Аутотрофи

Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни^[1]) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.

Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.

На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.^[2]

Подела

Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:

• фототрофе (фотосинтетички организми)

Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.

• хемотрофе (хемосинтетички организми)

Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.^[3]

Види још

• Хетеротрофи
• Сапротрофи
• Ланац исхране
• Екологија