Moždano stablo

Moždano stablo ili (lat. u anatomiji kičmenjaka, uključujući i čoveka je zadnji deo mozga, koji ga strukturno povezuje sa kičmenom moždinom. Kod čoveka, obično se opisuje uključujući i produženu moždinu (), (mjelencefalon), pons (deo krajnjeg mozga = ) i srednji mozak ().^[1][2] Manje učestalo, uključuju se i delovi međumozga ().

Moždano stablo

Moždano stablo omogućava glavne motorne i senzorne inervacije na licu i vratu, preko moždanih živaca. Od 12 parova moždanih živaca, deset ih dolazi iz moždanog stabla. Iako mali, ovo je izuzetno važan deo mozga kao živčana veza motornog i čulnog sistema glavnog dela mozga sa ostatkom dodatnih tela kroz moždano stablo. To uključuje kortikospinalni trakt (motorni), u zadnjem stubu puta medijane lemniskus finih dodira. ^{[3][4] [5][6][7][8]}

Moždano stablo, dakle, čini uparena struktura, na ventralnoj strani moždanog akvadukta, a oni dalje nose tegmentum na leđnoj strani i greben ili pes na trbušnoj, a oba su smeštena u vlakna moždano-moždinskog trakta, iz unutrašnje kapsule (tj. rastući + opadajući trakt = uzdužni trakt). Središnjem moždano stablo nosi (doslovno crna supstanca), koja je jedna vrsta baznih jezgara. To je jedini deo mozga koji ima melaninske pigmente.^[9][10][11]

Između grana je interpedundikulska jama, koja je cisterna puna likvora. Između grana izlazi okulomotorni nerv, a trohleus vidljivo omotava oko izvan grana. Okulomotorni je odgovoran za (parasimpatičko) suženje zenica i određene pokrete očiju.^[12]

Vidi još

• Srednji mozak
• Međumozak
• Kičmena moždina