2С5 Гиацинт-С

2С5 Гиацинт-С ( рус. ) је совјетска /руска самоходна хаубица 152мм. "2С5" је његова ГРАУ ознака. Има нуклеарну, биолошку и хемијску заштиту. 2С5 је способан да гађа мете на већим дометима и са већом брзином паљбе од бројније 2С3 Акације, а способан је да испаљује и нуклеарне пројектиле.

2С5 Гиацинт-С
2С5 Гиацинт-С у Парку Патриот
Основне карактеристике
Земља порекла	СССР
Намена	Самоходна артиљерија
Произвођач	Уралтрансмаш
Почетак производње	1976
Број примерака	2.000+
Брзина на путу	62
Досег	500
Димензије и маса
Дужина	8,33
Ширина	3,25
Висина	2,76
Тежина	28,2
Опрема
Главно наоружање	Топ 152мм
Споредно наоружање	Митраљез 7,62мм
Мотор	В-59 Дизел
Снага (КС)	520 КС
Посада
Посада	5

Историја производње

Хаубице 2С5 руске војске током теренске вежбе 2020.

Производња 2С5 Гианцинт-С почела је 1976. заједно са вученом верзијом 2А36 Гиацинт-Б . Користи шасију модификованог ракетног система земља-ваздух 2К11 Круг са добром покретљивошћу и покреће га В-59 дизел мотор који развија 520 КС. Гиацинт-С може да носи 30 граната 152мм са дометом од 28 километара, односно 33-40 километара за пројектиле са ракетним погоном. Поред високоексплозивних, хаубица такође може да испаљује кумулативне, касетне, димне и нуклеарне пројектиле.^[1] За дејство хаубице потребно је 3 минута, а може да издржи брзину паљбе од 5 до 6 граната у минути. Већина посаде распоређује се ван оруђа док дејствуја. Обично га прати и носач муниције са додатних 30 граната.^[2]

2С5 је уведен у употребу 1978. године, заменивши батаљоне топова 130 мм М46 у совјетским артиљеријским бригадама на нивоу армије и фронта, а Сједињене Државе су га означиле као М1981. Производња је прекинута 1991. године.^[3]

Оперативна историја

2С5 је први пут коришћен у борби од стране Совјетског Савеза у совјетско-авганистанском рату . Касније су га руске снаге користиле у Првом чеченском рату и Другом чеченском рату .

2С5 је био ангажован од стране украјинске војске и руске војске током руско-украјинског рата. ^[4][5]

Корисници

Мапа оператера 2С5 у плавој боји са бившим оператерима у црвеној боји

Тренутни корисници

•  Белорусија − 107^[6]
•  Еритреја− 13^[7]
•  Русија − 85 (850 у резерви)^[8]
•  Украјина − 10^[9]
•  Узбекистан − Непозната количина^[10]

Бивши корисници

•  Етиопија − 10 ^[11]
•  Финска− 18^[11]
•  Совјетски Савез − 2,100^[12]

Види још

• 2С19 Мста-С
• 2С3 Акација
• 2С1 Гвоздика

Литература

• International Institute for Strategic Studies (15. 2. 2023). The Military Balance 2023 (1st изд.). Routledge. стр. 201−204. ISBN 978-1032508955.CS1 одржавање: Формат датума (веза)