HTTPS

(енгл. ) је комбинација -a са протоколом да би се обезбедила енкрипција и сигурна идентификација сервера. Користи порт 443. конекција се често користи за новчане трансакције преко Интернета и за пренос осетљивих информација. не треба мешати са ().

Интернет претраживач приказује валидни сертификат

Идеја

Главна идеја протокола је да се креира безбедни канал преко незаштићене мреже. Ово обезбеђује заштиту од напада, под условом да је сертификат издат од стране провереног и поверљивог издавача (). Поверење у је засновано на великим сертификационим телима () чији сертификати долазе са инсталацијом веб браузера. Зато веза може бити поуздана ако и само ако су све следеће ставке истините:

1. да корисник верује да њихов браузер тачно имплементира протокол са исправно пре-инсталираним сертификационим телима;
2. да корисник верује да сертификационо тело гарантује само за легитимне веб странице, без заблудних имена;
3. да веб-сајт пружа важећи сертификат (неисправни сертификат показује упозорење у већини прегледача), што значи да је сертификат потписан од стране поузданог сертификационог тела;
4. да сертификат тачно идентификује веб-сајт (нпр. посећивањем и коришћењем сертификата који је издат на само ,,.,,)
5. да корисник верује да енкрипциони протокол ( или ) је нераскидив за прислушкиваче (хакере)

Интеграција са браузерима

Приликом приступања на веб-сајт са неисправним сертификатом, старији браузери би приказали дијалог са питањем да ли желите да наставите. Новији браузери приказују питање преко целог прозора. Новији браузери такође показују у пољу са адресом () информацију о сигурности сајта. Продужена валидација (енгл. ) сертификата укључује да у новијим браузерима поље са адресом () буде зелене боје. Такви сертификати су скупљи од обичних. Већина браузера такође приказује упозорење уколико сајт користи садржај са неке друге адресе који није верификован дигиталним сертификатом.

Историја

Фирма креирала је протокол 1994. године за свој веб браузер. Тренутна верзија -а је стандардизована у мају 2000. године.