалер^[115]
• 7. новембар — Миа Димшић, хрватска музичарка^[116]
• 7. новембар — Горан Закарић, босанскохерцеговачки фудбалер^[117]
• 12. новембар — Давис Бертанс, летонски кошаркаш^[118]
• 12. новембар — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш^[119]
• 16. новембар — Марцело Брозовић, хрватски фудбалер^[120]
• 18. новембар — Филип Малбашић, српски фудбалер^[121]
• 18. новембар — Квинси Милер, амерички кошаркаш^[122]
• 22. новембар — Стефан Настић, српско-канадски кошаркаш
• 23. новембар — Мими Мерцедез, српска хип-хоп музичарка
• 23. новембар — Мајли Сајрус, америчка глумица и певачица^[123]
• 26. новембар — Катарина Гардијан, српска певачица
• 28. новембар — Дедрик Бојата, белгијски фудбалер^[124]

Децембар

• 11. децембар — Малком Брогдон, амерички кошаркаш^[125]
• 15. децембар — Џеси Лингард, енглески фудбалер^[126]
• 17. децембар — Бади Хилд, бахамски кошаркаш^[127]
• 18. децембар — Бриџит Мендлер, америчка глумица и музичарка^[128]
• 18. децембар — Рашид Сумаила, гански фудбалер^[129]
• 20. децембар — Лои Диони, француски фудбалер^[130]
• 21. децембар — Лука Милуновић, српски фудбалер^[131]
• 27. децембар — Рајан Боутрајт, амерички кошаркаш^[132]
• 31. децембар — Чери Кис, српска порнографска глумица^[133]

Смрти

Главна категорија: Умрли 1992.

Јануар

• 1. јануар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак, творац компјутерског језика кобол (* 1906)

Фебруар

• 23. фебруар — Маркос Вафијадис, грчки политичар
• 26. фебруар — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (* 1932)^[134]

Март

• 9. март — Менахем Бегин, израелски политичар и премијер, нобеловац за мир 1978. (* 1913)^[135]

Април

• 6. април — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике (* 1920)^[136]
• 10. април — Питер Мичел, енглески биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1978. год. (* 1920)
• 18. април — Бени Хил, британски глумац и певач (* 1924)

Мај

• 6. мај — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица (* 1901)^[137]
• 15. мај — Ладислав Демшар, југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1929)
• 23. мај — Ђовани Фалконе, италијански судија (* 1939)

Јун

• 28. јун — Михаил Таљ, светски првак у шаху (* 1936)

Јул

• 2. јул — Борислав Пекић, српски књижевник (* 1930)
• 11. јул — Хајрудин Крвавац, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста (* 1926)
• 28. јул — Јован Рашковић, српски политичар и психијатар (* 1929)^[138]

Август

• 12. август — Џон Кејџ, амерички композитор и теоретичар музике (* 1912)
• 26. август — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (* 1950)

Септембар

• 2. септембар — Барбара Маклинток, амерички генетичар, добитник Нобелове награде из медицине 1983. (* 1902)^[139]
• 4. септембар — Бранко Пантелић Пантер, први командант Гарде Пантери (* 1957)
• 11. септембар — Стојан Вујновић — Србин, српски пуковник Хрватских одбрамбених снага (* 1953)
• 25. септембар — Ивица Вдовић, српски музичар (* 1961)

Октобар

• 8. октобар — Вили Брант, немачки политичар и канцелар (* 1913)^[140]
• 20. октобар — Коча Поповић, српски политичар и народни херој (* 1908)

Новембар

• 7. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар (* 1921)

Децембар

• 13. децембар — Александар Тирнанић, југословенски фудбалер и фудбалски селектор (* 1910)^[141]
• 21. децембар — Стела Адлер, америчка глумица и учитељица глуме (* 1901)^[142]
• 21. децембар — Алберт Кинг, амерички блуз гитариста и певач (* 1923)^[143]
• 30. децембар — Михаило Лалић, српски књижевник (* 1914)^[144]

Непознат датум

• Википедија:Непознат датум — Куно Видрић, хрватски и српски планинар (* 1908)

Нобелове награде

• Физика — Жорж Шарпак
• Хемија — Рудолф А. Маркус
• Медицина — Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
• Књижевност — Дерек Волкот
• Мир — Ригоберта Менчу Тум
• Економија — Гери Бекер

Литература

• Б92

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Borba, 23. 04. 1992., S. 9 — Durchsuchbare digitale Bibliothek”. pretraziva.rs (на језику: немачки). Приступљено 2025-09-22.
2. Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Карађорђе потукао Турке на Делиграду”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
3. Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.
4. „Bozo Dumic”. Proballers (на језику: енглески).
5. „Aleksandar Kovacevic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
6. „Daniel Carvajal”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
7. „Dragoljub Srnic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
8. „Slavoljub Srnic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
9. „Mac Miller”. AllMusic (на језику: енглески).
10. „Bogdan Planic”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
11. „M. Dmitrović”.
12. „Danilo Petrovic”. ATP Tour (на језику: енглески).
13. „Filip Djuricic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
14. „Vanja Nenadić”. teatroslov.mpus.org.rs.
15. „Taylor Lautner”. IMDb.
16. „Christian Eriksen”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
17. „Freddie Highmore”. IMDb.
18. „Anja Mit”. IMDb.
19. „Eli Babalj - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
20. „Boris Barac”. Eurobasket LLC.
21. „Phil Jones - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
22. „Milica Tomašević”. teatroslov.mpus.org.rs.
23. „Nikoloz Basilashvili”. ATP Tour (на језику: енглески).
24. „Samara Weaving”. IMDb.
25. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Casemiro (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
26. „Player - Lazar Cirovic - FIVB Volleyball Nations League 2019”. web.archive.org. 3. 10. 2019. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
27. „Filip Krajinovic”. ATP Tour (на језику: енглески).
28. „Jessie T. Usher”. IMDb.
29. „Djordje Despotovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
30. „Erik Lamela”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
31. „Bernd Leno”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
32. „Kaya Scodelario”. IMDb.
33. „Lucy Fry”. IMDb.
34. „Renzo Olivo”. ATP Tour (на језику: енглески).
35. „John Boyega”. IMDb.
36. „Milos Jojic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
37. „Jovana Stojiljković”. teatroslov.mpus.org.rs.
38. „Karolina Pliskova”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
39. „Jessie Andrews”. IMDb.
40. „Walter Samuel Tavares Da Veiga”. web.archive.org. 3. 6. 2019. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.
41. „Andrej Mrkela - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
42. „Sadio Mané”. Foot National (на језику: француски).
43. „Daisy Ridley”. IMDb.
44. „Aleksandar Pantic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
45. „Chloe Bennet”. IMDb.
46. „Nick Pope - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
47. „MARKO TODOROVIC”. Euroleague Basketball.
48. „Isco”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
49. „Joe Keery”. IMDb.
50. „Marc-André ter Stegen”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
51. „Jovan Krneta - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
52. „Goran Causic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
53. „Jonas Valančiūnas”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
54. „Alen Omic”. Proballers (на језику: енглески).
55. „Alexander Ludwig”. IMDb.
56. „Ryan Harrison {”. ATP Tour (на језику: енглески).
57. „Nemanja Stevanovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
58. „Thibaut Courtois”. www.realmadrid.com.
59. „Enes Freedom”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
60. „Damir Dzumhur”. ATP Tour (на језику: енглески).
61. „Aleksandar Pesic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
62. „Jeremy Lamb”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
63. „Mario Götze - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
64. „Franka Batelic”. IMDb.
65. „Kate Upton”. IMDb.
66. „Philippe Coutinho - Player profile 2025”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
67. „Mohamed Salah - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
68. „Dafne Schippers”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
69. „Serbia - A. Vukanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
70. „David Alaba - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
71. „Rudy Gober”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
72. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Joel Campbell (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
73. „Jovana Stevanović”. www.fivb.org.
74. „Mia Malkova”. IMDb.
75. „Coty Clarke”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
76. „Alberto Moreno”. www.soccerbase.com.
77. „Uros Vitas”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
78. „Heung-min Son”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
79. „Toni Katic”. Eurobasket LLC.
80. „Strahinja Stojacic”. Eurobasket LLC.
81. „Billie Lourd”. IMDb.
82. „Selena Gomez”. IMDb.
83. „Charli XCX”. IMDb.
84. „Dylan Sprouse”. IMDb.
85. j.t.d, ABA liga. „Corey Walden > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
86. „Djordje Drenovac”. web.archive.org. 31. 12. 2015. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. Приступљено 01. 02. 2025.
87. „Cara Delevingne”. IMDb.
88. „Lucas Moura”. www.soccerbase.com.
89. „Diego Schwartzman”. ATP Tour (на језику: енглески).
90. „Nikola Stojiljkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
91. „Tamara Aleksic”. IMDb.
92. „BOGDAN BOGDANOVIC”. Euroleague Basketball.
93. „Demi Lovato”. IMDb.
94. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nenad Lukić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
95. „Marko Petkovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
96. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marko Gobeljić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
97. „Jack Sock”. ATP Tour (на језику: енглески).
98. „Khem Birch”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
99. „Ezra Miller”. IMDb.
100. „Marco Cecchinato”. ATP Tour (на језику: енглески).
101. „Leilani Leeanne”. IMDb.
102. „Alisson”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
103. „Shane Larkin”. Eurobasket LLC.
104. „Josh Hutcherson”. IMDb.
105. „Marko Josilo”. Eurobasket LLC.
106. „Nemanja Nikolic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
107. „Mattia De Sciglio”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
108. „Bernard Tomic”. ATP Tour (на језику: енглески).
109. „Álvaro Morata”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
110. „Tomané”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
111. „Uros Cosic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
112. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stephan El Shaarawy (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
113. „Djukan Djukanovic”. Eurobasket LLC.
114. „Filip Kostić”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
115. „Marco Verratti”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
116. „Mia Dimsic”. IMDb.
117. „Goran Zakaric”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
118. „Dāvis Bertāns”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
119. „Alessandro Gentile”. Eurobasket LLC.
120. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marcelo Brozović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
121. „Filip Malbasic - Player profile” (на језику: енглески).
122. j.t.d, ABA liga. „Quincy Miller > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
123. „Miley Cyrus”. IMDb.
124. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dedryck Boyata (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
125. „Malcolm Brogdon”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
126. „Jesse Lingard”. www.soccerbase.com.
127. „Buddy Hield”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
128. „Bridgit Mendler”. IMDb.
129. „Rashid Sumaila - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
130. „Loïs Diony”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
131. „Luka Milunovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
132. j.t.d, ABA liga. „Ryan Jamar Boatright > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
133. „Cherry Kiss”. IMDb.
134. „Jovan Janicijevic-Burdus”. IMDb.
135. „Menachem Begin”. www.jewishvirtuallibrary.org.
136. „Isaac Asimov”. IMDb.
137. „Marlene Dietrich”. IMDb.
138. „Јован РАШКОВИЋ”. web.archive.org. 18. 3. 2012. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
139. „Barbara McClintock”. www.britannica.com (на језику: енглески).
140. „Willy Brandt”. www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 12. 2024.
141. „Tirnanić Aleksandar”. reprezentacija.rs. 22. 1. 2010.
142. „Stella Adler”. IMDb.
143. „Albert King”. AllMusic (на језику: енглески).
144. „Mihailo Lalic”. IMDb.