BSD
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1][2] Данас се темин „Би-Ес-Ди」 често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.
Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.
Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[3] и Еплов Mac OS и .[4] Код из FreeBSD-а је такође коришћен за креирање оперативног система за PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] и Nintendo Switch.[9][10]
Remove ads
Историја
Најраније дистрибуције Јуникса из Белових лабораторија 1970-их укључивале су изворни код оперативног система, омогућавајући истраживачима на универзитетима да модификују и прошире Јуникс. Оперативни систем је стигао на Беркли 1974. године, на захтев професора информатике Боба Фабрија који је био у програмском комитету за Симпозијум о принципима оперативних система где је Јуникс први пут представљен. PDP-11/45 је купљен за покретање система, али из буџетских разлога, ова машина је дељена са групама за математику и статистику на Берклију, које су користиле RSTS, тако да је Јуникс радио на машини само осам сати дневно (понекад током дању, понекад и ноћу). Већи PDP-11/70 је био инсталиран на Берклију следеће године, користећи новац из пројекта базе података Ингрес.[11] Разумевање BSD-а захтева зарањање далеко у историју Јуникса, оперативног система који су први пут објавиле АТ&Т Белове лабораторије 1969. године. BSD је започео живот као варијанта Јуникса коју су програмери са Универзитета Калифорније у Берклију, на почетку предвођени Билом Џојем, почели да развијају крајем 1970-их.
У почетку, BSD није био клон Јуникса, чак ни његова суштински другачија верзија. Само је укључивао неке додатне функције, које су биле испреплетене са кодом у власништву АТ&Т-а.
Године 1975, Кен Томпсон је узео сабатикал из Бел лабораторија и дошао на Беркли као гостујући професор. Он је помогао је да се инсталира верзија 6 Јуникса и почео да ради на Паскал имплементацији за систем. Дипломирани студенти Чак Хејли и Бил Џој побољшали су Томпсонов Паскал и применили побољшани уређивач текста, ex.[11] Други универзитети су се заинтересовали за софтвер на Берклију, и тако је 1977. Џој почео да компајлира прву Беркли софтверску дистрибуцију (1BSD), која је објављена 9. марта 1978. године.[12] 1BSD је био додатак верзији 6 Јуникса, а не комплетан оперативни систем сам по себи. Послато је тридесетак примерака.[11]
Друга Беркели софтверска дистрибуција (2BSD), објављена у мају 1979. године,[13] је укључивала ажуриране верзије софтвера 1BSD, као и два нова Џојева програма који постоје на Јуникс системима до данас: vi уређивач текста (визуелна верзија програма ex) и Ц шкољка. Бил Џој је послао неких 75 копија 2BSD-а.[11]
Remove ads
Технологија
Беркли сокети
Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, , са и клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[14][15] Међутим, мала количина меморије на -11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[16]
Remove ads
Дистрибуције
Дистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):
- Фри БСД
- Драгонфлај БСД
- Фри ЗБИ (верзија која се извршава са оптичког диска)
- Пико БСД
- Трастед БСД
- Клоузд БСД
- Нет БСД
- Опен БСД
- Мајкро БСД
- Мир БСД
- Дарвин (језгро система Mac OS)
Референце
Лиитература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads