Međunarodni standardni serijski broj

Međunarodni standardni serijski broj (engl. ) je jedinstveni broj dug osam cifri koji se koristi za identifikaciju štampanih ili elektronskih periodičnih publikacija.^[1] Žurnali objavljeni u oba medija mogu da imaju dva ISSN broja, print () i elektronski ( ili ). sistem je zasnovan kao internacionalni standard 1971. i objavljen je kao 1975. godine.^[2] podkomitet je odgovoran za standard.

kodiran u -13 barkod sa varijantom sekvence 0 i izdanjem broj 5.

Format koda

Format koda je osmocifreni broj, podeljen crticom u dva četvorocifrena broja.^[1] Zadnja cifra, koja može da bude 0–9 ili X, je cifra za proveru. Na primer žurnala je 0378-5955.

Da bi se izračunala cifra za proveru, koristi se sledeći algoritam:

Izračuna se suma prvih sedam cifri broja pomnoženih njihovom pozicijom u broju, brojeći sa desna, drugim rečima 8, 7, 6, 5, 4, 3, i 2:

${\displaystyle 0\cdot 8+3\cdot 7+7\cdot 6+8\cdot 5+5\cdot 4+9\cdot 3+5\cdot 2}$

${\displaystyle =0+21+42+40+20+27+10}$

${\displaystyle =160}$.

Zatim se ona podeli po modulu sa 11 i utvrdi ostatak.

${\displaystyle {\frac {160}{11}}=14{\mbox{ ostatak }}6=14+{\frac {6}{11}}}$.

Ako nema ostatka cifra za proveru je 0, inače se ostatak oduzme od 11 da bi se dobila cifra za proveru:

${\displaystyle 11-6=5}$

Cifra za proveru je 5.

X velikim slovom u cifri za proveru označava 10.