Helicobacter pylori

Хеликобактер пилори (лат. ) је бактерија која се среће само код људи у доњем делу желуца (пилорусу) и доводи се у везу са настанком запаљења желуца (гастритиса), чира дванаестопалачног црева ређе желуца. Ова бактерија је у стању да из уреје ослободи амонијак, који јој омогућава преживљавање у врло киселој средини желуца.

Helicobacter pylori
Научна класификација
Домен:	Bacteria
Тип:	Campylobacterota
Ред:	Campylobacterales
Породица:	Helicobacteraceae
Род:	Helicobacter
Врста:	H. pylori
Биномно име
Helicobacter pylori ICD-9 code: 041.86

Особине

Хелокобактер је грам-негативна бактерија спиралног облика, која на једном крају поседује неколико трепљи помоћу којих се креће. Хеликобактер производи и ослобађа ензиме оксидазу, каталазу и уреазу. Уреаза разлаже уреу и ослобађа амонијак, који има базна својства и неутралише киселину желуца, тако да ова бактерија преживљава у изузетно негостољубивој средини желуца. Каталаза разлаже водоник пероксид. Култура ових бактерија може се узгајати под микроаеробним условима (90% азот, 5% кисеоник, 5% угљен-диоксид).

Хеликобактер се преноси феко-оралним путем. Распрострањен је широм света, посебно код група које живе у лошим хигијенским условима. Код преко 50% становништва може се пронаћи ова бактерија. Бактерија је покретљива захваљујући бичевима (флагелама) на једном крају и брзо колонизује слузокожу желуца. Поред поменутих ензима (оксидазе, каталазе и урејазе), хеликобактер производи и вакуолизирајући цитотоксин, који изазива изумирање епителних ћелија желуца.

Симптоми и болести

Инфекција хеликобактером често протиче и без симптома. Временом се може јавити:

• хронични, површни гастритис, тип Б, који може трајати годинама и деценијама без симптома или са блажим тегобама у виду мучнине, неодређеним боловима у пределу желуца,
• чир дванаестопалачног црева, ређе желуца, јер изумирањем епителних ћелија се слаби желудачна баријера, која штити од киселине,
• хронични, атрофични гастритис из кога се може развити рак желуца (аденокарцином желуца).

Присуство хеликобактера се може утврдити биопсијама слузокоже желуца, а затим његовим узгајањем и доказивањем урејазе и каталазе.

У терапији се користи комбинација антибиотика и инхибитора протонске пумпе, који се узимају 7 дана. Терапија је успешна у преко 95% случајева.

Види још

• Кампилобактер
• Чир дванаестопалачног црева
• Чир желуца
• Гастритис
• Рак желуца
• Уреја

Литература

• H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun. Basislehrbush Innere Medizin. Urban & Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9.
• Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz. Medizinische Mikrobiologie. Thieme. ISBN 978-3-13-444810-8.

Спољашње везе

• Информације њем. института „Роберт Кох" (језик: немачки)
• „Бактерија пружа доказе о сеобама народа" - (језик: немачки)
• (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).