Mašinska percepcija

Machine perception je sposobnost kompjuterskog sistema da interpretira podatke na način koji je sličan načinu na koji ljudi koriste svoja čula da se povežu sa svetom oko sebe.^[1][2][3] Osnovni metod koji računari koriste i reaguju na svoje okruženje je preko priključenog hardvera. Do nedavno je unos bio ograničen na tastaturu ili miš, ali napredak u tehnologiji, kako u hardveru tako i u softveru, omogućio je računarima da primaju senzorni unos na način sličan ljudima.^[1][2]

Mašinska percepcija omogućava računaru da koristi ovaj senzorni unos, kao i konvencionalna računarska sredstva za prikupljanje informacija, da prikupi informacije sa većom tačnošću i da ih predstavi na način koji je udobniji za korisnika.^[1] To uključuje kompjuterski vid, mašinski sluh, mašinski dodir i mašinska sposobnost mirisa, jer su veštački mirisi, na hemijskom jedinjenju, molekularnom, atomskom nivou, nerazlučni i identični.^[4][5]

Krajnji cilj mašinske percepcije je pružanje mašinama mogućnosti da vide, osete i percipiraju svet kao što to čine ljudi i da stoga budu u stanju da na ljudski način objasne zašto donose svoje odluke, da upozore kada njihovo delovanje nije uspešno i što je još važnije, razlog koji je uzrok problema.^[6] Ova svrha je veoma slična predloženim svrhama za veštačku inteligenciju uopšte, osim što bi mašinska percepcija dala mašinama samo ograničenu osećajnost, umesto da mašinama podari punu svest, samosvest i intencionalnost.