EOF (рачунарство)

У рачунарству, (скраћено од енгл. — крај датотеке) је стање у оперативним системима и програмским језицима које означава да у извору нема више података за читање. Извори података су обично датотеке или токови.

Репрезентација -а зависи од система који је у питању, али по правилу то је неки посебан знак, односно целобројна вредност која се разликује од осталих валидних карактера у датом контексту. На пример, у стандардној библиотеци након јуникса^[1] (па тиме и на многим јуниксоликим системима), је симболичка константа која има нумеричку вредност „-1「^[а]. Стандардни јуниксови терминали аутоматски преводе знак унет преко тастатуре у вредност како програми не би морали да праве разлику између обичних датотека и интерактивног уноса података.

Напомене

1. Ова вредност се такође користи и за сигнализацију неодређених грешака у извршавању програма.^[2]