Вештачки неурон

Вештачки неурон је математичка функција замишљена као модел биолошких неурона, неуронске мреже. Вештачки неурони су елементарне јединице у вештачкој неуронској мрежи. Вештачки неурон прима један или више улаза и сумира их да би произвео излаз. Обично је сваки улаз појединачно помножен неком тежином, а сума се преноси кроз нелинеарну функцију познату као активациона функција или функција преноса. Функције преноса обично имају сигмоидни облик, али могу имати облик и других нелинеарних функција. Такође су често монотоно растуће, непрекидне, диференцијабилне и ограничене. Функција прага је инспирисала грађење логичких кола која се називају логика прага; применљива за изградњу логичких кола који раде слично обради мозга. На пример, нови уређаји, као што су помпорници, у последње време су у великој мери коришћени за развој такве логике.^[1]

Функција преноса вештачког неурона не би требало да се меша са функцијом преноса линеарног система.

Основна структура

За дати вештачки неурон, нека има ${\displaystyle m+1}$ улаза са сигналима ${\displaystyle x_{0}}$ до ${\displaystyle x_{m}}$ и тежинама ${\displaystyle w_{0}}$ до ${\displaystyle w_{m}}$. Углавном се улазу ${\displaystyle x_{0}}$ додељује вредност +1, што га чини бијасом са ${\displaystyle w_{k0}=b_{k}}$. Преостаје ${\displaystyle m}$ стварних улаза у неурон: од ${\displaystyle x_{1}}$ до ${\displaystyle x_{m}}$.

Излаз к-тог неурона је:

${\displaystyle y_{k}=\varphi (\sum _{j-0}^{m}w_{kj}x_{j})}$

Где је ${\displaystyle \varphi }$ функција преноса.

Излаз је аналоган аксону биолошког неурона, а његова вредност иде на улаз следећег слоја неурона кроз синапсу. Такође може напустити систем, често као део вектора излаза.

Као такав, нема процеса учења. Израчунавају се тежине функције преноса и предодређује се вредност прага.

Види још

• Конекционизам