Ibn el Nafis

Ibn el Nafis (Ala-al-din abu Al-Hassan Ali ibn Abi-Hazm al-Qarshi al-Dimashqi, arapski: لاء الدين أبو الحسن عليّ بن أبي حزم القرشي الدمشقي), poznat kao Ibn el Nafis, arapski: ابن النفيس) bio je arapski lekar. On je poznat po tome što je prvi opisao pulmonarnu cirkulaciju krvi. Rad Ibn el Nafisa na cirkulaciji desne strane (pulmonarnoj) prethodi kasnijem radu Vilijama Harvija opisanom u (1628). Obe teorije pokušavaju da objasne cirkulaciju. Kao rani anatomista, Ibn el Nafis je isto tako izvršio nekoliko ljudskih disekcija tokom svog rada,^[2] i napravio je više značajnih otkrića u poljima fiziologije i anatomije. Osim svog poznatog otkrića pulmonarne cirkulacije, on je isto tako dao rani uvid u koronarnu i kapilarnu cirkulaciju,^[3][4] što je doprinos zbog koga se on ponekad opisuje kao „otac cirkulatorne fiziologije”.^[5][6][7]

Ibn el Nafis
Datum rođenja	1213
Mesto rođenja	Damask, Sirija
Datum smrti	17. decembar 1288
Mesto smrti	Kairo, Egipat
Državljanstvo	Arapsko[1]
Polje	Medicina, anatomija
Poznata po	Komentar o anatomiji u Aviceninom kanonu
Zlatno doba islama

Osim medicine, Ibn el Nafis je studirao sudsku praksu, književnost i teologiju. On je bio ekspert na Šafijskoj školi sudske prakse i ekspertni lekar.^[8] Broj medicinskih udžbenika koje je Ibn el Nafis napisao se procenjuje na više od 110 tomova.^[9]