Логичка последица

Логичка последица (такође повластица) је фундаментални концепт у логици који описује однос између изјава које су истините када једна изјава логички следи из једне или више изјава. Ваљани логички аргумент је онај у којем закључак произилази из премиса, јер је закључак последица премиса. Филозофска анализа логичке последице укључује питања: "У ком смислу закључак следи из његових премиса?" и "Шта значи да закључак буде последица премиса?"^[1] Сва филозофска логика има за циљ да пружи приказе природе логичке последице и природе логичке истине.^[2]

Логичка последица је неопходна и формална, путем примера који се објашњавају формалним доказом и моделима интерпретације.^[1] За реченицу се каже да је логичка последица скупа реченица, за дати језик, ако и само ако, користећи само логику (тј. без обзира на личне интерпретације реченица), реченица мора бити истинита ако је свака реченица у скупу истинита.^[3]

Логичари праве прецизне рачуне о логичким последицама у вези са датим језиком ${\displaystyle {\mathcal {L}}}$, било конструисањем дедуктивног система за ${\displaystyle {\mathcal {L}}}$ или формално намењеном семантиком за језик ${\displaystyle {\mathcal {L}}}$. Пољски логичар Алфред Тарски идентификовао је три карактеристике адекватне карактеризације повластице:

(1) Релација логичке последице се ослања на логичку форму реченица;

(2) Релација је а приори, тј. може се одредити са или без обзира на емпиријске доказе (чулно искуство); и

(3) Релација логичке последице има модалну компоненту.^[3]