Zdravstvena pravednost

Zdravstvena pravednost proizilazi iz pristupa društvenim determinantama zdravlja, posebno iz bogatstva, moći i prestiža.^[1] Pojedinci koji su stalno bili lišeni ove tri determinante nalaze se u značajno nepovoljnom položaju usled zdravstvenih nejednakosti i suočavaju se sa lošijim zdravstvenim ishodima od onih koji imaju pristup određenim resursima.^[2][1] Nije pravičnost da se jednostavno svakom pojedincu obezbede isti resursi; to bi bila jednakost. Da bi se postigla zdravstvena jednakost, resursi moraju biti alocirani na osnovu individualnog principa zasnovanog na potrebama.[^[1]

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti「.^[3] Kvalitet zdravlja i način na koji je zdravlje raspoređeno po ekonomskom i socijalnom statusu u društvu može pružiti uvid u nivo razvoja tog društva.^[4] Zdravlje je osnovno ljudsko pravo i ljudska potreba, a sva ljudska prava su međusobno povezana. Dakle, o zdravlju se mora razgovarati zajedno sa svim drugim osnovnim ljudskim pravima.^[1]

Zdravstvenu pravednost CDC definiše kao „stanje u kome svako ima fer i pravednu priliku da postigne svoj najviši nivo zdravlja「.^[5] Usko je povezana sa pokretom za socijalnu pravdu, sa dobrim zdravljem koje se smatra osnovnim ljudskim pravom. Ove nejednakosti mogu uključivati razlike u „prisustvu bolesti, zdravstvenim ishodima ili pristupu zdravstvenoj zaštiti「^[6]‍:3 između populacija različite rase, etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije, invaliditeta ili socio-ekonomskog statusa.^[7][8]

Zdravstvena nejednakost razlikuje se od zdravstvene nejednakosti po tome što se ovaj drugi termin koristi u velikom broju zemalja da se odnosi na one slučajeve u kojima se zdravlje dve demografske grupe (ne nužno etničke ili rasne grupe) razlikuje uprkos sličnom pristupu zdravstvenim uslugama. Dalje se može opisati kao razlike u zdravlju koje se mogu izbeći, nepravedne i koje se ne mogu objasniti prirodnim uzrocima, kao što je biologija, ili razlikama u izboru.^[9] Dakle, ako jedna populacija umire mlađa od druge zbog genetskih razlika, što je faktor koji se ne može otkloniti/kontrolisati, situacija bi se klasifikovala kao zdravstvena nejednakost. Nasuprot tome, ako stanovništvo ima kraći životni vek zbog nedostatka pristupa lekovima, situacija bi se klasifikovala kao zdravstvena nepravednost.^[10] Ove nepravednosti mogu uključivati razlike u „prisustvu bolesti, zdravstvenim ishodima ili pristupu zdravstvenoj zaštiti「. Iako je važno prepoznati razliku u zdravstvenoj jednakosti i pravednosti, jer je jednakost u zdravlju od suštinskog značaja za početak postizanja zdravstvene pravednosti.^[1] Važnost pravednog pristupa zdravstvenoj zaštiti navodi se kao ključna za postizanje mnogih Milenijumskih razvojnih ciljeva.^[11]